1919.
U Filadelfiji se rodio Presper Ekert (Eckert) . Ekert je, svojim radom zajedno sa Džonom Mohlijem (John Mauchly), na projektu ENIAC (1943-1946) bio jedan od začetnika u istoriji računarstva. Diplomirao je (1941) i magistrirao (1943) na fakultetu Moore School of Engineering (Univerzitet Pensilvanije). Ekert i Mohli su obojica imali iskustva na kopiranju Bušovog diferencijalnog analizatora na fakultetu Moore School, a ta mašina je delimično uticala na dizajn ENIAC-a. ENIAC je zamišljen da bi se „problem kalkulatora“ — nesrazmernog vremena koje u rešavanju tekućih naučnih problema odnosi samo računanje — rešio pomoću elektronike pošto su, kako je Mohli primetio: „…žice jeftinije nego vratila i kuglični ležajevi i zupčanici i to…“ Zanimljivo, fakultet Moore School je dobio ugovor za ENIAC na Ekertov 24-ti rođendan i sam postajao izvor od širokog uticaja na rano računarsko inženjerstvo zbog svojih letnjih kurseva (započetih 1941) i to delimično zbog projektanata ENIAC-a. Ekert je sa Mohlijem kasnije osnovao korporaciju Eckert-Mauchly Computer (1947) i, nakon niza tehničkih i menedžerskih razočarenja, prodao kompaniju Remington-Rand-u 1950. Ekert je zauzimao razne vodeće menedžerske uloge u novoj organizaciji koja se, uprkos ranijem početku, uz veoma velike teškoće takmičila sa IBM-ovim uspesima u prodaji. Ekert je dobio Nacionalni orden za nauku 1969. i naveden je kao pronalazač ili jedan od pronalazača 87 patenata. Svake godine, Udruženje za računarske mašine dodeljuje nagradu Eckert-Mauchly za istaknute doprinose u oblasti računarske arhitekture. Ekert je umro 3. juna 1995 u Brin Moru, u Pensilvaniji.