Istorija računara (2.) - Рачунарски факултет

1612

John Napier je napravio prvu štampanu primenu decimalne tačke (nakon što je ona izmišljena u Norveškoj) te izumeo logaritme i nekoliko mašina za množenje. Najpoznatija njegova mašina su bile „kosti“ (engl. bones) koje su se koristile za množenje, iako je kalkulator šahovske table najinventivniji a najmanje poznat!

1622

border=

William Oughtred je napravio šiber (prvobitno okrugao) baziran na Napierovim logaritmima i on će biti glavni kalkulator inženjera krajem devetnastog i početkom dvadesetog veka. Sa uobičajenom tačnošću od samo tri broja, analogni uređaj – šiber – obezbeđivao je dovoljnu preciznost za većinu poslova, ali nije bio pogodan za situacije gde je neophodna tačnost, na primer računovodstvo. (Ova slika predstavlja cilindrični šiber iz 1880, dugačak 200 inča, koji je omogućavao tačnost od četiri cifre.)

1623

William Schickard je opisao mašinu koja je kombinovala koncept Napierovih kostiju (u cilindričnom obliku) sa jednostavnim dodavačem koji je omogućavao da korisnik lakše obavi množenje brojeva sa više cifara. Međutim, nije pronađena originalna kopijaSchickardove mašine, pa je zato zasluga za prvi dodavač sa automatskim prenošenjem pripala Blaisu Pascalu.

1642

border=

Blaise Pacal je napravio mašinu za dodavanje sa automatskim prenošenjem sa jedne pozicije na drugu. Pascal, sin poreznika, izumeo je mašinu sa nekoliko brojčanika koji su se mogli okretati pomoću igle. Dodavanje se obavljalo pomoću zupčanika u osnovi koji su se okretali za svaku cifru, pa bi se konačni zbir prikazivao u okviru iznad „tastature“. Mada je završeno nekoliko modela, Pacalova mašina (često zvana „Pascalene“) pre se može naći u dnevnoj nego u radnoj sobi vlasnika, kao povod za konverzaciju.

1673

Koristeći koračni cilindrični zupčanik Gottfried Leibniz je napravio kalkulator za množenje u kojem se broj više puta automatski dodavao u akumulator.

1801

border=

U Francuskoj je Joseph-Marie Jacquard izumeo automatski razboj koji je koristio bušene kartice za kontrolu šablona u tkaninama. Uvođenje ovih razboja je prouzrokovalo nemire protiv zamene ljudi mašinama.

1822

border=

Charles Babbage je uvideo da je u najuobičajenijim uređajima za računanje – matematičkim, astronomskim, kao i u tablama za navigaciju – postoji mnogo grešaka i da to vodi gubitku brodova. Dok je studirao na univerzitetu Kembridž predložio je mogućnost računanja stavki tabela pomoću parnih mašina. Ova želja je postala tema njegovog života i on je počeo da pravi Difference Engine s ciljem da se izračunavaju stavke navigacije i druge tabele. Kasnije je tražio pomoć britanske vlade i dobio prvu vladinu dozvolu za kompjutersko istraživanje – događaj koji se ponovio sto godina kasnije u Americi da bi se pomoglo pravljenje ENIAC-a na univerzitetu u Pennsylvaniji.

1833

Deset godina kasnije Charles Babbage opet je pomislio na Difference Engine uvidevši da je to mašina posebne namene, sposobna samo za jednu operaciju. Privremeno napuštajući taj rad on je napravio analitičku mašinu koja je imala osnovne komponente modernog računara i koja je doprinela tome da se Babbage opisuje kao „otac računara“. Poput mnogih današnjih programera, Babbage nije ostavio dobru dokumentaciju, pa njegove ideje nisu bile šire prihvaćene, jednostavno zbog nedostatka komunikacije.

1842

border=

Ada Augusta King, kontesa Lovelace, prevela je pamflet Menabrea na analitičkoj mašini dodajući sopstvene beleške i tako postala prvi programer na svetu.

1847 – 1849

border=

Charles Babbage se vratio svojim planovima za Difference Engine i završio 21 crtež za konstrukciju druge verzije, ali i dalje nije sam dovršio izradu. Godine 1991, na dvestotu godišnjicu njegovog rođenja, naučni muzej uKensingtonu, u Engleskoj, napravio je kopiju ovih crteža i pronašao samo mali broj očiglednih grešaka. Da bi izbegao tvrdnje da Babbage nije uspeo da završi svoju mašinu zbog toga što tehnologija u to vreme nije bila dovoljna, muzej je pažljivo koristio samo tehnologiju koja je postojala sredinom devetnaestog veka i napravio kopiju koja je ispavno radila.

Nakon Babbageove smrti njegov sin, Henry Prevost, napravio je nekoliko primeraka jednostavnog aritmetičkog dela Difference Engine i poslao ih na razna mesta po svetu, uključujući i na univerzitet Harvard, da bi se oni sačuvali. Oktobra 1995. jedan primerak je prodat na aukciji u Londonu muzeju Powerhouse u Sidneju, Australija, za oko 200 000 USD, u ime naslednika Charlesa Babbagea sa Novog Zelanda.