Istorija računara (3.)

1854

George Boole opisuje svoj sistem za simboličko i logičko rasuđivanje koji kasnije postaje osnova za kompjuterski dizajn.

1884

Osnovan je Američki Institut za elektrotehniku (AIEE); prva od organizacija koje će se vremenom objediniti u IEEE 1963. godine.

1890

border=

Rastuća populacija u Americi i zahtevi kongresa da se u svakom popisu postavlja više pitanja doveli su do toga da obrada podataka postaje sve duži proces. Procenjeno je da se podaci popisa 1890 neće obraditi pre popisa 1900 ukoliko se nešto ne učini na poboljšanju metodologije obrade. Herman Hollerith je pobedio na takmičenju za isporuku opreme za obradu podataka koja bi pomogla u obradi podataka američkog popisa 1890 i dalje je asisistirao u obradi popisa u mnogim zemljama širom sveta. Kompanija koju je osnovao, Hollerith Tabulating Company, je vremenom postala jedna od tri kompanije koje su činile kompaniju Calculating- Tabulating-Recording (C-T-R) 1914, preimenovana u IBM 1924. Hollerith mašine su se prve pojavile na naslovnoj strani magazina.

1912

Osnovan je Institut radio inženjera – druga od organizacija koje su se vremenom spojile u IEEE 1963. godine.

1925

border=

Babbage i Hollerith metodi digitalnog računarstva su se retko koristili u naučnim proračunima iako su analogni uređaji kao što je logaritmar bili u širokoj upotrebi naročito u tehničkim proračunima. Vannevar Bush, MIT, je napravio veliki diferencijalni analizator sa dodatnim sposobnostima integracije i diferencijacije. Diferencijalni analizator kojeg je utemeljila Rockfeller fondacija je verovatno bio najveći uređaj za računanje na svetu 1930. godine.

Digitalno računanje je ponovo došlo do izražaja 1930. godine kad su brojni naučnici uvideli da je tehnologija došla do stadijuma da su dostupne sve neophodne komponente računara. Svaki je u svom domenu trebalo da izumi (ili možda

„ponovo izumi“ nesvestan prethodnog rada Babbage-a) strukturu računara. Mada sada možemo da odredimo precizne datume kada je barem četiri ponira prepoznalo kapacitete tehnologije, kad prođe još sto godina našim potomcima će ovo izgledati kao jedan trenutak u vremenu kada su istovremeno nezavisni istraživači napravili računar.

1935 – 1938

border=

Konrad Zuso u Berlinu, u Nemačkoj razvio je svoj računar Z-1 u dnevnoj sobi svojih roditelja, relejni računar koji je koristio binarnu aritmetiku. 1938 je nastavio sa Z-2 uz pomoć Helmuta Schreyer-a. Tokom drugog svetskog rata se obratio nemačkoj vladi za pomoć u građenju mašina ali je odbijen jer bi duže trajalo da se njegov rad završi no što je vlada očekivala da će rat trajati. Pri kraju rata je pobegao u Hinterstein pa potom u Švajcarsku gde je rekonstruisao mašinu Z-4 na univerzitetu u Cirihu i osnovao računarsku kompaniju koja se vremenom pripojila koorporaciji Siemens.

border=

Nedavno je nemački muzej u Minhenu rekonstruisao mašinu Z-1 kao centralni deo računarske izložbe. Zuse-ova mašina je sve do posle rata bila nepoznata izvan Nemačke i mada imaju hronološki prioritet ipak imaju mali uticaj na sveukupni

razvoj industrije.

1936 – 1939

border=

John Vincent Atanasoff je sa John Berry-em razvio mašinu koju sada nazivamo ABC — Atanasoff-Berry Computer — na univerzitetu u Iowi, Amerika kao mašinu posebne namene za rešavanje skupova linearnih jednačina u fizici. Verovatno najraniji primer elektronskog kalkulatora, ABC je razvio osnovne koncepte koji će se pojaviti kasnije u „modernim računarima“ — elektronsku aritmetičku jedinicu i regenerativnu, cikličnu memoriju.

border=

1937

border=

Mada nije koristio praktičnu tehnologiju epohe, Alan Turing je razvio ideju „univerzalne mašine“ koja može da izvrši svaki algoritam koji se može opisati i koja predstavlja osnovu za koncept „računarstva“. Verovatno je važnije to što su se njegove ideje razlikovale od ideja ljudi koji su rešavali aritmetičke probleme i što je uveo koncept „simboličke obrade“.

border=

Stibitz

U Americi je još dvoje drugih ljudi razmatralo problem računanja: Howard Aiken na univerzitetu Harvard čiji je rad urodio plodom 1944. godine i George Stibitz u Bell Telephone Laboratories koji je proučavao korišćenje telefonskih releja u aritmetici. On je prvi konstruisao aritmetičku jedinicu na relejni pogon 1937. godine (koju je kasnije nazvao Model-K pošto je napravljena na Kitchen stolu) i nakon tako skromnog početka napravio brojne relejne mašine koje su se koristile tokom

drugog svetskog rata.

1939

Jedan od glavnih problema u računarstvu u Bell Telephone Laboratories je bio domen kompleksnih brojeva. Stibitz-ov prvi potpun elektromagnetski relejni kalkulator rešio je problem i dato mu je ime Complex Number Calculator (kasnije Bell Labs Model 1). Godinu dana kasnije ova mašina je prva bila upotrebljena daljinski preko telefonskih linija pripremajući teren za povezivanje računara i sisteme komunikacije, deljenje vremena, i kasnije umrežavanje. U hodniku ispred sala za konferencije na godišnjoj konferenciji američkog matematičkog društva na koledžu Dartmouth instaliran je teleprinter i povezan sa Complex Number Calculator-om u New York-u. Među ljudima koji su iskoristili mogućnost i probali sistem bili su Norbert Wiener i John Mauchly.

2029-istorija-racunara-3