1979
Nakon izlaska Visicalca i njegovog izvanrednog uspeha 1978. godine, Micropro International je izdao Wordstar 1979. godine, koji je kao i Visicalc postavio standarde za sisteme obrade teksta. Mikroprocesori su počeli da bivaju sposobni za obavljanje korisnog rada mimo težnji običnog hobiste.
1980
Alan Shugart je napustio IBM i osnovao sopstvenu kompaniju Shugart Associates gde je nastavio vođenje razvoja uređaja zaskladištenje uvođenjem hard diska Winchester koji je doveo do revolucije u sposobnosti skladištenja podataka kod personalnih računara. Personalni računari više nisu bili ograničeni na male interne memorije i spore eksterne kasete ili diskete za skladištenje. Personalni računar je od mikroračunara ograničenih sposobnosti skladištenja podataka prerastao u efikasno konkurentan sistem po snazi sa mnogim velikim sistemima, kao i sa većinom mikroračunara.
1980’te
Unutar Computer Society se nastavljao rast u svakoj funkciji ali sa novim dimenzijama i naglašenim promenama. Ovo je bila decenija novih magazina, glavnih standardnih aktivnosti, novih inicijativa edukacije, internacionalnih servisa i značajnog rasta i usavršavanja servisa uprave i opreme.
Širina interesa profesije i članova unutar društva u stručnim materijalima objavljenim u Computeru dovela je do pravljenje sličnih magazina u oblastima specijalnosti. Društvo je objavilo IEEE Computer Graphics & Applications januara 1981. godine, IEEE Micro februara 1981. godine, IEEE Design & Test i IEEE Software februara 1984. godine i IEEE Expert u proleće 1986. godine.
IEEE Transactions on Knowledge & Database Engineering je uveden septembra 1989. godine. IEEE Transactions on Software Engineering i IEEE Transactions on Pattern Analysis & Machine Intelligence je od polumesečnog izdanja postao mesečna publikacija 1985. godine kao i 1989.
Društvo je objavilo više od 65 200 periodičnih uvodnih članaka tokom decenije, sa preko 33400 stranica u Transactions publikacijama i 31800 stranica u magazinima uključujući 12700 u Computeru.
Broj tehničkih komiteta je nastavio da raste oslikavajući raznolikost u računarskoj industriji. Od 15 na početku, došlo se do 33 komiteta na kraju decenije. Ovi komiteti su bili primarni izvor konferencija i sastanaka. Društvo je sponzorisalo i konspozorisalo više od 50 konferencija godišnje i sarađivalo bez finansijskog učestvovanja sa drugim organizacijama u još puno konferencija. Interes u specijalizovanim konferencijama je rastao slično opštim konferencijama, kao što je Compcon and Compcon. Nekoliko specijalističkih konferencija privuklo je više učesnika od opštih konferencija. Broj sastanaka izvan Amerike je značajno rastao a mnoge su sponzorisali tehnički komiteti. Osamdesetih je društvo sponzorisalo i kosponzorisalo više od 90 konferencija izvan Amerike. ComEuro je pokrenut 1987. Njega je kosponzorisao IEEE Region 8.
Tehnički komiteti su počeli da podržavaju rad na standardizaciji kao glavnu aktivnost. Rezultati su bili izuzetni. Na kraju decenije odobreno je 56 standarda a 125 je bilo na putu da se usvoji. Ovi projekti su uključivali više od 5 000 ljudi.
Rast društvenih servisa je jasno bio pokrenut rastom industrije i mnogi profesionalci kao volonteri su bili motivisani da obezbede tehničku osnovu za ove servise. Ali ovaj rast ne bi bio moguć bez podrške ureda koji se razvio tokom ovog perioda. Društvo je dovelo prvog izvršnog direktora 1982. godine, a ured se razvio od 16 ljudi na početku osamdesetih u veoma profesionalnu operativu sa 94 čoveka na kraju decenije.
Operativa Computer Group ureda počela je svoj rad u garažama i podrumima svog prvog izdavača i izvršnog sekretara. Ranih osamdesetih operativa West Coast i izdavaštvo su prešli u novu zgradu, a 1985. godine je prostor udvostručen kupovinom susedne zgrade. Takođe 1985. godine je društvo kupilo sadašnju zgradu predstavništva u Washingtonu a prošireni ured je otvoren u Brusselsu. Ured u Brusselsu je proširen 1987. Otvoren je 1988. godine ured u Tokyo. Ovi uredi su predstavljali glavni korak u internacionalnoj službi društvu.
1981
Nakon čekanja da protivnici umekšaju tržište IBM se pojavio 1981. godine sa IBM PC-jem i podržao operativni sistem DOS razvijen unutar dogovora kojim je Microsoft uzeo sav profit u zamenu za troškove razvoja koje je snosio Microsoft. Ne obazirući se na CP/M koji je bio korišćen u ranijim mašinama, IBM je izabrao da ide u radikalno drugom smeru pod tržišnom pretpostavkom (koja se ispostavila tačnom) da su kupci PC-ja drugačiji od onih koji su spremni da naprave sopstveni sistem od komponenti. Korišćenjem karikature Charlie Chaplina kao korisnika koji može da izvadi PC iz kutije i odmah počne da ga koristi, IBM je privukao zajednicu korisnika koji su hteli mašinu radi njenog korišćenja a ne izazovne inženjerske privlačnosti.
Planirajući da ide dalje od konkurenata Osborne Computer Corporation je započeo reklamiranje prvog samostalnog prenosivog mikroračunara 1981. godine, zajedno sa monitorom, disk uređajima i torbom – Osborne 1. Iako je isprva bio uspešan, Osborne je objavio bankrot dve godine kasnije. Iste godine Commodore je uveo VIC – 20 i ubrzo prodao milion komada!
1982
Manje od 4 meseca nakon što je IBM uveo PC, Time Magazine je proglasio računar čovekom godine! Nikad do tada (a i nakon toga) nije neživ objekat proglašen „čovekom godine”. Alan Turing bi bio ponosan na objekat svog istraživanja!
Krajem 1982. godine računar je postao osnovna alatka u filmskoj industriji i Disney Studios je završio film gde su likovi postojali unutar računara — Tron — i u kom su generisani specijalni kompjuterski efekti.
Pripremila Irena Gonda