Kompanija Kaspersky Lab pod neprestanim je napadima u Sjedinjenim Državama jer se veruje da kompanija može da dođe do ličnih – a ponekad i tajnih – podataka klijenata i da ih može proslediti ruskoj vladi. Izgleda da cela priča počinje u samoj kompaniji ili, bolje rečeno, unutrašnjoj borbi oko prevlasti, koju je izgleda uspela da osvoji strana povezana sa ruskim obaveštajnim službama. Sve je počelo 19. aprila 2011. godine kad je Ivan Kasperski, tad student četvrte godine, otet ispred kompanije InfoWatch, inače podružnice kompanije Kasperski, kojom je rukovodila Ivanova majka. Naime Natalija Kasperski je sa svojim tadašnjim suprugom – kasnije su se razveli – osnovala kompaniju Kasperski još 1997. godine. Nesrećnog mladića su ubacili u automobil, vezali mu oči i odvezli ga u kuću na periferiji Moskve. Eugen Kasperski je u to vreme bio u Londonu. Kad je odgovorio na telefonski poziv, glas sa druge strane ga je obavestio da mu je sin otet i da je otkupnina 3 miliona evra. Kasperski je odmah pozvao Igora Čekunova, navodno nekadašnjeg oficira KGB-a, koji je bio advokat kompanije i veza sa Federalnom službom bezbednosti (naslednikom KGB-a). Čekunov je odmah preduzeo sve potrebne akcije da bi se mladić spasao i uz pomoć jedinica za specijalne operacije, pronađen je posle četiri dana.
Akcija spasavanja donela je svima olakšanje, ali i prevagu u borbi koja se u kompaniji vodila od 2010. godine. Od osnivanja, prerasla je u internacionalnog giganta na polju računarske bezbednosti. Njen antivirusni sistem instaliran je na preko 400 miliona računara širom sveta. Međutim, ugled kompanije i njenih proizvoda potpuno je narušen prošle godine naročito u Severnoj Americi i Evropi, gde je obavljala polovinu svog poslovanja u 2016. godini. Poslednji udarac joj je zadao Donald Tramp – koji ne optužuje Rusiju za mešanje u unutrašnje poslove Sjedinjenih Država – kad je potpisao zabranu korišćenja proizvoda kompanije Kasperski na uređajima vladinih agencija.
Po prvi put otkrivamo da je slabljenje poslovanja kompanije prouzrokovano borbom koja se vodi između saradnika ruske obaveštajne službe s jedne strane i stručnjaka ujedinjenih sa zapadnim investitorima s druge strane. Izgleda, međutim, da su obaveštajne službe koje predvodi Čekunov odnele prevagu u kompaniji i tako dovele u opasnost sve što je kompanija postigla i stekla van Rusije od svog osnivanja.
Tramp je potpisao zabranu jer zakonodavci i obaveštajne agencije tvrde da ruska Federalna služba bezbednosti može da dođe do dokumenata američke vlade pomoću softvera proizvedenog u kompaniji Kaspersky Lab. Iako je kompanija sprovela unutrašnju istragu i odbacila optužbe, američka Nacionalna obaveštajna agencija tvrdi da je pomoću softvera kompanije moguće kopirati dokumenta sa diska računara bez znanja korisnika.
Portparol kompanije je izjavio da nemaju nikakve nezakonite ili neetičke veze sa bilo kojim obaveštajnim agencijama bilo gde u svetu, što je napisano i u tužbi koju je kompanija podnela protiv vlade Sjedinjenih Država tvrdeći da su neosnovane optužbe nanele ogromnu štetu njenom ugledu kao i poslovanju u toj državi.
Međutim, prema bivšem rukovodiocu u kompaniji koji je želeo da ostane anoniman, opšte je poznato da se u kompaniji nikad ne zakazuju sastanci 20. decembra koji predstavlja praznik zaposlenih u Federalnoj službi bezbednosti i naziva se Dan čekista (Čeka – tajna policija iz koje je nastao KGB). Eugen Kasperski uvek tog dana ostaje u Moskvi da bi sa svojim prijateljima proslavio svečani dan i nazdravio sebi i njima.
