Savremena tehnologija je mnogo važnija nego ikad pre jer snažno utiče na našu kulturu, politiku i društvo. Pošto sve vreme provodimo uz razne sprave i aplikacije, trebalo bi da shvatimo principe koji određuju kako tehnologija utiče na naš život.
Shvatanje današnje tehnologije
Tehnologija nije samo industrijska grana, ona je metod transformisanja kulture i ekonomije postojećih sistema i institucija. Ovu tvrdnju bismo malo teže shvatili ako pod tehnologijom podrazumevamo samo skup proizvoda koje kupujemo. Međutim, tehnologija ima mnogo dublje značenje od telefona od kojih se ne odvajamo. Moramo da razumemo osnovna društvena pomeranja ako želimo pravilno da tumačimo proces kojim tehnološke kompanije oblikuju naš život – posebno ako želimo da utičemo na ljude koji, u stvari, stvaraju savremenu tehnologiju.
Navešćemo neke ključne principe koji bi nam pomogli da razumemo kakvo mesto zauzima tehnologija u kulturi.
Ono što treba da znamo je da:
1. Tehnologija nije neutralna
Svako treba da zna najvažniju stvar u vezi sa aplikacijama i servisima koje koristi, a to je da su vrednosti kreatora tehnologije utkane u svako dugme, svaku vezu, svaku sjajnu ikonu koju vidimo. Izbori koje kreatori programa prave u vezi sa dizajnom, tehničkom arhitekturom ili poslovnim modelom može imati duboki uticaj na našu privatnost, bezbednost, čak i naša građanska prava kao korisnika. Kad nas program podstiče da pravimo kvadratne umesto pravougaonih slika, ili da nam mikrofon u dnevnoj sobi uvek bude uključen, ili da nas poslodavci mogu uvek pozvati, naše ponašanje se menja, pa prema tome i naš život.
Sve promene u našem životu koje se dešavaju kad koristimo nove tehnologije dešavaju se zbog toga što su nam prioritete odredili kreatori istih tih tehnologija.
2. Tehnologija nije neizbežna
Postoji opšte prihvaćeno stanovište da je tehnologija beskrajni proces stalnog napretka u kome sve stvari postaju bolje za svakog. U stvari, novi tehnološki proizvodi obično obuhvataju skup oprečnih karakteristika. Recimo, poboljšanja u oblasti upotrebe ili dizajna uvek sa sobom nose neke slabosti, kao što su problemi na polju privatnosti ili bezbednosti. Neke tehnologije su bolje za jednu zajednicu, dok drugoj stvaraju probleme. Što je još važnije, iako je tehnologija bolja na neki način to ne mora da znači da će biti opšte prihvaćena, niti da će uticati na unapređenje popularnijih tehnologija.
Tehnološki napredak je u mnogo čemu sličan evoluciji biološkog sveta: postoje mnoge slepe ulice i nazadovanja, iako tokom vremena vidimo napredak.
3. Većina ljudi u svetu savremenih tehnologija je dobronamerna
Možemo biti obazrivo skeptični ili kritični prema proizvodima i kompanijama savremenih tehnologija, ali ne moramo odmah da smatramo da su svi kreatori tehnologija „loši“. Njihova težnja da učine svet boljim je zaista iskrena, ali istovremeno, moraju da shvate da ih njihova dobronamernost ne oslobađa odgovornosti za negativne posledice njihovog rada, bez obzira na to koliko su im namere ispravne. Trebalo bi, svakako, ukazati na te ispravne namere da bismo prepoznali i one loše i smanjili njihov uticaj da ne bi nadvladali, za sada, većinu.
4. Istorija savremenih tehnologija je slabo dokumentovana i shvaćena
Ljudi obično mogu da pronađu svaki i najmanji detalj o tome kako je nastao njihov omiljeni programski jezik ili uređaj, ali skoro je nemoguće utvrditi zašto je neka tehnologija napredovala, ali šta se desilo sa onima koje nisu uspele. Iako smo i dalje u ranim fazama računarske revolucije kad su mnogi njeni začetnici i dalje živi i rade na kreiranju današnje tehnologije, sasvim je uobičajeno da je istorija tehnologije od pre nekoliko godina potpuno izbrisana. Neuspesi se ne pominju, a ni uzroci mnogih neuspeha u tehnološkom razvoju da bi se stvorio utisak neometanog i neizbežnog napretka u tehnološkom svetu. Takav stav može imati ozbiljne posledice jer današnji kreatori tehnologija ne mogu da uče od onih koji su stvarali pre njih, čak i kad bi to hteli.
