Istorija računara (7.)

Sredinom prve „policijske akcije“ Ujedinjenih Nacija u Koreji, IBM je iskoristio priliku da doprinese ratnom naporu tako što je proizveo „Odbrambeni Kalkulator“ koji je zapravo bio njihov prvi ulazak u računarski biznis. IBM „Type 701 EDPM“ je bio rezultat ubeđenja T.J. Watsona Jr. da IBM treba da zakorači u ovo polje i njegovog ubeđivanja svog oca da računari neće odmah uništiti biznis obrade kartica. Serija mašina 700, uključujući 704, 709 i kasnije 7090 i 7094, dominirala je tržištem velikih računara tokom sledeće decenije i doprinela da IBM tada iz pozadine dođe na prvo mesto.

Dok su mnogi univerziteti u Americi i ostalim zemljama proizvodili sopstvene računare, Cambridge University EDSAC se prvi komercijalizovao. Dalekovidom odlukom, kompanija od koje se ponajmanje očekivalo da ima snažan interes za računare, J. Lyons & Company Ltd, inače snabdevača poslastičarnica i operatora „čajdžinica“ po Britaniji, uzela je EDSAC dizajn i konvertovala ga za sopstvene biznis aplikacije. Pod nazivom LEO (Lyons Electronic Office), zaokupio je pažnju kompanija sa sličnim potrebama poslovne obrade. Uspešnom realizacijom razvoja projekta za sopstvene potrebe, kompanija prerasta u novu računarsku kompaniju. LEO Computers Ltd je otkupila English Electric Company i zajedno su postali deo International Computers Ltd (ICL), glavnog proizvođača britanskih računara 70’tih.

1954

Otkako je 30’tih IBM proizveo seriju kalkulatora serije 600, koja je doprinela raznovrsnosti opreme za obradu kartica, bila je njegov glavni proizvod. Rani IBM računari (701 i 702) nisu bili kompatibilni sa opremom za bušene kartice ali je IBM Type 650 EDPM, prirodan produžetak serije 600, koristio iste periferijske uređaje za obradu kartica pa je on bio kompatibilan za mnoge postojeće IBM kupce. Decimalna mašina doboš memorije, 650-ca je prva koja je masovno proizvođena iako IBM nije očekivao da pusti seriju 1000 odmah nakon objavljivanja. Za mnoge univerzitete je to bio prvi računar, njegova atraktivnost je znatno poboljšana nuđenjem institucijama popusta od 60% za obrazovne računarske kurseve..

Sledeći primer koji je postavio Grace Hopper i uspešnu implementaciju interpretatora digitalnog koda za IBM 701 nazvanog Speedcoding, John Backus je predložio razvoj programskog jezika koji će omogućiti korisnicima da izraze probleme pomoću uobičajenih matematičkih formula — koji je kasnije nazvan FORTRAN. Sastavljajući tim od istraživača iz IBM-a i korisnika, Backus je stalno verovao da će im trebati 6 meseci da završe posao; kadgod ga je neko pitao kad će sistem biti spreman on bi odgovarao „za šest meseci“!

Dok je John von Neumann radio na IAS mašini, paralelno su tekli projekti pravljenja kopija u drugim institucijama. Da bi osigurala konformnost, Princeton grupa je uzela fotografije detalja konstrukcije IAS mašine i poslala ih sa beleškama drugim proizvođačima. U Los Alamos National Laboratory je Nick Metroplois pravio MANIAC, University of Illinois je pravio ILLIAC, a u Rand Corporationu Willis Ware je pravio JOHNNIAC. U martu 1954 JOHNNIAC je pušten i njime je rukovodio Keith Uncapher kasnije prvi čovek novo formirane asocijacije IEEE Computer Group, kasnije nazvanom Computer Society. 1994 Willis Wareu je uručena povelja IEEE Computer Society Pioneer Award za njegov rad na JOHNNIAC-u. Novoformirana National Science Foundation (NSF) je dozvolila da John van Neumann nastavi da radi na računarstvu, i to je bila Fondacijina prva podrška iz niza univerzitetske podrške razvoju računarstva.

1955

Manje od deset godina nakon otkrivanja ENIAC-a, ideja o računarstvu velike skale koju je sadržao ENIAC promenila se u koncept „superračunarstva“. IBM je počeo rad na doprinosu nacionalnom naporu proizvođenjem mašine koja je obećavala 100 puta brži rad od najbrže mašine na svetu. Ova mašina je trebala da proširi trenutni nivo sofisticiranosti razvojne tehnologije pa je nazvana STRETCH. Kad je STRETCH napokon isporučen 1960 naznačena cena je morala da bude snižena jer nije dostignuta ciljna brzina. Iste godine IBM je predstavio računar 704 čiji je principijelni arhitekt bio Gene Amdahl koji je 90’tih osnovao sopstvenu kompaniju za proizvodnju superračunara. 704 se odlikovala time da je bila prva komercijalna mašina sa hardverom za rad u tzv. pokretnom zarezu i mogla je da radi približnom brzinom od 5 kFLOPS-a.

Brojni kupci su se udružili i oformili prve grupe korisnika da bi razmenjivali iskustva i programe i u isto vreme se predstavili kao jedinstveni naspram proizvođača. Korisnici (velikih) IBM mašina oformili su grupu SHARE (nije skraćenica ali je često naznačena kao „Society to Help Allieve Redundant Effort“) a korisnici UNIVAC-a grupu USE. Računarstvo nisu više oblikovale samo računarske kompanije.

1956

Sperry-Rand, naslednik Remington-Randa, koji je i dalje održavaoUNIVAC Division, napravio je superračunar za potrebe Lawrence Livermore National Laboratory (LLNL), koji je nazvan LARC (Livermore Automatic Research Computer). U Engleskoj je takođe započet rad na projektu superračunara. Projekat Atlas su zajednički započeli University of Manchestera i Ferranti Ltd-a, sa Tom Kilburnom na čelu.

Ne zaboravljajući da je svrha računara da reše problem, John McCarthy i Marvin Minsky su organizovali konferenciju na Dartmouth College-u, uz pomoć Rockefeller Foundation, o konceptu veštačke inteligencije. Zaključak ove konferencije je bio da će doći do razvoja veštačke inteligencije, što se nije ostvarilo u nekoliko narednih godina.