Kasperski je završio Višu školu „Džeržinski“ pri KGB-u 1987. godine (škola je dobila ime po osnivaču sovjetske tajne policije). Kad je Sovjetski Savez počeo da se raspada 1991. godine, Kasperski je počeo da radi u maloj firmi koju je osnovao nekadašnji nastavnik. Šest godina kasnije, Kasperski i njegova supruga stvorili su svoju kompaniju Kaspersky Lab.
Kapserski je bio tehnički direktor, odgovoran za razvoj istoimenog antivirusnog programa. Njegova supruga Natalija je bila generalni direktor i zadužena za komercijalne aktivnosti kompanije. Iako su se razveli 1998, Natalija je sledećih deset godina zadržala isti položaj u kompaniji da bi 2007. njen suprug preuzeo tu poziciju. Anonimni izvor tvrdi da je posle toga počela borba između tri grupe za preuzimanje kontrole nad kompanijom.
Tehnički direktor kompanije i glavni stručnjak zadužen za razvoj antivirusnog programa predvodio je grupu tehnoloških stručnjaka. Drugu grupu činili su zapadni finansijski stručnjaci koji su verovali da bi kompanija trebalo da bude mnogo agresivnija na globalnom tržištu i da ponudi svoje akcije zainteresovanim finansijerima van Kaspersky Lab-a. Treću frakciju predvodi Čekunov sa nekadašnjim oficirima ruskih tajnih i obaveštajnih službi. (Kasperski tvrdi da Čekunov nikad nije bio oficir KGB-a, već da je služio vojni rok u pograničnim jedinicama koje su potpale pod vlast organizacije.)
Suđenje otmičarima otkrilo je nekoliko različitih priča. Nikolaj Saveljev rekao je da je zajedno sa svojim sinom odlučio da otme Ivana – četvorica otmičara su osuđeni na sedam do jedanaest godina zatvora – da bi kasnije promenio iskaz i rekao da je Aleksej Ustimčuk glavni organizator (inače oficir Federalne službe bezbednosti). Kasnije je i njemu suđeno i dobio je kaznu od četiri godine zatvora, ali nije ražalovan. Porodica je povukla građansku parnicu protiv njega u kojoj je tražila odštetu od 21 milion dolara, ali zadovoljila se iznosom od 176 dolara za pokrivanje troškova telefonskog aparata i novčanika koje su otmičari oduzeli Ivanu.
Prema već pomenutom anonimnom izvoru, otmica je promenila atmosferu u kompaniji. Kasperski je promenio poslovnu taktiku, odustao od prodaje deonica i oslobodio se američkih investitora. Tvrdio je da bi prodaja deonica ograničila poslovanje kompanije. Međutim, događaji nakon otmice pokazivali su da Čekunovljeva frakcija preuzima glavnu ulogu. U leto 2011, Natalija nije izabrana za predsednika upravnog odbora, a u novembru iste godine kompanija je potpisala ugovor prema kome će Federalnu službu bezbednosti snabdevati svojim proizvodima. U februaru sledeće godine, Natalija prodaje sve svoje deonice koje ima u kompaniji, a istovremeno se stavlja moratorijum na zapošljavanje rukovodilaca koji nisu iz Rusije. (Kasperski i to poriče.)
Ljudi koje je Čekunov okupio oko sebe bili su ili oficiri vojne obaveštajne službe ili pripadnici Federalne službe bezbednosti – Tikonov, Kuzjaev, Stojanov. Osnivaju posebno odeljenje ORKI koje se bavi sajber-kriminalom zajedno sa snagama reda.
Međutim, sve više jača netrpeljivost između te frakcije i grupe koju sačinjavaju stručnjaci i to posebno zbog sistema Kaspersky Security Network (KSN) jer Čekunovljevoj frakciji nije dozvoljen pristup. KSN je počeo da se koristi 2012. godine i omogućio je antivirusnom programu da ispita svaku potencijalno nebezbednu datoteku na korisničkom računaru i da je uporedi sa drugim koje su na mreži. Prethodni program je funkcionisao lokalno na računarima i upoređivao zaražene datoteke sa problemima u bazi podataka programa. Prebacivanje na računarstvo u oblaku omogućilo je kompaniji da analizira i neutralizuje nove viruse pre nego što se prošire; bar tako tvrdi kompanija.
