Vaša stona konfiguracija je nepotpuna bez pomoći spoljnog skladišnog prostora.
Autor: Gordon Mah Ung
Svako ko koristi računar treba da ima eksterni disk. To nije samo korisno sredstvo za skladištenje i rezervno kopiranje podataka, već vam omogućava i prenos fajlova sa vašeg stonog računara ili laptopa na druge uređaje. Korisnici konzole Xbox One X bi takođe pametno uradili da ulože u eksterni disk kao način da povećaju bednih 1TB hard diska ove konzole (eksterni disk mora biti kompatibilan sa USB 3.0, a formatiraće se kada ga priključite). Pitanje je, koji eksterni disk je pravi za vas? Da bismo odgovorili na to pitanje, mi smo pročešljali naše preglede kako eksternih hard diskova tako i SSD-ova da bismo odabrali najbolje uređaje koje smo testirali. Takođe ćemo vas provesti kroz ono što treba da znate da biste kupili najbolji eksterni disk za svoje potrebe. Evo šta predlažemo kao najbolje:
Najbolji eksterni disk za rezervno kopiranje
Naš izbor za najbolji prenosivi eksterni disk za rezervno kopiranje za 2017 je Western Digitalov My Passport 4TB. Mada je kod sekvencijalnog pisanja fajlova (recimo, kopiranje filmskih fajlova) nešto malo sporiji od drugih diskova za rezervno kopiranje (na primer, našeg drugoplasiranog), bolji je kod pisanja malih fajlova (recimo, na stotine Word ili Excel dokumenata). Nije blistav niti super brz, ali za većinu ljudi koji ga izvade samo jednom mesečno da naprave rezervne kopije i potom ga vrate u fijoku, te stvari nisu toliko važne kao kapacitet, cena i razumne performanse.
Drugoplasirani
Naš drugoplasirani za ovu popularnu kategoriju je Seagate-ov nešto veći i nešto brži Backup Plus Portable. Kao i gornji WD, to je uređaj USB 3.1 Gen 1 (5Gbps). On je na vrhu sa 5TB u jednoj jedinici, a može da se nabavi i sa kapacitetom od 1TB, 2TB i 4TB. Postoji čak i „brza“ 4TB verzija koja koristi dva čvrsta diska u RAID-u radi boljih performansi. U našim testovima verzije 4TB, zaključili smo da je Seagate nešto brži kod prenosa velikih fajlova (mislimo na filmove), ali slabiji kod prenosa malih fajlova (mislim na Office dokumente). Ipak je dostojan drugoplasirani.
Najbolje performanse eksternog diska
Sećate se scene u filmu Office Space gde Peter Gibbons očajnički pokušava da sačuva fajlove na disku pre nego što izađe iz kancelarije? Da, nije nego. Ako su vam potrebne ultra brze performanse u paketu koji možete staviti u džep, ne gledajte dalje od Samsungovog novog T5. Ne mnogo veći od kutije šibica, T5 postoji u veličinama od 500GB do 2TB. Najbolji element je njegova brzina. Uređaj ima USB 3.1 Gen 2 (10Gbps) preko USB tipa C.
I ne, za razliku od većine USB „džepnih uređaja“, ovaj mali ne posustaje prilikom pisanja fajlova. Može da napiše 20GB fajlova za svega 110 sekundi. Ako je reč o samo jednom velikom fajlu, napisaće ga za 58 sekundi. Jedini brži uređaj koji smo videli je SanDisk-ov Extreme 900, ali on koristi dva SSD-a u RAID-u da bi postigao te performanse. On je pre za džep od sakoa nego za džep od farmerki. Mislimo da je prenosivost Samsunga T5 dovoljna za prvo mesto.
Drugoplasirani
Ultra-brz Sandisk Ultra Extreme 900 je bio naš vrhunski izbor, jer pruža visok kapacitet i vrhunske performanse, ali nije mali. Ipak, svesni smo da neki ljudi cene brzinu iznad svega i u tome Exstreme 900 blista. Najveća 2TB verzija čita i piše u rasponu od 800MBps do 600MBps, u zavisnosti od veličine fajlova, a radi preko USB 3.1 Gen 2 (10Gbps).
Ako vam sve ove performanse i sav ovaj kapacitet zvuče privlačno, pripremite se za šok kad budete videli nalepnicu, jer će vas verzija od 2TB koštati oko 800 dolara. Da, oko osam puta više od cene tipičnog prenosivog čvrstog diska od 2TB. Ipak, ako apsolutno morate da imate takve performanse, bolji od njega je jedino Thunderbolt 3, koji bi koštao više nego duplo od Extreme 900.
Kapacitet i cena
Traženje eksternih uređaja može da vas uvuče duboko u specifikacije i funkcije, ali za potrošače su najvažnija dva broja: kapacitet i cena. Mnogi smatraju da će najjeftinijim uređajem postići najveći dobitak, ali često nije tako. U stvari, dolar za dolar, to je često najgore rešenje.
Tako je, ako kupujete spoljni disk, najskuplji terabajt je u najmanjem kapacitetu. Međutim, to ne znači da bi trebalo automatski da kupite uređaj od 4TB. Konačno, on ipak košta više. Ako vam za skladištenje stvarno nije potreban kapacitet od 4TB, ostavite dodatni novac za nešto što vam zaista treba.
Interfejs
Velika većina uređaja danas su USB diskovi. Odatle sve postaje zbunjujuće. Danas postoje: USB 3.0, USB SuperSpeed, USB 3.1 Gen 1 (koji je u osnovi USB 3.0) i USB 3.1 Gen 2.