5. Većina programa obuke na polju savremenih tehnologija ne uključuje etičko obrazovanje
Svedoci smo da su u disciplinama sa dugačkom tradicijom, kao što su pravo ili medicina, vekovi stečenog saznanja ugrađeni u profesionalni program koji eksplicitno zahteva etičko obrazovanje. To ne znači da na tim poljima ne možemo naći nemoralne ljude koji imaju moć, pohađali su prestižne poslovne fakultete i ističu hvaljene etičke programe koje su slušali. Ipak, bar i osnovno poznavanje moralnih principa omogućava, s jedne strane, razumni razgovor, a s druge osnovu za etičko poslovno ponašanje svima koji to smatraju jedinim ispravnim putem.
Nažalost, i pored toga što se mnogo pričalo o uvođenju etičkog obrazovanja u oblast sticanja znanja na polju savremenih tehnologija, malo je urađeno. Ipak, ako stručnjaci savremenih tehnologija žele da dobiju široku podršku javnosti, moraju se, osim unapređenju tehničkih veština, posvetiti i unapređenju društvenih.
6. Savremene tehnologije se stvaraju uglavnom bez poznavanja njihovih korisnika
Tokom poslednjih nekoliko decenija, tehnologija uživa sve veće poštovanje u društvu što je dovelo do toga da njene kreatore smatraju nepogrešivim ili stručnjacima u mnogim oblastima, od medija, rada i transporta do infrastrukture i politike, iako u tim oblastima ne poseduju stručna znanja. Ako neko zna da napravi iPhone, to ne znači da zna sve o privrednoj grani u kojoj nikad nije radio.
Najbolji i najobazriviji stvaraoci na polju savremenih tehnologija su iskreno i duboko zainteresovani za potrebe zajednice kojoj žele da pomognu, da zadovolje stvarne potrebe, a ne da „ometaju“ utvrđeni način funkcionisanja sistema samo zbog toga što imaju snažne finansijske i društvene izvore. Nedostaci njihovog pristupa ih ne sprečavaju da naruše ravnotežu ekosistema.
7. Nikad ne postoji samo jedan tehnološki genije
Jedna od najpopularnijih predstava tehnoloških inovacija je genije u studentskom domu ili garaži koji iznenada dolazi do revolucionarnog izuma. Takav je i mit o Stivu Džobsu, kome se pripisuju sve zasluge za stvaranje iPhone-a, a koji je, u stvari, nastao zahvaljujući radu hiljada ljudi.
Takva priča o usamljenom stvaraocu može da ima negativne posledice jer pogoršava problem negiranja zasluga rada i truda mnogih koji su učestvovali u procesu stvaranja. Iako mediji mogu imati koristi od nagrađivanja i isticanja pojedinaca, a obrazovne institucije mogu biti motivisane da izgrade mit o pojedincu da bi ukrali malo od njegove slave, istinite priče o stvaranju inovacija su mnogo komplikovanije i uključuju veliki broj ljudi. Svaka druga priča je daleko od istine.
8. Većina savremenih tehnologija ne potiče iz inovativnih kompanija
Samo oko 15% programera radi u inovativnim kompanijama, a u mnogim tehnološkim gigantima, većina zaposlenih uopšte nisu programeri. U društvu se stvara iskrivljena slika savremenih tehnologija koja se uvek povezuje sa programerima koji rade u inovativnim kompanijama zvučnog imena. Treba reći da većina ljudi koji stvaraju savremene tehnologije rade u organizacijama ili institucijama koje uopšte ne smatramo tehnološkim.
9. Većina velikih kompanija savremenih tehnologija novac zarađuje na tri načina
Ako želite da shvatite zbog čega industrija savremenih tehnologija radi onako kako radi, važno je da shvatite kako kompanije zarađuju novac.
Oglašavanje: Skoro celokupna zarada kompanija Google i Facebook potiče od prodaje vaših podataka kompanijama koje se bave oglašavanjem. Skoro svaki proizvod koji Google i Facebook naprave namenjen je izvlačenju što većeg broja vaših podataka koji se koriste da bi se napravio što detaljniji profil vašeg ponašanja i sklonosti. Reklamne kompanije vas prema tome vode ka sajtovima i programima koja vam prikazuju još više oglasa koji se pojavljuju na tim platformama. To je poslovni model izgrađen na osnovama nadgledanja.
