Istorija ljudske komunikacije
Smatra se da su ljudi počeli da govore oko 500.000 godina pre nove ere. Prve naznake komunikacije simbolima među ljudima datiraju oko 30.000 godina pre nove ere. Naredni veliki korak u pisanju jesu petroglifi koji su predstavljali crteže uklesane u stenima. Oko 9000 godina pre nove ere pojavljuju se takozvani piktogrami, koje bismo najlakše opisali kao stripove sa petroglifima. Smatra se da najraniji sistem pisanja potiče negde oko kraja četvrtog milenijuma pre nove ere sa početkom bronzanog doba. Neki istoričari tvrde da je kinesko pismo još starije i da datira od oko 6000 godina pre nove ere.
Istorija telekomunikacija
Možemo reći da prvi vidovi komunikacije na daljinu jesu duvanje u rogove i udaranje u bubanj i oni postoje još odavno u ljudskoj istoriji. Tvrdi se da se bubnjevima i dimom moglo komunicirati dosta različitih informacija a ne semo poziv u rat i u lov kao što se to obično predstavlja. Grci su u četvrtom veku pre nove ere imali hidraulični telegraf, koji je zapravo bio samo malo veća građevina sa nekoliko drvenih greda na vrhu koje je bilo moguće pomerati. Ovakav vid komunikacije radio je samo po vedrom vremenu i ograničenje je bila vidljivost. Interesantniji podatak jeste da je prva kurirska služba postojala 2400 godina pre nove ere i da su prve novine postojale 59. godinе nove ere. Devetnaesti vek jeste period kada se telegram razvijao i ušao u široku upotrebu. Oko 1823. je poslata prva poruka, a još bitniji podatak jeste da je 1866. puštena u rad prva prekoatlanska telegrafska linija. Naredni veliki izum u svetu telekomunikacija svakako jeste telefon. Prvi telefonski razgovori su počeli 1870-ih godina. Krajem 19. i početkom 20. veka sa otrićem radija nastaju prve bežične veze. Godine 1958. lansira se prvi satelit a ubrzo sateliti postaju medijumi radio veza na velike daljine. Ovaj trend postoji do današnjeg dana, samo je blago opao sa pojavom podvodnih optičkih kablova koji povezuju kontinente.
Internet
Druga polovina prošlog veka obeležena je razvojem Interneta, telekomunikacionog sredstva koje će nam zauvek promeniti živote. Svrha interneta jeste da omogući računarima da međusobno komuniciraju i razmenjuju poruke. Sa porastom broja ličnih računara rasla je i njihova međusobna povezanost pa je Internet polako postajao dominantno sredstvo komunikacije među ljudima na daljinu. Najzanimljiviji podatak o upotrebi Interneta jeste da je 2007. godine 97% svih svetskih komunikacija išlo preko Interneta, dok su samo 2% činili mobilni telefoni. Procena iz iste godine kaže da je oko 20% ljudske populacije imalo pristup Internetu.
Svaki računar ima jedinstvenu IP adresu pomoću koje ga bilo koji drugi računar na svetu može pronaći. Kada dva računara uspostave inicijalnu konekciju, mogu razmenjivati poruke koje se sastoje od malih delića koje zovemo paketi. Specifičnost Interneta jeste u tome da omogućava povezivanje ne samo računara već i ostalih uređaja koji se danas koriste, kao što su mobilni telefoni, štampači itd. Ovo je omogućeno time što je celo funkcionisanje Interneta podeljeno na više slojeva. Postoje fizički sloj, sloj podataka, mrežni sloj, transportni sloj i aplikacioni sloj. Svaki od ovih slojeva radi nezavisno i ima određenu namenu u prenosu podataka.
Vid Internet komunikacije koji i dalje koristimo jeste elektronski mejl, odnosno imejl. Prva imejl poruka je poslata 1971. godine a nakon toga je to postalo najučestaliji način prenosa poruka. Stvari su ostale ovakve sve do druge polovine devedesetih godina prošlog veka, kada su se pojavile prve socijalne mreže. Prve mreže su bile GeoCities i Gloub i one su omogućavale ljudima sličnih interesovanja da se povežu i razmenjuju poruke. Nedugo nakon toga pojavio se i AOL servis za instant razmenu poruka koji je preteča današnjih Internet aplikacija za razmenu brzih poruka (u žargonu poznatije kao Internet ćaskanje). Najpoznatije danas aktivne socijalne mreže su Fejsbuk i Tviter koje tvrde da imaju oko milijardu korisnika.
