Računari u oblasti bankarstva

Informacioni sistemi imaju veoma značajnu ulogu u banci. Primena ukupne informacione tehnologije utiče na efikasnost bankarskog poslovanja. U sadašnjim uslovima privređivanja sve je veća uloga tzv. banaka podataka, koje se bave prikupljanjem, analizom i dostavljanjem svih vrsta informacija zainteresovanim licima. Velike banke imaju moćne istraživačke sektore, dok male banke imaju mogućnosti da koriste podatke specijalizovanih banaka podataka ili da u saradnji sa velikim bankama, koriste informacije njihovih istraživačkih sektora. Izvori informacija su: bilans centralne banke, bilansi poslovnih banaka, finansijski izveštaji itd.

Da bi informacije bile relevantne za donošenje poslovnih odluka, moraju biti: aktuelne, potpune I kvalitetne. Svojstva informacije predstavljaju: vremensku, kvantitativnu i kvalitativnu dimenziju informacija informacionog sistema. Savremeni informacioni sistemi predstavljaju osnovu poslovnog bankarskog komuniciranja u međunarodnim razmerama. Standardi koji se koriste u informacionoj tehnologiji i informacionim sistemima preduslov su za brži razvoj bankarskih sistema.

Osnovne koncepcije razvoja informatike u bankama

1Izgradnja i razvoj informacionih sistema i informacione tehnologije u bankama ima sledeće osnovne koncepcijske karakteristike:

  • intenzivno obezbeđivanje jedinstvene metodologije i tehnologije u poslovnom bankarstvu,
  • programiranje osnovnih grupa bankarskih poslova na odgovarajući režim automatske obrade podataka,
  • opremanje banaka dupleks-sistemom centralnih računara,
  • razvoj informacione tehnologije na glavnim bankarskim punktovima,
  • razvoj poslovne mreže banke van sedišta banke i njeno savremeno informaciono opremanje,
  • poseban razvoj obrade podataka (plate, kadrovi, investicije uz tzv. ON LINE), i dr.

Savremeno bankarstvo ne može se zamisliti bez dobro organizovanih koncepcija informacionog sistema. To je preduslov za izradu i realizaciju poslovne politike banaka. To znači da se složeni tržišni uslovi privređivanja, koji povećavaju neizvesnost i rizik, uz brojnost finansijskih transakcija, ne mogu rešavati bez odgovarajućeg informacionog sistema u bankama.

Razvoj bezgotovinskog i elektronskog plaćanja

Proces neprestanih promena u finansijskim strukturama razvijenih tržišnih privreda zasniva se na finansijskin inovacijama koje rešavaju problem sve većeg broja i sve složenijih operacija u bankama, a neophodan uslov za to su tehnološke inovacije, posebno u bezgotovinskom i elektronskom plaćanju.Bankarstvo postavlja zahteve koji treba da dobiju svoja tehnološka rešenja, kao što su problem integralne obrade informacija i sve bržeg obavljanja finansijskih transakcija.

Najznačajniji elektronski uređaji samouslužnog tipa koji se koriste u savremenom bankarstvu su:

  • uređaji za izradu identifikacionih kartica,
  • čitač identifikacionih kartica,
  • automatska kasa-trezor,
  • trezor za strane valute,
  • samouslužni štampač izvoda računa,
  • samouslužni terminal za klijente i
  • automati za izdavanje novca.

Elektronsko bankarstvo

2Najveće tehnološko dostignuće u radu banaka jeste pojava elektronskog novca, a samim tim i elektronskog bankarstva, koje predstavlja revolucionarnu pojavu u bankarstvu. Elektronsko bankarstvo predstavlja najznačajniju finansijsku inovaciju, koju je omogućila informaciona tehnologija.

Elektonsko bankarstvo predstavlja sistem elektronskog prenosa sredstava (platni promet) i automatizaciju bankarskog poslovanja. Elektronski novac je specifična monetarna informacija koja se putem elektronskih impulsa prenosi između finansijskih transaktora. Poznati su sledeći oblici elektronskog novca (elektronskog sistema plaćanja) :

  • EPT/POS – dominantan oblik elektronskog novca je elektronski transfer sredstava na mestu prodaje pomoću instaliranih kompjuterskih terminala,
  • ATM – drugi oblik korišćenja elektronskog novca moguć je zahvaljujući instaliranim bankomatima. Bankomati omogućavaju podizanje gotovine, polaganje depozita, prenos sredstava na različite račune, plaćanje sa različitih računa.
  • HOME BANKING – sve je veće korišćenje ličnih kompjutera za finansijske transakcije u domovima transaktora, što je povezano kao kućno bankarstvo (home banking). Kućni terminali su povezani sa centralnim kompjuterom u banci, i to bi moglo da dovede u perspektivi do radikalne transformacije mreže filijala, jer bi se smanjila potreba fizičkog kontakta komitenata i banke.

Kretanje u svetu

Banka u poslovima sa stanovništvom treba da insistira na poštovanju standarda ISO 9000. Radi se o tome da nove informacione tehnologije omogućuju stvaranje jedinstvenog komunikacionog sistema. Tehnološki je moguće ostvariti elektronsko komuniciranje, čime se prevazilaze teritorijalne i jezičke barijere. Krajem decembra 1997. godine prva naša banka dobila je sertifikat ISO 9001. To je bila Kontinental banka iz Novog Sada. Proces standardizacije u našoj zemlji odvija se u okviru komisija zavoda za standardizaciju, a za standarde u bankarstvu postoji posebna komisija.

Prvi standardi iz oblasti bankarstva odnose se na kartice i ček a u pripremi je 16 standarda iz oblasti bankarstva i finansija. Uvođenjem ISO standarda centralna banka lakše će ostvarivati svoju kontrolnu ulogu u bankarskom sistemu. Sve veći značaj informacija podstaknut je stalnim finansijskim inovacijama, koje imaju za cilj neutralisanje rizika u bankarskom poslovanju između banke i stanovništva. Povezivanje stanovništva i finansijskih institucija danas je moguće ostvariti preko Interneta. Ona može zadovoljiti različite vrste potreba, npr. od prodaje na veliko do prodaje pojedinačnih predmeta, stupanje u poslovne veze, korišćenje raznih bankarskih i telefonskih usluga itd. Da bi se stanovništvo uključilo u korišćenje ovih elektronskih mreža i time zadovoljilo svoje finansijske i druge potrebe, neophodni su određeno obrazovanje, materijalna sredstva, životni standardi i dr.

Zaključak

U današnje vreme sve više se koriste savremeni informacioni sistemi, što ubrzava poslovanje kao i obavljanje svakodnevnih transakcija. Informacije koje su bitne za poslovanje moraju biti tačne, potpune i pravovremene, kako bi ih banke upotrebile na što efikasniji način. Neophodno je pratiti inovacije koje imaju veliki značaj za razvoj informacionog sistema, jer se na taj način umanjuje rizik u poslovanju između banaka i stanovništva. Preduslov za izradu poslovne politike banaka zasniva se, upravo, na dobro organizovanoj koncepciji informacionog sistema. I tu se krije ključ uspeha savremenog bankarskog poslovanja.

Mentor: Dr Miroljub Zahorjanski
Autor: Miomir Bulatović

3929-racunari-u-oblasti-bankarstva