Softver za tabelarne proračune možemo definisati kao interaktivnu softversku aplikaciju čija namena je organizacija, analiza i čuvanje raznih tipova podataka u formi tabele. Ovaj softver pronašao je široku primenu u poslovnom svetu, najviše u oblastima statistike i finansija, ali i u mnogim drugim situacijama gde je zgodno podatke prikazati u vidu tabele ili spiska.
Premisa i glavni koncepti
Većina softvera za tabelarne proračune u sebi u jednom trenutku može imati otvoren jedan dokument (ponekad nazvan workbook) koji se sastoji iz jednog ili više radnih listova (engl. worksheet). Jedan radni list čini tabela koja je podeljena na veliki broj ćelija (engl. cell) od kojih svaka pripada određenom redu i koloni. Kolone se najčešće obeležavaju slovima engleskog alfabeta (A, B, C itd.), dok se redovi najčešće obeležavaju brojevima. Ćelije se najčešće jednoznačno označavaju konkatencijom kolone i reda, npr. C10 predstavlja ćeliju koja se nalazi u 10. redu kolone C.
Svaka ćelija može da sadrži proizvoljne podatke ili formulu koja određuje njenu vrednost dinamički i najčešće počinje znakom jednakosti. Na primer, ukoliko se u neku ćeliju upiše =A1*5, vrednost te ćelije koja će biti vidljiva korisniku biće ista kao i vrednost upisana u ćeliju A1, pomnožena sa 5 (pod pretpostavkom da je u ćeliju A1 upisan broj; u protivnom, program će u samoj ćeliji ispisati grešku).
Funkcionalnost softvera za tabelarne proračune često se poredi sa funkcionalnošću softvera za upravljanje bazama podataka. Ipak, baze podataka ne treba mešati sa tabelama u ovom softveru jer se pod bazama podataka obično podrazumevaju podaci čitljivi od strane računara koji su struktuirani u tabele i imaju određene relacione odnose između sebe, dok kod softvera za tabelarne proračune način prikaza i funkcionalnost u potpunosti diktira korisnik interaktivno.
Počeci
U finansijama i računovodstvu tabele se od davnina koriste za prikazivanje raznih podataka (npr. bilansa stanja i bilansa uspeha). Preciznost i tačnost ovih podataka je od velike važnosti za ekonomiste i zato je već sa pojavom prvih računara nastala i potreba za njihovu primenu u ovoj oblasti.
VisiCalc
Prvi softver za tabelarne proračune bio je VisiCalc koji se pojavio 1979. godine. Bio je napravljen za tada popularnu Apple II platformu i vrlo brzo je postao izuzetno popularan – procenjuje se da je u prvih 6 godina postojanja prodat u više od 700.000 primeraka. Zbog svoje ogromne popularnosti, danas se smatra da je VisiCalc jedan od programa koji su „odgovorni“ za popularnost Apple II platforme.
Iako revolucionaran, VisiCalc nije bio savršen. Mnoge opcije koje je nudio bile su nepotrebno komplikovane i veliki broj stvari koje su korisnici tražili uopšte nisu bile moguće. Ove mane omogućile su konkurentnom softveru, Lotus 1-2-3 koji se pojavio 1983. godine, da praktično preko noći preuzme većinu korisnika i potpuno prekine prodaju VisiCalc-a.
Lotus 1-2-3
Napravljen od strane kompanije Lotus Software (danas deo IBM-a), 1-2-3 imao je ozbiljnu prednost u odnosu na tadašnju konkurenciju – bio je pravljen specifično za tada izuzetno moćan IBM PC koji je imao znatno bolje tehničke karakteristike i veći ekran u odnosu na Apple II. Ovo je omogućilo da ovaj softver, pored tabelarnih proračuna, u sebi sadrži i mogućnost prikazivanja grafikona i upravljanja bazama podataka, zbog čega je i nazvan 1-2-3. Radio je pod DOS operativnim sistemom koji je tada bio široko rasprostranjen i stoga je njegov interfejs dosta podsećao na VisiCalc (što je, jednim delom, i bio cilj razvojnog tima).
