Zašto je tehnologija potrebna u sportu?
Nema sumnje da je značaj i veličina sporta masovno povećana u poslednjih 15-20 godina. Sport se jednim delom igra zbog publike, a kako nisu svi u mogućnosti da dođu i uživo pogledaju određeni sportski događaj, cilj je gladaocima kraj malih ekrana što realnije i zanimljivije preneti dešavanja. Kako je značaj sporta porastao, tako je porastao i značaj odluke donete u njemu. Nepravedno je čekati da greška ljudskog bića u deliću sekunde promeni ceo tok sportskog događaja. To je jedan od glavnih razloga zašto je tehnologija potrebna sportu. Tehnologija daje sportskim arbitrima masovnu pomoć tako da mogu da donose ispravne odluke.
Kao što svaki ljubitelj sporta zna, poslednje što želimo da čujemo nakon sportskog događaja je, da je kriv arbitar koji je doneo pogrešnu odluku. Krož dalji tekst želim da vam pokažem kako je tehnologija pomogla i kako će nastaviti da pomaže arbitrima u donošenju odluka, tako da se priča isključivo o pobedniku, koji je to i zaslužio, a ne o drugim faktorima koji bacaju senku na sportski događaj. Pored pomoći arbitrima, tehnologija u mnogome pomaže i samim sportskim akterima. Svedoci smo konstantnog obaranja rekorda u različitin disciplinama prouzrokovanim boljim i preciznijim istraživanjima, koje upravo omogućuje napredna tehnologija.
Fotofiniš
Sve je započelo još sredinom 19. veka na konjskim trkalištima kada je postalo sve teže odrediti koji je konj prvi prešao ciljnu crtu. Tehnologija ‘fotofiniša’ prvi je put korištena 1912. godine na Olimpijskim igrama.
Radi se o automatskom fotografskom uređaju za snimanje redosleda dolaska takmičara na cilj, uz beleženje potrošenog vremena za savladavanje staze određene dužine (u atletici, plivanju, biciklizmu i dr.) Kamera se postavlja u produžetku linije cilja. Kroz usku vertikalnu pukotinu snima se cilj na filmu koji se u kameri pomera vodoravno, u smeru kretanja takmičara. Istovremeno se na rubu filma registruje vreme koje daje precizan elektronski časovnik.Ostalo je, kako kažu, istorija.
Hok aj ( Hawk-eye )
Hok aj je računarski sistem razvijan krajem 20 veka, odnosno završen u novom milenijumu, tacnije 2001. godine od strane stručnjaka, DR Pola Hokinska. Hok aj je jedan od najpoznatijih video sistema i ostvario je veliki uspeh u tenisu.
Sistem vizuelno prati putanju lopte i prikazuje najveći mogući (najverovatniji) statistički put lopte. Hok aj koristi slike sakupljene iz više različitih kamera velike brzine da bi odradio proračunavanje(triangulaciju) i kao rezutat vratio 3D sliku. Slika može obavestiti aktere meča ( publiku , arbitre) da li je lopta u igri ili ne. Sistem radi sa prosečnom greškom od 3.6mm.
Hok aj takođe može prikupiti statistiku o servisima tenisera, kao i o povratnim udarcima(riternima). Te informacije su od krucijalnog značaja za igrača. Analizom mogu otrkiti svoju slabost, i poboljšati je, odnosno, protivnikovu iskoristiti. Neizvesnost čekanja da vide da li je lopta u terenu za igru ili ne, kao i grafički prikaz omogućava fanoima da budu angažovani u sportu i time poboljšava ukupni doživljaj gledanja.
Hok aj u snukeru
Hok aj je u ovom sportu prvi put upotrebljen na svetskom sampionatu u snukeru 2007. godine. Televizijska kompanija BBC ga je prva koristila u svojim prenosima kako bi prikazala realni pogled jednog igrača, posebno u situacijama potencijalnih snuker pozicija. Takođe se koristi da prikaže igraču zašto njegov udarac nije izveden onako kako je zamišljen. Hok aj se sada koristi na svakom svetskom šampionatu u snukeru, za razliku od tenisa ne pomaže sudijama pri donošenju odluka.
Bez ikakve sumnje hok aj sistem je učinio snuker mnogo zanimljivijim za gledanje. Sa hok aj tehnologijom gledaoci mogu imati isti pogled kao sam igrač, i proceniti koju vrstu udarca će izvesti. Takođe ukoliko igrač napravi grešku, komentatori mogu prikazati kakvu vrstu udarca je igrač pokušao da izvede.
