Ljudi ne obraćaju pažnju na revoluciju veštačke inteligencije kojoj je cilj ne samo da unapredi industriju, već i da zameni ljudski um. Roboti su izmenili proces industrijske proizvodnje, a sad se polako ubacuju u proizvodnju hrane i u kuhinje u restoranima. I ne samo to, mašine koje pokreće veštačka inteligencija mogu obaviti mnoge zadatke koji zahtevaju učenje i rasuđivanje, uključujući autonomna vozila, procenu osiguranja, trgovanje deonicama, kadrovsku službu i mnoge procedure u zdravstvenoj zaštiti. Dakle, približavamo se budućnosti u kojoj ćemo biti nezaposleni ili će, možda, nova radna mesta zameniti ona koja će nestati?
Prema optimističnom stavu, sadašnje stanje povećane automatizacije stvoriće nova radna mesta za sve one koji su izgubili posao. Takav stav opravdavaju i neki istorijski događaji. Pre više od sto godina, ljudi su strepeli da će automobilska revolucija ostaviti mnoge radnike bez posla. Kad su nestali poslovi povezani sa transportom kočijama, automobilima su bili potrebni mehaničari, a motori sa unutrašnjim sagorevanjem su ubrzo pronašli upotrebu u rudarstvu, vazduhoplovstvu i ostalim granama industrije.
Međutim, današnja revolucija se razlikuje jer tehnologija veštačke inteligencije namerava da zameni ljudski um, a ne samo da unapredi industrijsku proizvodnju. To će imati ogromne posledice koje nimalo ne liče na one koje je donela automobilska industrija ili automatska mašina za tkanje.
Uticaji veštačke inteligencije na društvo ne mogu se meriti samo na osnovu produktivnosti. Savremenoj civilizaciji je potrebno zaposlenje – ne samo da bismo mogli da živimo nego i zbog našeg mentalnog i emotivnog zdravlja. Ako veštačka inteligencija bude toliko napredovala da ostavi veliki broj ljudi bez posla, onda će takvo stanje imati značajan uticaj na dobrobit društva – čak i pored zagarantovane minimalne zarade, koju predlažu neki vodeći ekonomski stručnjaci, da bi se ublažile posledice povećanja nezaposlenosti.
Dakle, da vidimo u kakvom smo položaju. Automatizacija već utiče na mnoge različite aspekte ugostiteljstva i predviđa se da će se smanjiti i raspoloživi broj radnik mesta u prehrambenoj industriji. Autonomna vozila će verovatno imati još veći uticaj na opšte zapošljavanje iako veoma teško dobijaju odobravanje javnog mnjenja. Ipak, mnoge kompanije su već dobile dozvole za testiranje tehnologije autonomnih vozila. Recimo, kompanija Dženeral motors je objavila da je spremna za masovnu proizvodnju autonomnih vozila.
Dakle, vozači kamiona (velikih i manjih), profesori, brokeri u finansijskom poslovanju i računovođe će verovatno postati tehnološki viškovi, ali i advokati, ako se pojavi neka inovativna kompanija na tom polju. U međuvremenu, informacione tehnologije imaju ogroman uticaj na obrazovanje. Profesor Klejton Kristensen sa Harvarda kaže da će se polovina viših škola i univerziteta u Sjedinjenim Državama zatvoriti u sledećih dvadesetak godina zbog povoljnih kurseva na internetu i ogromnih troškova održavanja centralizovanih kampusa i skupe infrastrukture. Slične su prilike i u Indiji gde je Savet za tehničko obrazovanje koji upravlja inženjerskim fakultetima u jednoj od privreda koje se najbrže razvijaju objavio da će 800 fakulteta biti zatvoreno.
Konsultantska firma McKinsey je u novembru 2017. objavila izveštaj o uticajima automatizacije na radna mesta, veštine i plate do kraja 2030. godine. U njemu se procenjuje da se 50% sadašnjih radnih aktivnosti može automatizovati tehnologijama koje su već testirane i određene kao efikasne. Izveštaj, takođe, predviđa da u 60% zanimanja postoji bar jedna trećina procedura koje se mogu automatizovati, kao i da će u narednih 12 godina od 400 do 800 miliona ljudi biti zamenjeno automatima, što je izazov sa kojim se čovečanstvo nikad nije susrelo.
Jedan od odgovora na izazov mogao bi da bude i prekvalifikacija radne snage, ali ne kao jednostavan proces zamene jednog skupa veština i znanja drugim. Nekada su korisnici morali da znaju kako tehnologija radi; danas su mnoge mašine suviše komplikovane da bi mogle biti popravljene. I zaista. Vrlo mali broj ljudi zna kako radi računarski sistem u robotu. Korisnici treba da znaju samo da protumače očitavanja senzora i poruke o greškama. Čak i automehaničar koristi računar da bi otkrio koji sistem je u kvaru i kako ga zameniti.
Drugim rečima, broj poslova koji obuhvataju rutinske veštine – kako fizičke tako i saznajne – sve više se smanjuje. Automatizacija u fabrikama neverovatno brzo zamenjuje radnike, čak i u zemljama gde su plate izuzetno niske, recimo, u Kini. Uz robote i veštački inteligentne mašine koje će obavljati veliki broj poslova, smanjivaće se potreba za specijalizovano obučenim kadrovima koji su proglašeni tehnološkim viškom. I dalje će nam biti potrebni inženjeri, ali ne u velikom broju. Preostali poslovi obuhvatiće manje rutinskih zadataka. Biće nam potrebno mnogo opštije znanje da bi radnici mogli brzo da se obuče za određene poslove u visoko automatizovanoj proizvodnji. Pošto su više škole i univerziteti u tom pogledu prilično inertni, uopšte se nisu osvrnuli na izazov automatizacije.
Živimo u periodu sveopšte svetske migracije, gde većina izbeglog stanovništva preživljava radeći najniže plaćene poslove koji će sigurno nestati u procesu automatizacije. Zbog toga društvo treba da se pripremi za prekvalifikaciju i tog dela radne snage. Neki naučnici i tehnološki giganti zahtevaju uvođenje zakona i pravila u funkcionisanju veštački inteligentnih mašina. Tehnološka evolucija je pokrenuta, a društvo samo na svoju štetu može odbaciti prednosti savremenih tehnologija jer će ih narodi koji nemaju šta da izgube prestići u toj trci. Zbog toga će mašine i dalje smenjivati ljude na radnim mestima. Treba da budemo svesti cene i rizika da bismo mogli da razvijemo strategije koje će nam pomoći da mnogo spremnije i odlučnije dočekamo budućnost koja nam se približava.