Lotus 1-2-3 bio je revolucionaran na mnogo načina. Pored toga što se smatra da je popularizovao IBM PC na isti način na koji je VisiCalc popularizovao Apple II, ovaj softver nametnuo je novi standard na tržištu – mnogi korisnici nisu tražili računar koji je kompatibilian sa DOS-om ili sa PC arhitekturom već su tražili „računar na kome radi 1-2-3“. Kako je 1-2-3 za svoje vreme bio veoma zahtevan po pitanju hardvera, ovo je IBM-ovu konkurenciju bacilo u senku i nateralo tržište hardvera da se preorijentiše. Između ostalog, memorijska zahtevnost ovog programa popularizovala je računare koji imaju veću količinu RAM memorije.
Početak Excel-a
U nameri da se takmiči sa VisiCalc-om, Microsoft je već 1982. godine izbacio svoj odgovor na veliku tražnju za softverom za tabelarne proračune – u pitanju je bio Multiplan, softver napisan za Apple II računar (kasnije i Macintosh). Nažalost, sem što je bio previše jednostavan, ovaj softver previše se razlikovao od tada već veoma popularnog VisiCalc-a pa korisnici nisu bili voljni da pređu na njega, a izlazak Lotus 1-2-3 softvera samo godinu dana kasnije potpuno ga je bacio u senku.
Umesto da nastavi u istom pravcu, Microsoft se fokusirao na popularizaciju grafičkog korisničkog interfejsa (engl. GUI), što se prvi put manifestovalo 1987. godine sa izlaskom Windows-a 2.0 i prvom verzijom programa Excel, naslednika Multiplan-a. Kako Windows u početku nije imao veliku popularnost, Lotus Software nije smatrao Excel za bitnu konkurenciju u tom trenutku. Nagla popularnost Windows-a došla je tek sa verzijom 3.0, koja je izašla 1990. godine. U ovom trenutku, grafički korisnički interfejsi postali su standard, a spora reakcija Lotus-a na ovaj trend, kao i na Windows uopšte, omogućila je Excel-u da zauzme mesto koje je dug niz godina držao 1-2-3.
Softver za tabelarne proračune danas
Microsoft Excel
Ubrzo nakon što se pojavio, Excel je zajedno sa Word-om i PowerPoint-om 1990. godine postao deo paketa Microsoft Office. Ovaj paket u početku su činila navedena tri programa koji su u to vreme bili potpuno nezavisni, ali je kompanija odlučila da ih prodaje zajedno u svrhe popularizacije i marketinga. Danas Office paket sadrži više od deset različitih softverskih proizvoda koji su funkcionalno veoma povezani i nude mnoge mogućnost međusobnog povezivanja. 2012. godine je objavljen podatak da Office koristi više od milijardu korisnika širom sveta.
Microsoft Excel danas postoji na 3 različite platforme – Windows, Mac OS X i iOS i čini jedan od najpopularnijih programa unutar Office paketa. Pored standardnih funkcionalnosti softvera za tabelarne proračune, Excel danas u sebi sadrži mnogobrojne alate za prikazivanje grafikona, pivot tabele i jezik za pravljenje makroa.
Primarni format u kome Excel čuva fajlove je xlsx (koji je od verzije 2007 zamenio zastareli xls), a pored toga podržava i CSV i ods formate. Kao deo paketa Microsoft Office Online, Excel od 2010. godine ima i cloud-based verziju kojoj je moguće pristupati putem web browsera. Ova verzija sadrži veliki deo desktop funkcionalnosti, a osnovna vezija je potpuno potpuno besplatna za korišćenje.
