Zašto programski jezik Python blista u domenima nauke o podacima, mašinskog obučavanja, automatizacije sistema, razvoja veba i API-a i šire. Nastao 1991, Python je relativno nov programski jezik. Od samog početka, za Python se smatralo da popunjava prazninu, da je to način pisanja skriptova koji „automatizuju dosadne stvari“ (kao što je stajalo u jednoj popularnoj knjizi o učenju Pythona) ili za brzu izradu prototipa aplikacija koje će se implementirati na jednom ili više drugih jezika. Međutim, tokom poslednjih nekoliko godina, Python se pokazuje kao prvoklasni učesnik u savremenom razvoju softvera, upravljanju infrastrukturom i analizi podataka. On više nije uslužni jezik u pozadini, već glavna sila u razvoju veb aplikacija i upravljanju sistemima i ključni pokretač iza eksplozije analitike Big Data i mašinskoj inteligenciji.
Uspeh Python-a se oslanja na nekoliko prednosti koje pruža kako početnicima tako i stručnjacima: Python se lako uči. Broj funkcija u samom jeziku je skroman, pa zahteva relativno malo uloženog vremena ili napora da se naprave prvi programi. Pythonova sintaksa je dizajnirana da bude čitljiva i jednostavna. Ova jednostavnost čini Python idealnim nastavnim jezikom i omogućava početnicima da brzo napreduju. Programeri provode više vremena razmišljajući o problemu koji pokušavaju da reše, a manje vremena razmišljaju o kompleksnosti jezika ili dešifrujući kôd koji su pisali drugi.
Python se široko koristi i podržava. Python je popularan i široko korišćen, što potvrđuje njegovo visoko rangiranje u anketama kao što je Tiobe Index i veliki broj GitHub projekata koji koriste Python. Python radi na svakom većem operativnom sistemu i platformi, a i na većini slabijih. Mnoge velike biblioteke i API-ovi servisi imaju Python vezivanja ili omotače, omogućavajući Python-u da se slobodno povezuje sa tim uslugama ili direktno koristi te biblioteke. Python možda nije najbrži jezik, ali ono što mu nedostaje u brzini, nadoknađuje se u prilagodljivosti.
Python nije jezik „igračka“. Iako skriptovanje i automatizacija čine veliki deo primera korišćenja Pythona (više o tome kasnije), Python se takođe koristi za izgradnju robusnog, profesionalnog kvalitetnog softvera, kako samostalnih aplikacija, tako i kao veb usluga.
Za šta se koristi Python?
Najosnovnije korišćenje Pythona je kao jezik skriptovanja i automatizacije. Python nije samo zamena za skriptove ili batch fajlove, već se koristi za automatizaciju interakcija sa veb pretraživačima ili GUI-jevima ili za sistemsko obezbeđivanje i konfiguraciju u alatima kao što su Ansible i Salt. Ali skriptovanje i automatizacija predstavljaju samo vrh ledenog brega za Python.
Python se koristi za opšte programiranje aplikacija. I CLI i GUI aplikacije za više platformi mogu se kreirati pomoću Pythona i raspoređuju se kao samostalni izvršni programi. Python nema izvornu mogućnost da iz skripta generiše samostalnu binarnu verziju, ali paketi drugih dobavljača kao što su cx_Freeze ili PyInstaller mogu se koristiti za to.
Python se koristi za nauku o podacima i mašinsko obučavanje. Sofisticirana analiza podataka postala je jedno od područja IT-a koje se najbrže razvija i jedan od zvezdanih slučajeva upotrebe Pythona. Ogromna većina biblioteka korišćenih za nauku o podacima ili mašinsko obučavanje ima Python interfejs, čineći ovaj jezik najpopularnijim komandnim interfejsom visokog nivoa za biblioteke mašinskog obučavanja i druge numeričke algoritme.
Python se koristi za veb usluge i REST API-eve. Matične biblioteke Python-a i veb-okruženja nezavisnih proizvođača pružaju brze i praktične načine za kreiraju svega, od jednostavnih REST API-ja u nekoliko redova koda, do potpuno obrađenih lokacija upravljanih podacima. Najnovije verzije Python-a imaju moćnu podršku za asinhroni rad, omogućavajući sajtovima da sa pravim bibliotekama rešavaju na desetine hiljada zahteva u sekundi.
Python se koristi za metaprogramiranje. U jeziku Python sve je objekat, uključujući i Python module i same biblioteke. Ovo omogućava Python-u da radi kao visoko efikasan generator koda, omogućavajući pisanje aplikacija koje manipulišu sopstvenim funkcijama i imaju vrstu proširivosti koja bi bila teško ili nikako izvodljiva u drugim jezicima.
Python se koristi kao lepak koda. Python se često opisuje kao „jezik lepak“, što znači da može da omogući zajednički rad različitih kodova (obično biblioteke sa interfejsima C jezika). Njegova upotreba u nauci o podacima i mašinskom obučavanju je takva, ali to je samo jedna inkarnacija opšte ideje.
Takođe, vredi napomenuti koje su vrste zadataka za koje Python nije pogodan. Python je jezik visokog nivoa, tako da nije pogodan za programiranje sistema – upravljački programi uređaja ili jezgro OS-a ne dolaze u obzir. Takođe nije idealan za situacije koje pozivaju različite binarne platforme. Mogli biste da napravite samostalnu Python aplikaciju za Windovs, Mac i Linux, ali to ne bi bilo ni elegantno ni jednostavno. Na kraju, Python nije najbolji izbor kada je u svim aspektima aplikacije brzina apsolutni prioritet. Za to vam je bolji C / C ++ ili drugi jezici tog kalibra.
Da li je Python previše spor?
Dati Python program može da se izvršava šest sekundi, a delić sekunde na drugom jeziku. Ali, možda je bilo potrebno samo deset minuta da programer napravi taj Python program, u odnosu na sat ili više vremena programiranja na drugom jeziku. Količina izgubljenog vremena u izvršenju Python programa više je nego nadoknađena vremenom ušteđenim u razvojnom procesu. Očigledno je da ovo ne važi kada pišete softver koji ima zahteve za visokim protokom i paralelnim radom, kao što su aplikacije za e-trgovinu. Ali, kada su brzina razvoja i udobnost programera važniji od uštede nekoliko sekundi u izvršavanju, Python može biti najbolji alat za taj posao.
Izvor: IT World