U većini slučajeva, nije bitno koju od ovih verzija dobijate (ali pazite na mnogo stariji USB 2.0). USB 3.0 omogućava brzine prenosa do 5Gbps, isto kao i USB 3.1 Gen 1. USB 3.1 Gen 2 je najbrža USB verzija i može da prenosi podatke brzinom do 10Gbps. Međutim, nijedan čvrsti disk danas ne može da nadmaši prenos koji omogućava USB 3.1 Gen 1. Obratite pažnju ako prodavac disk jedinica u specifikacijama navodi „USB 3.1“ a ne kaže da li je Gen 1 ili Gen 2.
Jedino gde Gen 2 može da vredi je SSD, a i to samo sa najsavremenijim konfiguracijama kao što je disk SanDisk Extreme 900. SanDisk Extreme 900 ima interfejs USB 3.1 10Gbps zato što može da ga koristi. Za sve što je manje, nemojte se upuštati u Gen 2.
Portovi
Spoljni diskovi dolaze sa različitim zbunjujućim i neobičnim portovima. Evo o čemu treba da vodite računa.
USB 3.0 Micro A je najčešći port na prenosivim rezervnim diskovima danas. To je u osnovi isti Micro USB priključak koji se koristi na vašem telefonu, ali ima više konektora da bi postigao brzine za USB 3.0. Omogućava 5Gbps i još uvek je dobar za sve osim za najbrže prenosive SSD-ove.
USB 3.0 Type B je veća, džombasta verzija USB 3.0 Micro B. USB 3.0 Type B se često koristi u većim kućištima eksternog diska. Kako mu ime nagoveštava, postiže brzine USB 3.0 do 5Gbps.
USB Type C je najnoviji USB konektor i poseduje elegantan reverzibilan dizajn koji se koristi na telefonima, tabletima i računarima. Njegova najvažnija karakteristika je podrška brzinama prenosa do 10Gbps. Ključni izraz ovde je „do“. USB type C je samo konektor i port na disku (ili telefonu), ali pravila omogućavaju da USB Type C podrži brzine prenosa od 480Mbps za USB 2.0 sve do 5Gbps za USB 3.0 i 10Gbps za USB 3.1. Dakle, nemojte da pomislite da ćete dobiti neslućene brzine zbog toga što disk koji kupujete ima ovaj odličan novi interfejs i port. I ne, povezivanje čvrstog diska na port USB type C neće ubrzati ništa.
Pored prednosti teoretske brzine, USB type C ima i prednost snage. Standardni port USB type C na vašem stonom računaru ili laptopu bi trebalo da bude u stanju da podrži najmanje 15 vati, tako da bi trebalo da bude u stanju da pokreće veće uređaje koji traže više snage.
Thunderbolt 3 je dizajniran kao „jedan kabl koji vlada svima“ i sve više izgleda da će tako i biti. Ovaj port u osnovi prihvata port i konektor USB Type C, ali takođe nudi mogućnost izvršavanja čistog PCIe do 40Gbps. Za one kojima su bitne performanse, Thunderbolt 3 je prirodna alternativa. Međutim, postoji jedna negativna tačka: u poređenju sa uređajima visokih performansi koji mogu da koriste brzinu Thunderbolta 3 čak i 900 dolara za 2TB SanDisk-ov Ektreme 900 izgleda jeftino. LaCie-ov Bolt 3, na primer, košta 2.000 dolara za 2TB.
Osim njegovih visokih performansi, nema drugog razloga da toliko platite za disk Thunderbolt 3. Prenosivi hard disk Thunderbolt 3 bi za većinu ljudi bio potpun gubitak vremena i novca.
Thunderbolt 2 je, u ovom trenutku, port koji nestaje. Pošto koristi konektor miniDisplayPort, on je zaista postao popularan samo na Macintosh računarima i sada svi dižu ruke od njega. Ako nemate stariji Mac, stvarno nema potrebe da danas ulažete u skuplji Thunderbolt 2 disk ili port, osim za potrebe podrške starim tipovima uređaja.
eSATA je još jedan pretežno prevaziđen port. Proizveden kao produžetak SATA, eSATA je bio jeftin način da se prevaziđu performanse od 60MBps porta USB 2.0. USB 3.0 je zabio poslednji ekser u njegov sanduk, pa danas možete da ignorišete ovaj port. Kao i Thunderbolt 2, jedini razlog za ulaganje u eSATA uređaj je za upotrebu na starijim računarima.
Kupiti dva?
Postoji stara izreka „jedan kao nijedan „. Možete tu izreku da primenite na boce kiseonika za svemirske kapsule, avionske motore ili na sve sisteme od kojih zadatak zavisi, uključujući čvrste diskove. Filozofija o eksternim diskovima koji se koriste za rezervno kopiranje je da kopiranje fotografija koje ste prikupljali 10 godina na eksterni disk i zatim brisanje na lokalnom disku vašeg računara nije zapravo rezervna kopija. Ako taj disk sažvaće pas ili ako propadne na neki drugi način, izgubili ste sve.
Ako ste paranoični što se tiče rezervnih kopija, razmislite o pribavljanju dva rezervna uređaja, moguće u različitim bojama, a zatim na te diskove naizmenično kopirajte kompletan računar svakih nekoliko meseci. Ovo bi trebalo da ublaži rizik od gubitka podataka ako disk propadne. Stvarno paranoični ljudi će poneti drugi disk na posao, tako da nema šanse da oba diska poropadnu u istoj lokalnoj katastrofi.
Izvor: IT WORLD