Unix je bio standard za računanarstvo presudno za poslovanje. Sada se jedva održava u životu. Kako će se to završiti?
U devedesetim godinama prošlog veka, pa čak i tokom 2000-ih, ako ste imali kritične aplikacije za koje se tražilo nula zastoja, otpornost, zaobilaženje grešaka i visoke performanse, a niste želeli mejnfrejme, Unix je bio vaše rešenje. Ako vaše baze podataka, planiranje resursa preduzeća, ljudski resursi, platni spiskovi, računovodstvo i druge poslovne aplikacije nisu radile na mejnfrejmu, verovatno su radile na Unix sistemima četiri dominantna proizvođača: Sun Microsystems, HP, IBM ili SGI. Svaki od njih imao je svoju vlastitu aromu Unixa i vlastiti RISC procesor. Za fajlove i štampu, ili možda za servere manjih odeljenja u najboljem slučaju su korišćeni serveri koji rade sa čipom x86. Danas je to svet x86 i Linuxa, sa određenim prisustvom Windows servera. Praktično svaki superračunar na listi Top 500 izvršava neku aromu Linuxa i koristi procesor x86. SGI je odavno otišao. Sun je neko vreme živeo kroz Oracle, ali je 2018. godine Oracle konačno odustao. HP Enterprise isporučuje samo nekoliko Unix servera godišnje, prvenstveno kao nadogradnju za postojeće korisnike sa starim sistemima. Jedino je IBM još uvek u igri, isporučujući nove sisteme i unapređenja u svom operativnom sistemu AIX. Nećemo da mozgamo o tome kako smo došli dovde. Umesto toga, ovo je uvid u to gde komercijalni Unix ide, i kako i kada će na kraju umreti. (Napomena: Mi konkretno govorimo o propadanju komercijalnog Unixa. Besplatne varijante i varijante otvorenog koda kao što je FreeBSD, koji je nastao iz projekta Berkeley Software Development (BSD) na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju, i GNU još uvek cvetaju.)
Unixovo sporo propadanje
Unixov pad je „više posledica nedostatka marketinške privlačnosti nego nekakvog prisustva“, kaže Joshua Greenbaum, glavni analitičar u Enterprise Applications Consulting-u. „Niko više ne prodaje Unix, to je nekakvo mrtvo ime. On je još uvek prisutan, samo se ne gradi oko bilo čije strategije vrhunskih inovacija. Ne postoji budućnost, a to nije zbog toga što s njim nešto nije u redu, već samo to da sve što je inovativno ide u oblak.“
„UNIX-ovo tržište je u neumoljivom padu“, kaže Daniel Bowers, direktor istraživanja za infrastrukturu i operacije u Gartneru. „Samo 1 od 85 servera koji su instalirani ove godine koristi Solaris, HP-UX ili AIX. Većina aplikacija na Unixu koje mogu lako da se prenesu na Linux ili Windows, zapravo su već prenete. “ Većina onoga što je danas na Unix-u su prilagođena, kritična radna opterećenja u oblastima kao što su finansijske usluge i zdravstvo. Budući da je za te aplikacije skupo i rizično da se prenose, ili da se ponovo pišu, Bowers očekuje dugotrajno opadanje u Unixu koje može da traje 20 godina. “Kao održiv operativni sistem, ostaje mu najmanje 10 godina jer postoji ovo dugačko opadanje. Čak za 20 godina ljudi će i dalje želeti da ga izvršavaju, ”kaže on.
Gartner ne prati instaliranu bazu, već samo nove prodaje, a trend je opadajući. U prvom kvartalu 2014. prodaja Unixa iznosila je 1,6 milijardi dolara. Do prvog kvartala 2018. godine prodaja je iznosila 593 miliona dolara. Što se tiče jedinica, prodaja Unix-a je mala, ali to su skoro uvek najskuplji, bogato opremljeni serveri koji su mnogo veći od tipičnog servera x86.
IBM poslednji preživeli UNIX
Zapanjujuće je kako ljudi ćute o stanju Unixa. Oracle i HPE su odbili da komentarišu, kao i nekoliko IBM-ovih klijenata. IBM je još uvijek u igri, ali Bowers primećuje: „Vidim da IBM ulaže 34 milijarde dolara u Red Hat, ali ne vidim da bi IBM uložio 34 milijarde dolara u AIX.“ Steve Sibley, potpredsednik ponude kognitivnih sistema u IBM-u, priznaje ono što je očigledno, ali kaže da će IBM kroz deset godina i dalje imati značajan broj klijenata na AIX-u, a većina tih klijenata su veliki klijenti sa Fortune 500. On dodaje da će na neki način postojati i stabilan broj klijenata srednje veličine „zato što ne žele da investiraju u napuštanje AIX-a.“
Rob McNelly, viši arhitekta AIX rešenja u Meridian IT-u, pružaocu usluga i velikom korisniku AIX-a, kaže da za nove aplikacije za AIX postoji pravilo 80/20: 80% klijenata ne povećava svoje korišćenje AIX-a, ali 20% ostaje i širi se u AIX-u. “Pošto su tih 20% veći poslovni sistemi, to je veoma veliki segment. U zdravstvenoj zaštiti, mnoga stabilna proizvodna okruženja prvog nivoa i dalje investiraju i uživaju stabilnost i bezbednost AIX-a. Uspostavljeni i ugrađeni ERP sistemi rade to isto na svim nivoima,” kaže McNelly.