Međutim, anonimni izvor tvrdi da su KSN u kompaniji nazivali „superinteligencijom“. Sistem se može pokrenuti ručno sa udaljene lokacije, što znači da bilo koji zaposleni u kompaniji može preuzeti datoteku sa računara na kome je instaliran KSN bez znanja vlasnika. Portparol kompanije tvrdi da je tako nešto potpuno neizvodivo.
Prijavljivanje na KSN je, navodno, stvar izbora svih koji su nabavili antivirusni program kompanije i mogu sami da odluče da li će njihovi dokumenti biti dostupni iz oblaka. Ipak, prema rečima anonimnog izvora, sistem je podešen tako da se veza sa KSN aktivira podrazumevano odmah posle instalacije antivirusnog softvera. Pomenuti sagovornik tvrdi da je prisustvovao testiranju proizvoda pri čemu su uspeli da upadnu u računare britanske kompanije Gamma Group koja proizvodi softver za nadzor za vlade širom sveta i uspeli su da preuzmu izvorni kod kompanijinih programa koji se kasnije pojavio na javnom domenu i naneo ogromnu štetu Gamma Group koja je verovatno preko treće strane kupila program kompanije Kasperski.
Godine 2014, pošto je Grebenikov (vođa stručne grupe u kompaniji) otpušten iako je prethodno predstavljen kao budući rukovodilac kompanije, Čekunovljeva frakcija je konačno pobedila i vrlo lako dobila pristup sistemu KSN. Međutim, njihova sreća je bila kratkog veka. U martu 2015, Blumberg otkriva da kompanija redovno održava veze sa Federalnom službom bezbednosti, i da su na upražnjena radna mesta primani ljudi sa bliskim vezama u ruskoj vojsci ili obaveštajnoj službi. Kompanija se uvek detaljno bavila hakerskim napadima koji su dolazili spolja, ali mnogi koji su potencijalno bili povezani sa ruskom državom ostali su „neprimećeni.“
Situacija je postala još ozbiljnija kad su ruski hakeri pokušali da se umešaju u tok američkih predsedničkih izbora 2016. Nekoliko pripadnika Čekunovljeve frakcije je 2017. završilo u zatvoru – Stojanov zbog hakerskih napada, a Mikajlov zbog izdaje. Detalji su strogo čuvana tajna. Kasperski tvrdi da hapšenje Stojanova nema nikakve veze sa njegovim radom u kompaniji.
Nekoliko meseci kasnije, Izraelci otkrivaju ukradena dokumenta Nacionalne agencije za bezbednost SAD-a i o tome obaveštavaju nadležne. Već poljuljan ugled kompanije potpuno se ruši u tom trenutku posebno zbog toga što je otkriveno da su dokumenta preuzeta sa računara zaposlenog u Agenciji koji je pokušavao da im pristupi od kuće, a imao je instaliran antivirusni program kompanije.
Kongresna rasprava u maju 2017. godine otkrila je nepoverenje senatora u proizvode kompanije, u julu je nestala sa popisa kompanija koje snabdevaju američku vladu, a u septembru je Ministarstvo za unutrašnju bezbednost zabranilo upotrebu antivirusnog programa Kaspersky u svim državnim institucijama. U decembru je kompanija tužila američku vladu zbog neosnovanih optužbi.
Trenutno se može reći da kompanija Kaspersky više ne postoji u Sjedinjenim Državama; u Bostonu postoji mali tim, a u poslovnim prostorima na Floridi i u Sijetlu radi dvoje ili troje zaposlenih. Iako kompanija tvrdi da je zarada u 2017. porasla za 8% na globalnom nivou, snabdevači kao što je BestBuy odbijaju da prodaju antivirusni program Kaspersky. U decembru prošle godine kompanija je objavila da zatvara podružnicu u Vašingtonu jer „su iskorišćene sve mogućnosti“.