Dok se u Pekingu ove nedelja okupljaju vođe zbog 19. nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine, u toku je ideološki rat zbog državnog interneta. Neki stručnjaci predviđaju da će predsednik Si Đinping iskoristiti sastanak da bi utvrdio još veću kontrolu i uticaj u partiji kakvi nisu vladali ni u vreme Mao Cedunga, apsolutiste i utemeljivača Narodne republike Kine. Pošto je internet uvek predstavljao izuzetno važno borbeno polje za partiju, poslednjih 12 meseci bili smo svedoci pojačane cenzure i uvođenja novih zakona i pravila koji se strogo primenjuju u izražavanju stavova na mreži, čak i u onim oblastima i u vezi sa onim temama kod kojih je razilaženje od zvaničnog stava bilo tolerisano ili je jednostavno prolazilo neprimećeno.
Otkad je došao na vlast 2011. godine, Si Đinping teži da državu reformiše prema svojim shvatanjima, ističući novu ideologiju koja treba da zameni već oslabljeni značaj komunizma i stavova Mao Cedunga u zemlji u kojoj su državni kapitalizam i usredsređenost na sticanje zarade glavni ciljevi. Autori nove studije sa Instituta za kineske studije ističu Sija kao jedinog koji pokušava da izgradi i učvrsti jedinstvenu kinesku kulturu.U isto vreme, partija je sprovela drastične mere da uguši sve ideje koje smatra nepodobnim i neprijateljskim.
Borac protiv cenzure
Li Hongkuan je najiskusniji borac protiv cenzure koji pomera granice slobodnog govora u Kini. Pošto je odlučio da pobegne iz Kine, doselio se u Sjedinjene Države i odmah po dolasku osnovao VIP Reference bilten na mreži u koji je prikupljao sve zabranjene vesti i politička ogovaranja i slao ih pretplatnicima iza Velikog kineskog zaštitnog zida. Pojačane mere cenzure, međutim, ubrzo su mu to onemogućile zbog čega je Li godinama bio odsečen od svoje matične zemlje sve dok se nije pojavila aplikacija WeChat koja je omogućila milionima Kineza da dele fotografije, naručuju taksi ili plaćaju račune u restoranima.
Li i mnogi drugi stvorili su čet-grupe u kojima stotine članova razmenjuje vesti sa zabranjenih veb-sajtova, poruke i fotografije. Međutim, Li je postao žrtva nove vrste internet-cenzure koja ima pristup nekada vrlo ličnim i privatnim oblastima u kojima je nekad ograničeno neslaganje – ili bar rasprava o neslaganju – bilo dozvoljeno. Nova pravila koja su uvedena snažno su se obrušila na grupe za četovanje i ovlastila administratore da nadgledaju razgovore i prijavljuju neposlušne ili će i sami biti kažnjeni. Poruke koje je Li delio preko američke verzije aplikacije blokirane su u Kini. Kako kaže, zabranjeno mu je da se pridruži bilo kakvom razgovoru u grupi.
Kompanija Tencent koja je vlasnik aplikacije nije želela da komentariše nova pravila, ali izgleda da se već široko primenjuju. Prošlog meseca, 40 članova jedne čet-grupe u provinciji Hubei je kažnjeno jer su objavljivali nepodesne komentare tako što su širili pisma u kojima su istakli svoje zahteve lokalnim vlastima.
Zatvaranje vrata uz tresak
Stanovnici Pekinga mogu da očekuju dve stvari kad grad ugošćava velike političke događaje: plavo nebo i pojačanu cenzuru interneta. I ove godine su prilike potpuno iste. Pored novih pravila korišćenja aplikacije WeChat, kongres je blokirao sve virtuelne privatne mreže, kaznio kompanije koje se bave informacionih tehnologijama i zabranio obilje novog materijala.
Pošto se pad interneta i pre podudarao sa velikim političkim okupljanjima, zaključeno je da se partija i državne institucije sve više mešaju u život ljudi. Nova pravila koja se primenjuju u čet-grupama proširena su i na pojedinačne korisnike i njihove političke stavove. Zbog toga predstavljaju propast za izveštače, urednike, izdavače i sve one koji kontrolišu veb-sajtove.
Društvene mreže, autori dnevnika na internetu kao i izdavači odavno moraju da cenzurišu sve izjave u vezi sa verskim pokretima, homoseksualnošću, protestima protiv vlade, pozivima za nezavisnost Tibeta i mnogim drugim „osetljivim“ temama.
U julu je čovek iz Šandonga zatvoren na dve godine jer je na mreži objavljivao poruke u kojima je predsednika nazivao pogrdnim imenima.
Iako su mnogi očekivali da će napredak digitalnih tehnologija poljuljati dominaciju partije, izgleda da su, baš naprotiv, omogućile državi da se umeša u život svojih građana i njihove najintimnije razgovore.
Ostali mediji koji su pažljivo počeli da se otvaraju, odjednom su se suočili sa čvrsto zatvorenim vratima. Na primer, teme koje su nekad bile smatrane bezopasnim, kao što su priče o slavnima ličnostima i tračevi, danas su shvaćene kao prilično osetljive.
Vešta kontrola
Peking stalno ističe „suverenitet interneta“, što znači da narod mora da ima potpunu kontrolu nad internetom u okviru granica svoje zemlje. I dok Kina naglašava potrebu za globalnim povezivanjem i otvorenošću, istovremeno pojačava najsavršeniji sistem kontrole interneta na svetu i cenzuru štampe.
Neki komentatori veruju da će zabrane biti uklonjene posle završetka kongresa, pošto se Si i njegov kabinet učvrste na vlasti za bar sledećih pet godina. Međutim, Čarli Smit, osnivač neprofitne organizacije GreatFire.org za praćenje cenzure interneta, je skeptičan i kaže da se još nije dogodilo da ograničenja popuste pošto se završi neki važan politički događaj. Predviđa da će svi zaduženi za cenzuru iskoristiti prednost koju su stekli prethodnih meseci da bi Veliki kineski zaštitni zid još više podigli.