Na Internetu, niko ne zna da ne pripadate mafiji i možete da budete ko god hoćete! Poreklo onoga što smatramo modernom hakerskom kulturom nastalo je iz istog Kalifornijskog miljea kao i kontrakultura hiljadu devetsto šezdesetih, i to se primećuje. Godine 1973, programeri iz univerziteta Berkli koji su radili na sistemu sa deljenjem vremena Berkeley Operating System pokrenuli su Community Memory, prvi javni sistem oglasne table, a među tim pionirima je bila istaknuta Džud Mahon (Jude Milhon), koju su zvali St. Jude. Ona je preminula 2003, mnogo voljena. Na drugom kraju države nekoliko godina kasnije, Suzan Hedli (Susan Headley) se pridružila jednoj bandi i pomogla hakovanje DEC-ovih sistema; zvali su je Suzi Grom (Susy Thunder). Zašto ne uzeti čudno novo ime? To je bilo takvo vreme.
Walter O’Brien, poznat kao Scorpion
Upotreba nadimka ili pseudonima je veoma stara tradicija u raznim kulturama. Volter O’Brajen (Walter O’Brien) mi je rekao da je to uobičajeno u Irskoj gde je on odrastao. Pošto se osvetio jednom srednješkolskom siledžiji, počeli su da ga zovu Scorpion, po stvorenju koje je pitomo dok ga ne napadnu i koje je lojalno svom plemenu. Sa 13 godina, kada je počeo da hakuje ARPANET, on je normalno koristio Scorpion kao ime za prijavljivanje. To ime ga je pratilo i postalo brend njegove kompanije i naslov TV serije o njegovim podvizima. Mnogi hakerski nadimci imaju slično poreklo iz mladosti.
Michael Calce, poznat kao MafiaBoy
Mnogi nadimci koje hakeri biraju mogu da izgledaju pomalo detinjasti. Ali, kao što je bilo u slučaju O’Brajena, to je logično pošto ih često biraju bukvalno maloletnici. Majkl Kelsi (Michael Calce), na primer, imao je samo 15 godina, živeo je u Montrealu 2000. kada je pokrenuo niz DDoS napada (distribuirano uskraćivanje usluga) na istaknute dot-com sajtove kao što su Yahoo i E-Trade. Nadimak koji je odabrao — MafiaBoy – može da izgleda dramatično preteran za Kanadskog tinejdžera. Ali on je pripadao jednoj organizovanoj grupi, hakerskom kolektivu poznatom kao TNT, a napadi su bili deo pokušaja da se prikaže TNT-ova dominacija. Znači, možda ta metafora nije bila daleko od istine.
Kim Vanvaeck, poznata kao Gigabyte
Pisac virusa Kim Vanvek (Kim Vanvaeck) je izabrala nadimak — Gigabyte – koji takođe izgleda dražesno naivno. Takvu reč bi odabrala starija osoba da bi izgledala upoznata sa tehnologijom, ili vrlo mlada osoba, kao šesnaestogodišnjakinja kakva je ona bila kada je počela da eksperimentiše sa računarskim virusima. Njeni vršnjaci su svakako počeli da poštuju to ime; pronađeni su drugi virusi koji su u sadržaju nosili poruke kao što je „HECHO EN ADMIRACION A GIGABYTE“ (izrađeno sa divljenjem za Gygabyte). Vanvek je jedno vreme ratovala sa Grahamom Klulijem (Graham Cluley) iz firme Sophos Security, za koga je smatrala da se ponaša sa visine i seksistički, dok nije uhapšena sa 19 godina (2004.) i odustala od igranja sa virusima. Sada radi kao stručnjak za bezbednost mreža i ima svoju stranicu na kojoj se setno priseća svoje prošlosti – a na Tviteru se još uvek zove Gigabyte.
Gary McKinnon, poznat kao SOLO
Britanski haker Geri MakKinon (Gary McKinnon) je koristio svoj nadimak kao vizitkartu ne samo za svoje kolege hakere, već takođe i za svoje žrtve. MakKinon je upadao u brojne sisteme vlade i odbrane SAD, gde je jednom na provaljenoj mašini ostavio poruku koja je glasila, „US foreign policy is akin to Government-sponsored terrorism these days … I am SOLO. I will continue to disrupt at the highest levels.“ (Američka spoljna politika ovih dana izgleda kao da vlada sponzoriše terorizam… Ja sam SOLO. Ja ću nastaviti sa remećenjem na najvišim nivoima) Mada to zvuči zlokobno, MakKinon je kasnije izjavio za sebe da je „nespretni štreber“ i tvrdio da je uglavnom tražio dokaze za zataškavane NLO i tehnologije za navodno besplatnu energiju koje je kriju. On je bar uspeo da izbegne izručenje u SAD.
