Komunikacija kratkog polja i Bluetooth LE su bežične tehnologije male snage pogodne za različite namene u preduzećima.Među mnogim opcijama za povezivanje male snage i relativno kratkog dometa, izdvajaju se dve tehnologije – komunikacija kratkog polja (NFC – Near-Field Communication) i Bluetooth sa niskom potrošnjom energije (Bloototh LE). Obe imaju relativno niske troškove primene i jednostavne su za upotrebu.
NFC je najpoznatiji po tome što je to tehnologija koja stoji iza mnogih modernih pametnih kartica. NFC čipovi moraju da budu veoma blizu čitača – nekoliko centimetara – da bi se uspostavila veza, ali to je pozitivno u njegovom osnovnom slučaju upotrebe u preduzeću, a to je bezbednost i kontrola pristupa.
Bluetooth LE je derivat male snage glavnog Bluetooth standarda, koji niži potencijalni protok nadoknađuje znatno manjom potrošnjom energije i posledično sposobnošću da se uklopi u širi spektar potencijalnih slučajeva upotrebe.
Sada ćemo istražiti detaljnije opise ovih tehnologija i primere njihove osnovne upotrebe.
NFC karakteristike
NFC radi na dometima bliskog kontakta – uređaji moraju biti na udaljenosti od nekoliko centimetara da bi mogli da uspostave kontakt. Čitljiva pasivna NFC „oznaka“ uopšte ne zahteva nezavisni izvor napajanja, ona crpi energiju iz signala inicijatora, koji radi na oko 13,5 MHz i zahteva između 100 i 700 µA snage kada aktivno čita oznaku.
„Kratki domet je zapravo prednost“, kaže Bill Ray, viši direktor istraživanja i analitičar u Gartneru. „Velika stvar kod NFC-a je to što to nije samo radio, već ima ugrađen i masivan bezbednosni protokol.“ To jest, potencijalni uzurpator morao bi da bude vrlo blizu – na nekoliko metara i da koristi specijalizovanu opremu – da bi uopšte mogao da otkrije NFC vezu koja se odvija. NFC implementacije se takođe mogu radi dodatne bezbednosti postaviti kao sloj na SSL tehnologiju.
To ne iznenađuje, s obzirom na poreklo NFC-a kao tehnologije beskontaktnog plaćanja. Njegovi koreni u tom području su privlačni za maloprodaju, gde bi NFC mogao da se koristi kako bi se kupcima omogućilo da dobiju dodatne informacije o artiklima pre kupovine, da dobiju kupone ili zatraže pomoć od službenika, jednostavno prislanjanjem svog telefona na NFC vruću tačku.
Iako mali domet ograničava broj slučajeva korišćenja koji bi imali smisla za NFC tehnologiju, nije reč samo o otvaranju vrata i kupovini kafe. NFC se može koristiti za pokretanje veza za brzo i lako uparivanje među uređajima, tako da korisnik može jednostavno dodirnuti telefon pred pravilno opremljenim projektorom u konferencijskoj sali da stvori NFC vezu, potvrdi da je pametni telefon odobreni uređaj za povezivanje, i održi prezentaciju. Sami podaci o prezentaciji ili video zapisu ne bi se prenosili putem NFC-a, ali NFC rukovanje deluje kao potvrda za drugi bežični protokol, čime se eliminiše potreba za prijavljivanjem, na primer, na Wi-Fi mrežu ili bilo koju drugu mrežu sa većim propusnim opsegom koja bi mogla da prenosi te podatke.
Karakteristike Bluetooth LE-a
Bluetooth LE, naprotiv, radi na znatno većim udaljenostima – sve do nekoliko desetina metara – i ima oko dva puta veću maksimalnu propusnost od NFC veze, 1 Mbit/sekundi. To je izdanak dobro poznate Bluetooth tehnologije, optimizovan za povezivanje mašine sa mašinom, zahvaljujući manjoj potrošnji energije od standardne linije. Koristi manje od 15 mA snage na oba kraja veze i ima praktični domet od oko 10 metara, obezbeđujući veze AES enkripcijom.
Ipak, daleko je od direktne zamene za NFC, kako kaže Andre Kindness glavni analitičar Forrestera.
„Iz aspekta prenosa informacija NFC je mnogo brži nego BLE“, rekao je. Za BLE je obično potreban znatan delić sekunde ili više da bi identifikovao i obezbedio vezu, dok je sa NFC-om taj proces manje više trenutan.
Bluetooth LE je, međutim, znatno svestraniji od NFC-a, zahvaljujući svom većem opsegu, kaže IDC-ov viši istraživački analitičar Patrick Filkins.
„Mislim da je Bluetooth [LE] malo pogodniji za preduzeća“, rekao je. Slučajevi upotrebe poput praćenja imovine, unutrašnje navigacije i ciljanih oglasa samo su vrh ledenog brega.
Dakle, za preduzeća je odluka prilično jednostavna – slučajevi upotrebe NFC-a uglavnom su odvojeni od onih za koje bi kompanija koristila Bluetooth, ali, zbog retkih slučajeva preklapanja gde može da se bira, relativne prednosti i nedostaci su jasni. NFC ima vrlo kratak domet, jeftin je, trenutno se povezuje i ima nižu brzinu prenosa podataka. Bluetooth LE radi na mnogo većim udaljenostima i pri većim brzinama, košta nešto više i potreban mu je trenutak za „usaglašavanje“ svojih veza.
Izvor: NETWORKWORLD