Istorija računara (9.)

1960

   border= Wegstein

Do 1952 Grace Murray Hopper je razvijao seriju programskih jezika koji su sve više koristili prirodne jezičke fraze za izražavanje operacija obrada poslovnih podataka. FLOWMATIC je bio poslednji. Ostali su takođe preuzeli izazov uključujući IBM koji je napravio jezik nazvan COMMERCIAL TRANSLATOR. Na tim osnovama jedan veliki tim — Conference on Data System Languaged (CODASYL) — koji je vodio Joe Wegstein iz NBS (sada NIST) je razvio novi jezik za veoma kratko vreme i napravio prvi standardizovani poslovni računarski programski jezik, COBOL (Common Business Oriented Language).

U sledećih 20 godina je napisano više programa u COBOL-u nego u bilo kom drugom jeziku. Te iste godine je komitet razvio drugi matematički jezik ALGOL 60. Iako nije široko implementiran ALGOL je postao konceptualna osnova kasnijih programskih jezika.

John McCarthy, Fritz Bauer, Joe Wegstein

   border=

John Backus, Peter Naur, Alan Perlis

1960 je označila kraj prve generacije računara (sa vakumskim cevima) i dala prostora za drugu generaciju koja je koristila tranzistore

1961

Rad na integrisanim kolima Jack Kilbya i Robert Noycea urodio je plodom 1961 kada su se pojavila prva komercijalna integrisana kola koja je proizvela Fairchild Corporation. Robert Noyce je odobrio patent za IC (integrisano kolo) bazirano na silikonu počevši dugu raspravu o pravu na patent za IC između verzije sa germanijumom Kilbyja i Noycea. Od ovog datuma pa na dalje računari će imati ugrađena IC umesto individualnih tranzistora ili drugih komponenata.

Dok su se operativni sistemi (prvo nazvani monitori ili nadzornici) razvijali kao sredstvo za poboljšanje povezanosti računara u kasnim 1950-tim, korisnici su bili frustrirani nedostatkom intimnosti sa računarom. Da bi rešio ovaj problem i vratio korisniku kontrolu nad računarom Fernando Corbato, MIT, je napravio ЦТSS (Compatible Time Sharing Sysem) za IBM

7090/94, prvi efikasni tajm šering sistem i u isto vreme prvo sredstvo daljinskog pristupa računaru od Stibitzove demonstracije 1940.

1962

U Velikoj Britaniji je postao operativan Atlas računar na University of Manchester; to je prva mašina koja je koristila virtualnu memoriju i straničenje; njene instrukcije su se izvršavale na protočnoj arhitekturi koja se sastojala od odvojenih aritmetičkih jedinica za fiksnu i aritmetiku pokretnog zareza sposobne za oko 200 kFLOPS.

1963

Do 1963 proces standardizacije elemenata industrije je postao raspostranjen i među prvim bio standard za kôd za razmenu informacija (ASCII). Prvi put je postojao način da računari razmenjuju informacije ali će biti potrebno 15 godina da to postane uobičajeno.

1963 je bila godina u kojoj su se IRE i AIEE spojile u IEEE, počeo proces ispitivanja različitih komponenti za učvršćavanje aktivnosti i razmatrane prilike za nove projekte. Iz AIEEE Large Scale Computing Committee i IRE Professional Group on Electronic Computers će nastati nova grupa.

Pripremila Irena Gonda

2035-istorija-racunara-9