OpenOffice i LibreOffice
Pošto je Office paket dugo držao monopol kada su u pitanju „alati za produktivnost“ i činio nezamenjiv softver u mnogim poslovnim okruženjima, mnoge kompanije paralelno su razvijale svoje alternativne „office pakete“ kao konkurenciju, mada bez mnogo uspeha. Kompanija StarDivision razvijala je svoj Star Office paket još od 1985. godine, međutim, pravi preokret nastao je tek 2000-ih godina, kada je kompanija (tada u vlasništvu Sun Microsystems-a) odlučila da ovaj paket otvori i izbaci kao open-source. Tako je 2002. godine nastavio OpenOffice, tada jedan od najvećih open source projekata i prva ozbiljna alternativa Microsoft-ovom office paketu.
Pored toga što je brzo dostigao popularnost (sa 14% tržišta nakon samo 2 godine postojanja), ovaj softverski paket takođe je popularizovao potpunu otvorenost po pitanju formata sa svojim OpenDocument formatom koji je bio baziran na XML-u i tako lak za automatsko procesiranje.
Nažalost, akvizicija Sun Microsystems-a od strane Oracle-a 2010. godine brzo se pokazala kao pogubna za OpenOffice – proces razvoja mesecima je stagnirao da bi kuliminirao kreiranjem LibreOffice paketa koji je bio baziran na tada aktuelnoj verziji OpenOffice-a. Veliki deo razvojnog tima OpenOffice-a je ubrzo prešao da radi na LibreOffice-u, a već sledeće godine Oracle je u potpunosti prepustio razvoj OpenOffice-a Apache fondaciji.
Danas LibreOffice Calc predstavlja jedan od glavnih konkurenata Microsoft Office-u kada je u pitanju softver za tabelarne proračune. Nakon razdvajanja od OpenOffice-a, Calc-u je posvećena naročita pažnja i veliki delovi ovog proizvoda refaktorisani su kako bi se ispravili mnogi problemi koji su se nagomilali tokom godina. Pored izuzetno bogate funkcionalnosti, Calc je u potpunosti kompatibilan sa Excel-ovim xls i xlsx formatima, što korisnicima omogućava lak prelaz sa komercijalnog Office paketa.
Google Sheets
Softverski gigant Google 2006. godine tiho se uključio u konkurenciju sa Excel-om i Calc-om. Ove godine se u Google Labs-u pod imenom Google Spreadsheets prvi put pojavio Googlov potpuno besplatan web-based softver za tabelarne proračune. Pored toga što se u potpunosti koristio iz web browsera, Google Spreadsheets imao je mogućnost kolaborativne izmene dokumenata gde bi više korisnika moglo istovremeno da menja jednu tabelu i bio je potpuno kompatibilan sa Excel-ovim tada aktuelnim xls formatom.
Zajedno sa programom Writely koji je Google iste godine kupio i preimenovao u Google Documents, ova dva proizvoda su 2007. godine ponuđena pod zajedničkim nazivom Google Docs čime je Google zvanično postao konkurencija drugim office paketima, a ubrzo je u ovaj sklop ušao i program za prezentacije koji je bio direktna konkurencija PowerPoint-u.
Krajem 2012. godine, Google je u potpunosti svoj Docs paket spojio sa svojim novim proizvodom, Google Drive, koji je predstavljao cloud-based storage opciju. Tada je, između ostalog, Google Spreadsheets promenio naziv u Google Sheets pod kojim je i danas poznat.
Iako po funkcionalnostima i dalje zaostaje za Excel-om, činjenica da je potpuno besplatan, kao i prednosti cloud-based pristupa koje sa sobom povlači čine da se ovaj softverski paket danas nameće kao najozbiljnija konkurencija Microsoft-ovom paketu. U prilog ovome govore saopštenja iz Google-a početkom 2015. godine da im je fokus da svoj Docs paket što više prilagode biznis korisnicima i tako preuzmu značajan deo korisnika Microsoft Office-a.
Autor: Filip Stanisavljević