Mnoge nove aplikacije traže Linux, što uzrokuje određenu migraciju sa AIX-a, dok statična, nepromenljiva okruženja ostaju na stabilnom AIX-u, dodaje on. „Neke aplikacije idu na Linux, ali većina manjih je već preseljena. Razmislite o mejnfrejmu, postojeći korisnici ostaju jer on ima veliku vrednost, ali ne migrira mnogo novih korisnika na mejnfrejm.“
Finansije, zdravstvo i velika proizvodnja su primarne industrije koje se drže Unixa, kaže Bowers. Bankarske firme su često u stanju da priušte te velike sisteme, dok zdravstvena zaštita ima stroge regulatorne zahteve koji vrše pritisak na kompanije da ostanu na Unix platformi.
„Niko ne kupuje platformu radi platforme“, kaže McNelly. „Oni kupuju aplikaciju. Sve dok podrška za aplikacije opstaje za neke ključne platforme, teško je nadmašiti vrednost AIX-a na IBM Power Sistems-u. Često, nakon što kompanija obavi neku analizu, i razmotri trenutnu stabilnost i napor migracije, pokaže se da nije logično prelaziti iz nečega što je savršeno funkcionalno i podržano i ima jaku mapu puta za budućnost. ”
Najveća pritužba koju Bowers čuje o Linuxu nije sam OS, već hardver na kojem se on izvršava. Mnogi Unix sistemi imaju nešto što se naziva čvrsta podela na particije (engl. hard partitioning), što je kao virtualne mašine, ali postavlja fizički odvojene particije na sistemu. Čvrsta podela na particije ima više prednosti. Na primer, Bowers primećuje da će u nekim slučajevima dobavljači poslovnog softvera (Oracle je jedan primer) dati popust ako koristite čvrstu podelu na particije. To je hardversko rešenje koje danas nude samo Unix sistemi.
Unix je novi mejnfrejm
Dok je Unix u opadanju i preostaje samo jedan komercijalni prodavac, druge dve popularne arome će se zadržati neko vreme. Oracle je možda završio razvoj Solarisa, ali se obavezao da će podržavati Solaris do 2034. HP Enterprise kaže da će podržavati svoje različite HP-UX servere pet godina nakon datuma zastarelosti, što varira. IRIX od SGI-ja je van tržišta i van podrške još od 2006. godine. Sibley kaže da IBM vidi trend da će klijenti biti manje fokusirani na napuštanje AIX-a, a više fokusirani na proširivanje i migriranje dok idu napred. „Velika većina klijenata proširuje ono što radi sa AIX-om i ne želi da ga napusti“, kaže on.
Osnovni razlog zbog kojeg ljudi napuštaju AIX je to što brinu da neće biti podrške u budućnosti, jer klijenti veruju da AIX umire. „To je ono što privlači pažnju ljudi. Dokle god imaju poverenja, mi ćemo biti tu još dugo, a svake godine imamo nova izdanja, pa nema razloga za povlačenje“, kaže Sibley. Prema tome, Unix će živeti barem u obliku AIX-a, zbog IBM-ove posvećenosti, čak i dok se drugi povlače u narednim decenijama. Niko ne očekuje imploziju nalik na supernovu. Samo veoma sporo, dugo zamiranje. „Unix neće nikada umreti. Ne postoji istraživanje na otkrivanju novog operativnog sistema koji bi zamenio Unix ili Linux “, kaže Greenbaum. „Neće umreti kao što ni mejnfrejmi nisu umrli.“ Oni su još uvek u upotrebi. Ali te stvari nestaju iz vida, jer gube stratešku vrednost. ”
„Do 2020. godine Unix će predstavljati 3% ukupnog prihoda od servera, što je pad sa današnjih 8%“, kaže Bowers. „Neće biti trke ka izlazu. Unix će nestajati polako.“ Na kraju, najveći uspeh Unixa verovatno neće biti kao server preduzeća već kao opcija za potrošačke proizvode. Appleovi MacOS i iOS su izvedeni iz FreeBSD-a – a ta instalirana baza ne nestaje.
Izvor: NETWORK WORLD