Zabranjen je na Facebooku nakon što su njegova otkrića pokrenula skandal sa Cambridge Analyticom. Sada Wylie pronalazi nadu u veštačkoj inteligenciji. Sigurno je reći da Mark Zuckerberg neće uskoro odobriti Chrisa Wyliea kao prijatelja na Facebooku. U stvari, Wylie više i nije na Facebooku. Zabranjen mu je pristup pošto je obelodanio skandal na najvećoj svetskoj društvenoj mreži, skandal koji je pokrenuo globalne kriminalne i političke istrage i obuhvatio jednu od najvećih i najsnažnijih tehnoloških kompanija na svetu i njenog osnivača milijardera.
Wylie, bivši konsultant za podatke, obznanio je aferu Facebook-Cambridge Analytica, u kojoj su podaci o gotovo 70 miliona korisnika Facebooka upotrebljeni za politički marketing. Sada on zna šta znači preći iz relativnog mraka pred lice kontroverze koja uključuje događaje koji izazivaju žestoke podele, uključujući Brexit i američke predsedničke izbore 2016. godine. Zanemarite selidbu ili gubitak posla; biti uzbunjivač je stresno na potpuno drugom nivou – i samo šačica ljudi zna kako je to u stvari.
„Veoma je teško opisati šta znači bukvalno biti pod mikroskopom celog sveta i razgovarati o nekim stvarno teškim stvarima koje su se desile“, kaže Wylie, pričljiv i upečatljiv 30-godišnjak iz Viktorije, Britanska Columbia. „Ta količina pažnje postaje vrlo egzistencijalna stvar. Kao, ko ste vi i šta to radite i zašto ste tu?“ Godinu i po dana posle obelodanjivanja i njegovog pojavljivanja pred parlamentarnim odborom Velike Britanije gde je odgovarao o aktivnostima Cambridge Analytice, Wylie nalazi da je život mirniji. Oštar nadzor je popustio, a od decembra 2018. godine, on ima novi posao u globalnoj maloprodaji H&M kao direktor istraživanja, gradeći ono što on opisuje kao etičke VI sisteme kao pomoć kompaniji da postane održivija i profitabilnija i da bolje služi potrebama svojih klijenata, a da ih pri tom ne iskorišćava.
Kada smo se u junu sreli u hali Serata, u istočnom Londonu, bili smo tamo da razgovaramo o njegovom burnom putovanju od škole mode, do Cambridge Analytice, do njegove uloge u H&M-u – ili kako ga on opisuje: „od mode do fašizma do mode“ . Izvan konteksta, to je izjava koja ima potencijal da zvuči neiskreno i površno, ali u stvari Wylievo javno priznato žaljenje je ključno za razumevanje pravca kojim je njegov život krenuo nakon tog skandala. Nemoguće je da Wylie govori o Cambridge Analytici, a da ne priznaje i da ga ne pitaju za njegove postupke pred političarima, u intervjuima novinara i na pozornicama pred masovnom publikom.
„Kao i toliki ljudi u tehnologiji, glupo sam pao na lakomisleni zanos Facebookovog poziva da se „krećemo brzo i rušimo stvari „, piše u svojoj knjizi. „Nikad nisam nešto toliko zažalio.“ Uprkos ličnom i profesionalnom uzdizanju koje je doživeo, jedna stvar koju Wylie ne žali je to što je svetu obznanio ono što radi Cambridge Analytica dok je mogao da iskorišćava Facebook. To je bila odluka koja se temeljila na dubokom ličnom uverenju. „Osećam da su me roditelji vaspitali kako treba“, kaže on. Njegovo uzbunjivanje je direktan rezultat onoga što su ga učili o „otvorenom priznavanju grešaka, slobodnom govoru, neuzmicanju pred stvarima koje su strašne.“
David Carroll, profesor dizajnerske škole Parsons koji je pokušao da na sudu povrati svoje podatke iz Cambridge Analytice i jedan od glavnih subjekata Netflixovog dokumentarca The Great Hack iz 2019., znao je daleko ranije da „Observer“ i „New York Times“ rade sa uzbunjivačem iz Cambridge Analytice. Ali nije znao ni ko je on, ni šta da očekuje. Osetio je da će „jednog dana, ljudi shvatiti da nisam lud… On je bio deo tog samopouzdanja.“
Kada se Wylie pojavio, Carroll je bio impresioniran Wylieovom sposobnošću da složene mahinacije Cambridge Analytice prikaže toliko razumljivo i da bude tako moćan glasnogovornik.
Carolyn Mair, bivša profesorka psihologije mode na londonskom Univerzitetu umetnosti, Wylieja je prvi put upoznala kada se on početkom dvadesetih prijavio za magisterijum iz primijenjene psihologije (ona se kasnije pridružila njegovom timu u H&M). Kaže da je odmah uočila njegovu sposobnost izlaganja komplikovanih koncepata. Shvativši da će master biti previše jednostavan za njega, ona ga je podstakla da umesto toga prijavi doktorat.