Uticaj Interneta na društvo
Jedna od oblasti gde možemo primetiti pozitivan uticaj Interneta kao telekomunikacionog sredstva jeste edukacija. Pre pojave interneta sve znanje je bilo distribuirano mahom pomoću knjiga. Da bi neko napisao knjigu i odštampao je bilo je potrebno znatno više novčanih sredstava u poređenju sa današnjim načinima. Naime, knjigu nije mogao napisati svako, pa je i sama edukacija bila ograničena na samo određeni boj ljudi koji su u stanju da nađu sredstva za objavljivanje. Danas svako ko ima računar povezan na Internet može napisati elektronsku knjigu ili objaviti znanje na nekom vebsajtu namenjenom tome. Sa druge strane, svako ko ima pristup mreži može pronaći bezbroj resursa o temi koja ga interesuje. Najpozitivniji pomak u ovom pravcu jesu sajtovi za postavljanje i odgovaranje na pitanja, gde stručnjaci iz raznoraznih oblasti odgovaraju na pitanja koje postavljaju drugi korisnici sajta. Primer ovakvih sajtova jesu Kvora i Stekeksčejndž.
Drugi vid promene društva usled telekomunikacionih moći Interneta jeste biznis. Koren svakog biznisa jeste berza, koja je oduvek formirala cene na osnovu potražnje proizvoda. Da bi se utvrdila vrednost proizvoda na globalnom nivou potrebno je uspostaviti komunikaciju sa ostatkom sveta i utvrditi kakva je potražnja. Nekada su se informacije o ponudi i potražnji prenosile isključivo putem novina i telefona. Sa pojavom Interneta, berza je počela drastično da se menja. Pošto Internet omogućava povezivanje računara širom sveta za delić sekunde, to znači da se i cene mogu menjati za delić trenutka pa je nastala i takozvana visokofrekventna kupoprodaja akcija, kojom se danas bavi dosta firmi. Sa pojavom Interneta pojavile su se i elektronske prodavnice koje omogućavaju ljudima da kupuju i prodaju stvari širom sveta, što je dosta uticalo na globalnu ekonomiju.
Budućnost IT telekomunikacija
Smatra se da je najveća budućnost u telekomunikacijama takozvani Internet stvari, odnosno mogućnost da se razni uređaji poput veš mašine ili automobila povežu na Internet. Ovo bi omogućilo ljudima da upravljaju svojim domaćinstvima, pogonima u fabrici ili vozilima na daljinu. Trenutno se ovaj pojam vezuje za razne vidove komunikacije sa uređajima, ali se očekuje da će sa razvojem i definicija da se menja.
Mobilni operateri koji su do skoro bili specijalizovani za prenos govora ili SMS poruka postepeno prelaze na deljenje Interneta i ovaj trend će nastaviti da se razvija i u budućnosti. Očekuje se da će u nekom trenutku SMS i telefonski pozivi u potpunosti biti zamenjeni instantnim servisima za razmenu poruka i audio video poziva.
Bežični Internet omogućava ljudima da se povežu na Internet gde god bili u opsegu nekog mobilnog operatera, što je u današnje vreme moguće u skoro svakoj urbanoj sredini. Mnoge jake kompanije rade na proširenju svojih opsega, pa se očekuje da će bežični pristup Internetu biti moguć sa bilo koje tačke na svetu.
Novine i televizija uveliko prate trendove i distribuiraju sadržaj preko Interneta. Statistika iz prethodne godine kaže da je porast broja korisnika digitalnog izdanja Njujork tajms novina eksponencijalan. Očekuje se nastavak ovog trenda pa da će svi aktivni mediji svoj sadržaj isključivo deliti preko Interneta. Danas već postoje kompanije za distribuiranje televizijskog sadržaja kao što je Netfliks koji ekskluzivno funkcioniše isključivo putem Interneta.
Autor: Lazar Milenković