Arhitektura mrežnog upravljanja (6.)

8.1 SMI (Structure of Manage­ment Information)

SMI (Structure of Manage­ment Information) predstavlja jezik koji se koristi za definisanje upravljačkih informacija koje se nalaze u upravljanom mrežnom entitetu. Ovakav jezik je neo­phodan zato što predstavlja garanciju da su sintaksa i semantika podataka za upra­vljanje mrežom dobro definisani i nedvosmisleni. SMI ne definiše konkretne podatke u upravljanom mrežnom entitetu, već jezik u kome se ovakve informacije opisuju.

SMI se s pravom može smatrati posebnim jezikom, iako se zasniva na jeziku za definisanje objekata ASN.l (Abstract Syntax Notalion One), za definisanje podataka jer je u njega dadat veliki broj originalnih tipova podataka. U tabeli koja sledi navedeno je 11 osnovnih tipova podataka koji su definisani u SMI.

Osim navedenih osnovnih tipova podataka, SMI jezik za definisanje podataka obezbeđuje i jezičke konstrukcije višeg nivoa.Ovi objekti sadrže upravljačke podatke koji čine srž mrežnog upravljanja. U raznoj dokumentaciji možemo naći preko skoro 10000 definisanih objekata. Ovde ćemo se pozabaviti samo s nekim od najosnovnijih:

OBJECT-TYPE konstrukcija ima četiri klauzule:

SYNTAX klauzula – definiše osnovni tip podataka koji se povezuje s datim objektom.

MAX-ACCESS klauzula – navodi da li upravljani objekt dozvoljava čitanje, pisanje, kreiranje ili je njegova vrednost deo objave.

STATUS klauzula – naznačava da li je definicija objekta aktuelna i validna, zastarela (u tom slučaju se ne implementira, budući da je definicija tu samo iz istorijskih razloga), ili je zastarela, ali ju je ipak moguće implementirati radi interoperabilnosti sa starijim verzijama.

DESCRIPTION klauzula – sadrži čitljivu tekstualnu definiciju objekta; ona „dokumentuje“ svrhu upravljanog objekta i treba da obezbedi sve semantičke informacije koje su potrebne za njegovo implementiranje.

Konstrukcija MODULF-IDENTITY omogućava grupisanje povezanih obje­kata u „module“. Osim toga što u okviru modula sadrži OBJECT-TYPE definicije upravljanih objekata, konstrukcija MODULE-IDENTITY sadrži i klauzule za dokumentovanje informacija o autoru, datum poslednjeg ažuriranja, istorijat revizija i opis modula.

Konstrukcija NOTIFTCATION-TYPE koristi se za navođenje informacija koje se odnose na poruke koje generiše agent ili upravljački entitet. Među ovim informacijama nalazi se i DESCRIPTION (opis) kada poruke treba slati, kao i lista vrednosti koje treba uklju­čiti u poruku.

Konstrukcija MODULE-COMPLIANCE definiše skup upravljanih objekata u okviru modula koje agent mora da implementira.

Konstrukcija AGENT-CAPABIL1T1FS opisuje mogućnosti agenta u vezi s definicijama obaveštenja objekata i agenata.

8.2 Baze upravljačkih podataka – MIB

Baza upravljačkih podataka predstavlja logičku celinu, koja sadrži upraljavljačke informacije u SMI formatu. MIBovi su interesantni sa aspekta upravljanja modernim računarskim mrežama. Prvi MIB (MIB-1) je definisan maja 1990. godine. U njemu je napravljena podela objekata na 8 grupa, i to: System, Interfaces, Address Translation, IP, ICMP, TCP, UDP, EGP. Nepunih godinu dana kasnije izbacuje se iz upotrebe i zamenjuje ga MIB-2. Za jednu ovakvu bazu konzistentnost u nazivima i vrednostima jeste vrlo bitan faktor i ona je postignuta uvođenjem OBJECT-TYPE makroa, koji je postao obavezan za sve kasnije MIBove.

OBJECT-TYPE makro propisuje standardne atribute objekta koji je definisan u MIBu. To su:

SYNTAX – definiše struktru podataka koja se sadrži u objektu;

ACCESS – definiše način pristupa vrednosti objekta;

STATUS – predstavlja obaveznost implementacije objekta u MIBu;

DESCRIPTION – tekstualno objašnjenje objekta (nije obavezno);

REFERENCE – referenca na neki drugi objekat (nije obavezna):

INDEX – koristi se kod specijalnih objekata koji imaju više redova;

DEFVAL – ovo koriste agenti da popune podrazumevanu vrednost.

MIB-1 sadrži 114 objekata, a MIB-2, koji je kompatibilan sa MIB-1, sadrži dodatnih 57 objekata, što je ukupno 171 objekat. Ovi objekti podeljeni su u grupe:

Grupa System – u okviru grupe dati su administrativni parametri vezani za konkretan objekat. Oni uključuju tekstualnu reprezentaciju objekta, vreme proteklo od inicijalizacije itd. Implementacija ove grupe je obavezna.

Grupa Interfaces – ova grupa sadrži tabelarnu strukturu u kojoj se u redovima nalaze interfejsi uređaja. Za svaki od interfejsa (redova tabele) daju se 22 polja u kojima se nalaze parametri interfejsa, kao što su brzina, operatini status, fizička adresa itd.

Grupa Address Translation – ova grupa se u okviru MIB-2 nalazi samo zbog kompatibilnosti sa MIB-1, i ne koristi se više. Svojevremeno su se u njoj nalazili parovi logičkih (IP) i fizičkih adresa, ali je kasnije uvedeno da se ova tabela nalazi u svakom od protokola posebno.

Grupa IP – ova grupa je obavezna, i sadrži informacije o IP protokolu. Uključeni su objekti kao što su tabela Internet adresa, tabela fizičkih adresa itd.

Grupa ICMP – takođe obavezna, ova grupa sarži objekte ICMP (Internet Control Message Protocol) protokola. Data je statistika raznih ICMP poruka, ukupno 26 objekata.

Grupa TCP – grupa TCP se odnosi na Transmission Control Protocol (TCP), i obavezna je. Sadrži 15 objekata, između ostalog: broj podržanih konekcija, broj poslatih segmenata itd.

Grupa UDP – implementacija ove grupe je obavezna, i odnosi se na User Datagram Protocol (UDP). Sadrži manji broj objekata od TCP grupe, pošto je UDP protokol jednostavniji. Neki od objekata su: statistika poslatih i primljenih datagrama, kao i tabela sa aktivnim UDP portovima.

Grupa EGP – ova grupa se retko koristi budući da je granični (border) protokoli za rutiranje koriste u malom broju uređaja. Danas je EGP (Exterior Gateway Protocol) prevaziđen protokol, i umesto njega koristi se BGP (Border Gateway Protocol) protokol.

Grupa CMOT – uključenje ove grupe u MIB-2 je rezultat strategije iz 1990. godine, po kojoj je SNMP privremeno rešenje za gorući problem, dok bi se CMOT (Common Management Information Protocol (CMIP) over TCP/IP (CMOT)) uveo posle obimnog rada na OSI standardizaciji. Ipak, SNMP je postao toliko rasprostranjen da je kasnije ova strategija ustupila mesto novoj – razvoju SNMP protokola. Ova grupa danas se ne koristi u komercijalnim implementacijama.

Grupa SNMP – Grupa sadrži administrativne objekte vezane za upotrebu SNMP protokola. Uključena je statistika o broju poruka, broju objekata itd. I njena primena je obavezna.