George Hotz, poznat kao geohot
Ponekad hakerski nadimci postaju način kako drugi ukazuju na svoju bliskost sa sredinom iz koje haker potiče. Uzmite, na primer slučaj Džordža Hoca (George Hotz), čuvenog po tome što je napisao prvu alatku za pristup u iOS (iOS jailbreak) i obrnuti inženjering za PlayStation 3. Konvencionalne publikacije — kao, na primer, ITworld – obično ga pominju sa njegovim pravim imenom. Ali druge publikacije pokazuju da su bliske hakerskoj kulturi, jer ga pominju sa njegovim dobro poznatim nadimkom — geohot – čak i u naslovima članaka o njemu.
Jonathan James, poznat kao c0mrade
Džonatan Džejms (Jonathan James), koji je uspeo da pristupi u NASA računar i preuzme navigacioni softver za Međunarodnu svemirsku stanicu dok je još bio tinejdžer, smatrao je sebe “haktivistom” (engl. hactivist), što možda objašnjava zbog čega je odabrao hakersko ime c0mrade. Odležao je šest meseci u federalnom zatvoru kao maloletnik 2000. godine. Ali jedan drugi nadimak je doveo do tragedije: nakon hakovanja lanaca robnih kuća TJX do kojeg je došlo 2007. godine, istraživači su se ustremili na jednog od zaverenika u tom predmetu čiji nadimak je bio „J.J.“ Džejms je izvršio samoubistvo i ostavio pismo u kojem tvrdi da je nevin, ali takođe predviđa da će vlada okriviti njega za taj zločin. Džejmsov vlastiti otac nije bio sasvim siguran u to.
Jonathan Gillette, poznat kao why the lucky stiff
Tokom dvehiljaditih, čovek poznat kao “why the lucky stiff” (why – srećković), ili naprosto _why, postao je glavna zvezda na Rubi konferencijama sa svojim vrckavim prezentacijama i šarmantnim publikacijama. Krio se svima na očigled, pojavljivao se u javnosti, ali uvek pod lažnim imenima, a sve je plaćao gotovinom. Zatim je, jednog dana 2009. godine, jedan bizarno pogrdan anoniman sajt obznanio da je reč o programeru i nezavisnom rokeru iz Jute po imenu Džonatan Džilet (Jonathan Gillette) – i tada je _why nestao tako što je uzvršio „info-samoubistvo“ – uklonio je sa Veba takoreći sav svoj identitet, uključujući i sav svoj otvoreni izvorni kôd. Jednog dana je saopštio preko posrednika da je dobro, ali da želi da ga ostave na miru.
?, poznat kao Satoshi Nakamoto
Jedino što korisnici monete bitcoin znaju o stvaraocu tog kripto-novca je njegovo ime: Satoši Nakamoto (Satoshi Nakamoto). Većina je pretpostavljala da je to pseudonim ili nadimak; mnogi su sumnjali da li je uopšte reč o pojedincu, nagađajući da je to ime bilo samo paravan za grupu koja je stvorila bitcoin. Međutim, prošle godine je Newsweek izneo drsku tvrdnju da je Satoši Nakamoto u stvari, čovek koji se zove Satoši Nakamoto, rođeni Japanac, inženjer koji živi u južnoj Kaliforniji i koristi ime Dorian. Uprkos zbunjujućem intervjuu u kojem je naizgled potvrdio da je on taj misteriozni Satoši, Dorian je na kraju porekao da je ima ikakve veze, a Satoši se ponovo pojavio onlajn nakon više godina ćutanja i potvrdio da je reč o dva različita čoveka. Misterija ostaje.
Realnost može da se unovči
O’Brajen iz Scorpiona mi je oduševljeno objasnio kako virtuelna realnost utiče na identitet: daje vam priliku da promenite ne samo svoj izgled, već i kako vama izgledaju drugi. Možda upravo želja za ovom vrstom promenljivog virtuelnog identiteta navodi hakere i programere da uzimaju nadimke. „Realni“ identiteti su vezani za dosadnu realnost i dosadna pitanja kao što je ko je, tačno, vlasnik izvornog koda koji je napisan pod pseudonimom. Mnogi tehnolozi opsednuti privatnošću osećaju oprez pred politikom realnih imena koju sprovodi Google Plus, zbog saznanja da ona služi dodatnom unovčavanju vašeg realnog identiteta.