Istorija računara (5.)

ENIAC je otkriven u Filadelfiji. ENIAC je predstavljao tek korak prema pravim računarima, za razliku od Babbagea, Eckert i Mauchly su završili konstrukciju, iako su znali da mašina nije baš reprezentativna tehnologija. ENIAC je programiran kroz ponovo povezivanje međusobnih veza među različitim komponentama i imao je sposobnost paralelnog računanja. ENIAC je kasnije modifikovan u programsku mašinu za skladištenje, ali ne pre no što se tvrdilo da su druge mašine bile prvi računar.

1946 je bila godina u kojoj se desio prvi računarski sastanak, Univerzitet Pensilvanije je organizovao prvu seriju „letnjih sastanaka“ gde su svetski naučnici saznali ponešto o ENIAC-u i planovima za EDVAC. Među učesnicima je bio Maurice Wilkes sa univerziteta u Kembridžu koji se vratio u Englesku da bi napravio EDSAC.

Kasnije te godine, Eckert i Mauchly zbog spora sa Univerzitetom u Pensilvaniji u vezi patenta napustili su univerzitet da bi uspostavili prvu računarsku kompaniju — Electronic Control Corp. sa planom da izgrade Universal Automatic Computer (UNIVAC). Nakon mnogo kriza oni su izgradili BINAC za Northrup Aviation i preuzeti su od kompanije Remington-Rand pre no što je UNIVAC završen. U isto vreme je Electronic Research Associates (ERA) ujedinjen u Minneapolisu i preuzeo njihovo znanje o računarskim uređajima da bi napravili liniju računara; kasnije je ERA takođe spojena sa Remington-Rand.

Te iste godine je formairan AIEE komitet o računarskim uređajima velike skale čiji je predsedavajući bio Charles Concordia (maj/jun 1946-49); ovaj komitet je bio preteča IEEE Computer Society iz 1963 godine.

1947

William Shockley, John Bardeen i Walter Brattain su izumeli uređaj “ prenosni otpornik „, kasnije poznat kao tranzistor koji će preinačiti računar i dati mu pouzdanost koja se nije mogla postići vakumskim cevima.

1948

Rad na programskom računaru za skladištenje se zbivao bar na četiri lokacije — na Univerzitetu u Pensilvaniji na konstrukciji EDSAC-a, na Princeton University na Institute for Advanced Study Machine (IAS) pod rukovodstvom John von Neumanna, na {Cambridge University pod rukovodstvom Maurice Wilkesa i Univerzitetu u Manchesteru. Douglas Hartree je posetio razne lokacije u Americi i vratio se u Englesku da bi ubedio svoje kolege, Freddy Williamsa i Tom Kilburna da naprave računar. Max Newman, jedan od rukovodilaca istraživanja u Bletchey Parku je napravio Royal Society Computing Laboratory u Manchesteru i tražio je sredstva da bi napravio računar. 21. juna 1948 godine njihova prototip mašina „Baby“ je radila po prvi put; svet se zaista pomakao iz domena kalkulatora u domen računara. Williams, Kilburn i Newman su nastavili da grade mašinu pune skale koju su nazvali Manchester Mark I. Ferranti Corporation je preuzeo dizajn i započeo liniju računara koji su bili jedna od glavnih komponenti britanske računarske industrije.

T.J. Watson Sr. se naljutio na Howard Aikena zbog nedostatka posvećenosti Atomatic Sequence Control Calculatoru [ASCC] (Harvard Mark I) i iznerviran uspehom ENIAC-a naručio izgradnju Selective Sequence Control Computer-a (SSEC) za IBM. Iako to nije bio programerski računar za skladištenje, SSEC je bio prvi korak IBM-a od potpune posvećenosti tabulatorima sa bušenim karticama do sveta računara. Javne slike SSEC-a su modifikovane da ne bi sadržale kolone u mašinskoj sobi u IBM kancelarijama na Madison Avenue nakon što je Watson izrazio žaljenje što uopšte postoje!

1949

Samo godinu dana nakon što jeManchester Baby postala prva operativna programska mašina za skladištenje na svetu, prvi elektronski digitalni programski računar velike skale za skladištenje, kompletno funkcionalan, razvio je Maurice Wilkes sa osobljem matematičke laboratorije na Cambridge univerzitetu. Nazvan je EDSAC (Electronic Delay Storage Automatic Computer); primarni sistem za skladištenje je bio skup živinih korita (cevi ispunjene živom) kroz koje je generisano i regenerisano akustično pulsiranje predstavljalo bitove podataka. Wilkes je 1946 pohađao letnju školu na Univerzitetu u Pensilvanija i vratio se kući sa osnovnim planovima za mašinu u mislima.

U Americi je NAtional Bureau of Standards počeo rad na dve mašine. Bureau je bio odgovoran za realizovnje ugovora o isporuci UNIVAC-a Census Bureau ali je spoznao da nema dovoljne resurse za njegov rad. Pošto nisu imali veliki budžet Bureau je odlučio da se takmiči sa National Physical Laboratory (ekvivalent u Engleskoj) pa je stvorio sopstvene mašine. One su postavljene u istočnim i zapadnim centrima. Sam Alexander je preuzeo kontrolu razvoja SEAC-a (Standards Eastern Automatic Computer) dok je Harry Huskey (koji je napravio Pilot ACE u National Physical Laboratory [NPL], britanski ekvivalent NBS-a) vodio razvoj SWAC-a (Standards Western Automatic Computer).