Istorija personalnih računara (1.)

Istorija personalnih računara ne počinje sa firmama IBM ili Microsoft, mada je

Microsoft bio rani učesnik početka industrije personalnih računara.

Prvi personalni računari su uvedeni 1975. godine kao komplet za samostalno sastavljanje: MITS Altair 8800, a nakon njega je sledio IMSAI 8080 kopija Altaira. (Da, kopiranje je toliko staro!) Oba računara su koristila Intel 8080

CPU.

To je takođe bila godina kad je Zilog napravio Z-80 procesor, a MOS Technology napravio 6502. Bill Gates i Paul Allen su napisali BASIC prevodilac za Altair i osnovali Microsoft.

1976.

1976 dva Stevea kompanije Apple (Jobs i Wozniak) su dizajnirali Apple I, jedini računarski komplet kompanije Apple sa procesorom 6502. To je takođe bila godina kada su objavljeni prvi programi za obradu teksta (Electric Pencil) i tekstualna avantura za mikroračunare (Adventure). Shugart je uveo 5.25″ disketni uređaj koji će postati ključna komponenta revolucije personalnih računara.

1977.

Mlada industrija je dostigla vrhunac 1977. godine kad je Apple objavio Apple II, kolor računar sa podrškom za slotove proširenja i disketni uređaj; Radio Shack je objavio TRS-80, Commodore svoj PET, Digital Research je objavio CP/M koji je bio 8-bitni operativni sistem koji je obezbeđivao šablone za MS- DOS, a otvorila se i prva prodavnica ComputerLand (tada Computer Shack).

Apple II

TRS-80

1978.

Softver je zauzeo centralnu pozornicu 1978. godine kada su Dan Bricklin i Bob Frankston napravili VisiCalc, prvi program za tabelarni proračun. Ovo je pretvorilo personalni računar u korisnu poslovnu alatku, a ne samo mašinu za igranje ili zamenu za elektronsku pisaću mašinu.

Objavljen je WordMaster koji je ubrzo postao WordStar i godinama dominirao industrijom. Atari je iskoristio svoje iskustvo u video igricama i kućno ime da bi ušao na tržište personalnih računara, a Epson je objavio MX-80, prvi jeftini matrični štampač.

1979.

Treću važnu kategoriju softvera, bazu podataka, na scenu 1979. godine je uveo Vulcan, prethodnik dBase II i njegovih potomaka. To je takođe godina kada je Hayes uveo 300 bps modem i uspostavio telekomunikaciju kao aspekt personalnih računara.

Texas Instruments je dizajnirao loš TI-99/4 koji je takođe objavljen 1979 kao prvi industrijski 16-bitni računar.

1980.

Ali, 1980 je bila godina kad je Commodore otvorio vrata kućnog računarstva uz VIC-20 po ceni od 299 dolara. Sinclair je pokušao da im napravi konkurenciju sa svojim računarskim kompletom po ceni od 199 dolara koji je bio veoma popularan u Britaniji, ali mu je sudbina da ostane mali igrač u industriji personalnih računara. Isto se može reći i za jedva impresivan Color Computer Radio Shacka kojem je bila glavna boljka da nije kompatibilan sa njihovom linijom računara TRS-80.

Sledeća katastrofa je bio Apple III koji je napravljen sa 128K memorije, internim disketnim uređajem i Apple II simulacijom. On naprosto nije dobro radio pa je Apple bio primoran da ga povuče, ispravi gomilu problema i kasnije objavi Apple III sa 192K RAM-a. Ovo je takođe bio i prvi Apple računar koji je podržavao disk uređaj, 5 MB Profile.

Procenjuje se da je u Americi 1980 postojalo milion personalnih računara.

1981.

Rane 1981 Adam Osbourne je objavio prvi prenosivi računar. Osbourne 1 je bio veličine kofera, imao CP/M, par 5.25″ disketna uređaja i mali 5″ monitor. Inovativna mašina je sadržala softver u vrednosti od oko 1500 – 2000 dolara, a ceo paket se prodavao po ceni od 1899 dolara.

Prvi laptop računar je takođe objavljen 1981, Epson HX-20 (poznatiji kao Geneva). HX-20 je bio dimenzija 8.5″ x 11″ x 1.5-2″ i koristio je mikrokasete da bi skladištio podatke. Ako se dobro sećam prikazivao je 4 reda sa po 40 znakova na LCD ekranu iznad tastature.

Pripremila Irena Gonda