Gol (Gol-line) Tehnologija
Neki od kontraverznih pogodaka koji nikada nisu priznati, kao što je pogodak Frenka Lamparda na Svetskom prvenstvu 2010. godine protiv Nemačke i pogodak Pedra Mendeša protiv Mančester Junajteda 2005. godine, doveli su do toga da u najvažniju sporednu stvar na svetu (fudbal) bude uvedena tehnologija. Gol tehnologija služi kao pomoć fudbalskim sudijama pri najtežim odlukama tokom meča, jer između ostalog i oni su ljudi koji mogu da pogreše.
Prvi čovek fudbala, predsednik FIFE (Međunarodne federacije fudbalskih asocijacija) Sep Blater dugo je izražavao svoje protivljenje uvođenju gol tehnologije, međutim napomenuti događaji su ga primorali da prihvati istu, stoga je gol tehnologija prvi put isprobana na svetskom klupskom prvenstvu u Japanu, decembra 2012. godine. Svi pogotci postignuti na prvenstvu bili su ispravno registrovani od strane gol tehnologije, koja je na taj način pročistila sebi put ka vrhu svetskog fudbala. Tada je FIFA izdala saopštenje da će se tokom Svetskog prvenstva u Brazilu 2014. godine koristiti gol tehnologija, što se kasnije i desilo. Takođe svi klubovi Premijer lige (Prve engleske lige) imali su obavezu da na svom stadionu imaju gol tehnologiju kako bi počeli sezonu( od sezone 2013 – 2014).
U ovom trenutku postoje dva tipa gol tehnologije, hokaj (Hawk-eye) i golref (GoalRef) od kojih oba imaju dozvolu FIFA. Kao što je ranije pomenuto hokaj podrazumeva korišćenje brzih kamera, dok golref uključuje niskofrekfentno magnetno polje oko prostora vrata(žargonski gola), i elektronsko polje unutar lopte. Obe tehnologije omogućavaju da se potvrda pogotka u vrlo malom vremenskom intervalu prenese na sat koji nosi glavni sudija utakmice. Trenutni protok informacija je od presudnog značaja kako bi se na vreme mogao prekinuti dalji tok meča, i priznati pogodak. Uvođenje gol tehnologije znači da nikada više neće biti sumnje oko postizanja pogodaka kao što je to slučaj kod pogodaka koje su postigli Lampard I Mendeš.
Prenos mečeva u 3D tehnologiji
Kako bi se gledaocima što više izašlo u susret prenos mečeva je počeo da se emituje u 3D tehnologiji, i time gledaoci stiču utisak kao da sede na samom terenu za igru, dakle ne na tribinama, već na terenu.
Fudbalska utakmica Arsenal – Mančester Junajted odigrana 26. Januara 2010. godine, prva je u istoriji televizije koja je prenošena u 3D tehnologiji. Prenos je emitovala televizija SKY koja je i razvijala sam sistem. Sistem je razvijan pune dve godine, uz veliku pomoć Džejmsa Kameruna (tvorca Avatara) od koga su dobili neprocenjive savete.
Sistem “Moj trener” (miCoach Elite System)
Različiti računarski programi više se ne koriste samo za ispisivanje imena igrača, trenera ili rezultata na ekranu ili semaforu. Treneri koriste miCoach Elite System, koji bežičnom tehnologijom prikuplja podatke sa senzora smeštenih na igračima i kompletnu analizu njihovih vitalnih znakova i drugih fizičkih i psihičkih podataka šalju direktno na iPad treneru tokom same utakmice. Tako trener tačno zna kad treba zameniti kog igrača zbog umora.
Sport je oduvek fascinirao ljude. Još u staroj Grčkoj sportisti su se posebno cenili i slavili. No u poslednjih stotinak godina, sport je iz amaterske sfere prešao u profesionalnu, a u poslednje vreme ta profesionalna sfera sve više liči na naučno-fantastičnu. Tehnološke inovacije promenile su svakodnevni život ljudi. Danas je gotovo nemoguće razaznati šta je sve u sportu posledica tehnološke inovacije, a šta je ostalo od ‘starog’ sporta. Od kamera koje snimaju svaki kutak terena, preko modernih materijala koji omogućavaju sportistima da budu brži i spretniji pa sve do čipova u loptama koje prate njihovo kretanje i signaliziraju sudijama.
Autor: Slađan Kantar