Velike kompanije: Neke od većih ( uglavnom dosadnih) kompanija savremenih tehnologija kao što su Microsoft i Oracle zarađuju novac tako što drugim velikim kompanijama prodaju poslovni softver. Te velike kompanije platiće visoku cenu ako se softverom lako upravlja i ako se može kontrolisati kako ga zaposleni koriste. Ta tehnologija uglavnom nije zanimljiva za upotrebu jer su njeni korisnici opsednuti kontrolom i nadgledanjem svojih radnika. Ipak, to su najprofitabilnije kompanije u svetu savremenih tehnologija.
Pojedinci: Kompanije kao što su Apple i Amazon traže da im odmah platite za proizvod koji su napravile one ili za proizvode koje prodaju u svojim prodavnicama. To je jedan od najneposrednijih poslovnih modela jer tačno znate šta dobijate kad kupite iPhone ili Kindle. Pošto se ne oslanjaju na oglašavanje или prodaju kontrole vašem poslodavcu, u kompanijama koje koriste ovaj model, pojedinci imaju najveću moć.
10. Savremene tehnologije koriste drugačiji ekonomski model
Današnje najveće kompanije savremenih tehnologija prate jednostavnu formulu:
- Napravi zanimljiv i koristan proizvod koji će promeniti veliko tržište
- Prikupi mnogo novca od investitora
- Pokušaj da okupiš veliku grupu korisnika čak iako to znači gubitak velike količine novca u početku
- Smisli kako da tu veliku grupu pretvoriš u poslovni poduhvat koji će ti omogućiti da investitorima obezbediš ogromnu zaradu na uloženi novac
- • Počni žestoko da se boriš (i poniziš) sve ostale konkurente na tržištu
Kompanije koje se tradicionalno razvijaju, dakle počinju od malih preduzeća i novac zarađuju tako što privlače kupce koji direktno plaćaju za robu i usluge, imaju malo šanse da se razviju pored kompanija koje prate novi model razvoja koji smo naveli.
11. Tehnologija se bavi i modom i funkcionalnošću.
Za neupućene, kreiranje aplikacija ili uređaja izuzetno je racionalan proces u kome inženjeri biraju tehnologije koje su najnaprednije i najbolje odgovaraju zadatku koji treba obaviti. U stvari, izbor često zavisi od sklonosti programera ili od toga šta je moderno. Nekad se oni okreću novinama, a nekad se vraćaju starijim tehnologijama koje su nekad koristili.
I dok se mnogi hvale modernim tehnologijama i inovacijama, nikad nema garancija da se zajedno sa njima neće pojaviti nove greške i neočekivani neželjeni efekti.
12. Nijedna institucija nema moć da zauzda zloupotrebe koje sprovodi savremena tehnologija.
U većini privrednih grana, ako kompanija napravi grešku ili zloupotrebljava svoje korisnike, na nju će se odmah obrušiti novinari koji će sprovesti istragu i kritikovati njene postupke. Ako se zloupotreba nastavi, kompanija će biti pravno sankcionisana na bilo kom nivou.
U slučaju savremenih tehnologija, novinari se najviše bave promocijom novih proizvoda, a oni koji se bave uticajem koji na društvo imaju savremene tehnologije pomenuti su tek usput.
Problem postaje ozbiljniji kad razmatramo pravila i zakone koji treba da regulišu poslovanje kompanija savremenih tehnologija što nije ni čudo jer oni koji bi trebalo zakone da donesu i sprovode ne znaju da instaliraju aplikaciju na pametnom telefonu, a trebalo bi da razumeju celokupnu privrednu granu da bi mogli da donesu odgovarajuće zakone koji bi regulisali njeno funkcionisanje. Bez kritike novinara i zakonske odgovornosti, kompanije savremenih tehnologija posluju kao da su van svakog zakona. Tradicionalni aktivisti i konvencionalni metodi pobune, kao što su bojkoti i javni protesti, nisu uspešni. Ako sve ovo shvatimo, možemo promeniti i poboljšati industriju savremenih tehnologija.