Carroll ukazuje na to kako je u parlamentarnoj istrazi u Velikoj Britaniji u martu 2018. svedočio o lažnim vestima kao klasičnom primeru. Tokom saslušanja Wylie je ono što je Cambridge Analytica uradila tokom izbora uporedio sa dopingom na Olimpijskim igrama – njegova poenta je bila da bi varanje trebalo da bude dovoljno za diskvalifikaciju učesnika, bez obzira na ishod.
Preselio se u Otavu 2007. godine kako bi sa lokalnim članom parlamenta radio za Liberalnu stranku, a odatle je otišao u SAD 2008. godine kako bi radio na izbornoj kampanji Baracka Obame. Tek nakon preseljenja u Veliku Britaniju 2010. godine, gde je stekao dipomu prava na Londonskoj školi ekonomije i započeo doktorat o prognoziraju modnih trendova na londonskom Univerzitetu umetnosti, upoznao se sa SCL grupom. „Tražili su ljude koji su bili zainteresovani da posmatraju ponašanje i podatke i kako možemo pomoću podataka da predvidimo ponašanje, posebno onlajn“, kaže Wylie. Nije bila velika razlika da ono što je naučio radeći upravo to u politici i modi primeni na vojne projekte na kojima je SCL tada radila. Za firmu je počeo da radi kao saugovarač 2013. godine i imao je funkciju direktora istraživanja.
Dok je bio u SCL-u između 2013. i 2014., uglavnom radeći na vojnim ugovorima, Wylie je prisustvovao sastanku na kojem su izvršni direktor Alexander Nix i bivši urednik Breitbart-a i Trump-ov strateg Bele kuće Steve Bannon osnovali Cambridge Analyticu (finansirao je milijarder Robert Mercer). Prvobitno nazvan SCL Elections, ovaj pododsek kompanije bio je fokusiran na korišćenje podataka za psihološko profilisanje i ciljanje ljudi političkim oglasima.
Ovaj vremenski period predstavlja osnovu njegovog svedočenja kao uzbunjivača i uskoro će biti protumačen u Wylievoj knjizi. On mi kaže da je knjiga napisana tokom jednog „manijačkog leta“, i to nije bila njegova ideja – bilo je potrebno prilično nagovaranje da bi pristao. On je prešao na druge stvari, pa to pisanje na neki način oseća kao povratak u drugo, mračnije vreme. Čini se da njegovi tužioci nisu shvatali da je Wylie uzbunjivao u želji da prekine loše postupke, a ne da je želeo da to ponavlja ili ovekoveči. Bio mu je potreban posao (od uzbunjivanja, čak i uz angažovanje za držanje govora, ne može da se živi, kaže) koji bi bio usklađen sa njegovim vlastitim idealima i ciljevima. Na kraju je bio iznenađen kada je u švedskoj modnoj kompaniji Fortune 500 otkrio ovaj savršen spoj.
Wylie je po sopstvenom priznanju „indiskretan“ i nije poznat po tome što se pridržava ugovora o poverljivosti podataka od prethodnih poslodavaca. Sudeći po slobodnom razgovaranju sa novinarima, zvuči kao da je opasan. Ali za H&M, on je bio savršena osoba koja će pomoći kompaniji da investira i izgradi etičku VI koja će je sprečiti da svojom tehnološkom strategijom upada u zamke, poput iskorišćavanja kupaca ili nanošenja štete svetu.
Tu je osetio da ga vide, razumeju i cene. „Neću da lažem, osetio sam da me uvažavaju“, kaže on. „Jednostavno ne znam drugu kompaniju koja bi bila spremna na takav rizik – da angažuje uzbunjivača koji će istraživati etiku same kompanije.“
Trenutno većinu svog vremena provodi radeći na smanjenju otpada kako bi kompaniji pomogao da ispuni svoj cilj da ima neutralan bilans emisije ugljenika do 2050. godine. Wylie je zauzet ulivanjem svoje energije u pokušaj dokazivanja da veštačka inteligencija može da bude dobra. Ali objavljivanjem knjige koja iznosi njegovu priču rizikuje da ponovo izloži svoj život ispitivanju. U ovoj fazi, pretpostavljam da on može to da podnese. Cambridge Analytica, posle 18 meseci, izgleda kao daleko sećanje. Ali sa približavanjem roka za Brexit i američkim izborima 2020. godine, pitanja koja su bila osnova skandala – privatnost, lažne vesti i gigantski uticaj društvenih medija na demokratiju – samo će se zagrejati.
Izvor: CNET