Teorija broj jedan – Komutacija paketa predstavlja nastanak Internetat
Pretenzije Arpaneta da je 1969. osnovao Internet uveliko se oslanja na prihvatanje ove teorije i jednog verovanja da je to bila prva razmena komutiranih paketa. 29. oktobra 1969, profesor računarskih nauka na univerzitetu UCLA, Leonard Kleinrock, vodio je jedan tim inženjera koji je uputio prvu Internet poruku iz UCLA u institut Stanford Research Institute, u sklopu projekta Arpanet. Kako je Kleinrok navodno izjavio na 35-oj godišnjici ovog događaja 2004.
„Kada smo poslali tu prvu poruku, to je označilo rođenje jedne nove vrste globalnih komunikacija i zauvek promenilo tokove poslovnih, političkih, zabavljačkih, obrazovnih i društvenih interakcija. Sada, 35 godina kasnije, Internet je postao toliko prodoran da ga koristi čak i moja majka koja ima 97 godina“.
Ma koliko ovaj događaj bio značajan, postoji nekoliko razloga da se on ne smatra za rođenje Interneta. Između ostalog:
- To nije bilo prvi događaj komutiranja paketa
- To nije bila komunikacija među ljudima na daljinu
- To nije bilo povezivanje u smislu „mreže više mreža“.
Pogledajmo malo detaljnije nedostatke ove teorije.
To nije bio prvi događaj komutiranja paketa
U mojoj knjizi „Istorija Interneta“ (History of the Internet), objasnio sam….
„To što je Arpanet ostvario 1969. i što je bilo značajno, jeste razvoj varijacije jedne tehnike koja se zove komutiranje paketa. Još 1965. pre postojanja Arpaneta, jedan Englez po imenu Donald Dejvis (Davies) je nešto slično predložio Arpanetu u Ujedinjenom kraljevstvu, mrežu komunikacija podataka Nacionalne fizičke laboratorije (NPL Data Communications Network). Za nju nisu nikad pronađena sredstva; ali Donald Dejvis je razvio koncept komutiranja paketa, način da poruka putuje od tačke do tačke preko mreže. Mada su u isto vreme i drugi u SAD radili na tehnikama za komutiranje paketa (pre svega Leonard Kleinrok i Paul Baran), Arpanet je prvo prihvatio tu englesku verziju”.
Ronda Hauben piše nešto slično ukazujući na događaj iz 1966. kada je Donald Dejvis u Engleskoj ostvario komutiranje paketa povezujući jedan skup računara.
Kim Veltman istražuje ovo i dalje
„Skoro se uvek kaže da je Internet počeo jedino u Americi. To nije sasvim tačno. Među prvima su bili jedan Francuz, Luis Puzen (Louis Pouzin), koji je uveo pojam datagrama i jedan Englez, Donald W. Dejvis, koji je bio jedan od pronalazača komutiranja paketa. Još jedan od velikih krčilaca novih puteva u Britaniji je bio Piter Kirsten (Peter T. Kirstein), koji je otišao u Ameriku kad je počinjao Arpanet godine 1969. jer je odlučeno da Dejvis ne može da ide iz razloga nacionalne bezbednosti“.
A Brus Sterling (Bruce Sterling) dodaje
„Nacionalna fizička laboratorija u Velikoj Britaniji postavila je prvu probnu mrežu na ovim principima [komutiranja paketa] godine 1968. Ubrzo potom, je ARPA u Pentagonu (Advanced Research Projects Agency) odlučila da finansira jedan veći, ambiciozniji projekat u SAD. Prema tome, jedan engleski projekat iz 1968. je podstakao početak američkog Interneta u 1969.“.
Iz ove analize sledi, ako smatramo da prvi pokušaji komutiranja paketa predstavljaju početak Interneta, da je Internet počeo u Engleskoj, a ne u SAD. Ali, da li ova teorija zadovoljava sve naše kriterijume?
Arpanet iz 1969. nije bio za komunikaciju ljudi na daljinu
Još jedan razlog da se odbaci teorija o Arpanetu iz 1969. kao početku je taj što Arpanet nije uopšte bio za komunikaciju ljudi na daljinu – nešto što bi bila suštinska odrednica za ono što smatramo Internetom.
Arpanet je služio za raspodelu vremena (engl. time-sharing). Raspodelom vremena se pokušavalo omogućiti istraživačkim institucijama da koriste mogućnosti obrade u računarima drugih institucija za obimna izračunavanja koja su zahtevala više snage, ili kada bi se opremom druge institucije posao bolje izvršio.
Mada se u Arpanetu razvijala komutacija paketa, Larry Roberts (vođa projekta i arhitekta u projektu Arpanet) jasno ističe da slanje poruka među ljudima „nije bilo značajna motivacija za mrežu naučničkih računara“.
Teško bi bilo uveriti nekoga da raspodela vremena među mejnfrejm računarima predstavlja Internet – možda bi moglo da se kaže da je to izvorište, ali teško da je to tačka gde počinje Internet.
1969. nije bilo reč o vezi u smislu „mreže više mreža“
Poslednje pitanje koje treba da razmotrimo u ocenjivanju da li Arpanet/1969 predstavlja rođenje Interneta odnosi se na definiciju pojma „mreža više mreža“.
Internet se definiše sposobnošću da se povežu raznovrsne mreže. Prema tome, sledi da Arpanet koji je bio jedna mreža teško može da se opiše kao Internet – Arpanet bi morao da se poveže sa nečim sasvim drugačijim da bi mogao da bude deo Interneta.
Kako kaže Bob Kan (Bob Kahn), o kome ćemo više da čujemo u sledećem odeljku,
„Jedna stvar koju ARPANET nije rešavao bilo je pitanje međusobnog povezivanja više mreža niti ostala pitanja koja iz toga proističu”.
(Kahn, E-mail koji je poslao Haubenu, 15. septembra, 2002)
Slično tome, Vint Serf (Vint Cerf), koji je takođe značajan u našoj sledećoj teoriji, objašnjava da protokol NCP po kojem su se odvijala unutrašnja povezivanja u Arpanetu nije bio adekvatan za rešavanje problema međusobnog povezivanja više paketskih mreža koje ne bi bile identične.
Nalazi za teoriju da Arpanet predstavlja početak
Iz gore navedenih razloga, mi ne verujemo da 1969. godina i Arpanet mogu da polažu pravo da se smatraju početkom Interneta. Ako komutiranje paketa predstavlja početak, onda je Internet izmišljen na drugom mestu. Ako razmatramo neku drugu ulogu koju je odigrao Arpanet, datum nije 1969. pa ćemo morati da ispitamo jednu drugu teoriju.