Smartfoni će se uskoro sasvim promeniti, a zatim nestati. Na pomolu je distribuiran, nevidljiv korisnički interfejs. Ako su tačne glasine koje cure, sledeći iPhone neće imati utičnicu za slušalice. Neki kažu: Odlično! Sistem audio utičnice od 3,5 mm je bukvalno tehnologija iz viktorijanskog doba, manja verzija utičnice od 6,35 mm izmišljene 1878 za telefonske operatere. Kad bi se ta utičnica uklonila, iPhone bi bio tanji, jednostavniji i otporniji na vodu.Drugi kažu: Loše! Uklanjanje audio utičnice šteti korisnicima, jer će gomile bubica, slušalica i drugih uređaja postati neupotrebljive bez glomaznog konvertorskog adaptera. Plus, prebacivanje sa analogne utičnice za slušalice na digitalni audio dovelo bi do strožeg upravljanja digitalnim pravima (DRM – digital rights management) i teoretski ovlastilo Apple da blokira neovlašćene slušalice.
Bez audio utičnice od 3,5 mm, iPhone će se verovatno isporučivati bilo sa bežičnim, Bluetooth bubicama (kompanija je patentirala bubice „Airpods“ preko jedne okvirne firme) bilo sa bubicama koje koriste port Lightning. Ili obe. Apple ne bi bio prvi. Motorolin najvažniji telefon Moto Z nema utičnicu za slušalice. Neke male kineske kompanije je takođe odbacuju. Ali kada Apple odbaci utičnicu, možete se kladiti da će isto uraditi ostali u industriji. Dok mi tehnološki novinari raspravljamo o audio utičnicama, dešava se nešto zaista značajno: Korisnički interfejsi (UI – user interfaces) naših smartfona postaju distribuirani i nevidljivi. Zbog tih trendova će i sam smartfon postati zastareo.
Samo pogledajte šta se dešava sa bubicama.
U Doppleru kažu da su bubice Here One „prva na svetu računarska platforma u uhu“, tehnološki bliža iPhoneu nego iPhone bubicama. Kao i vaše postojeće bubice, bubice Here One sviraju muziku i podkaste sa vašeg smartfona i omogućavaju da primite telefonske pozive. Ali, za razliku od običnih bubica, bubice Hear One sadrže specijalnu tehnologiju za obradu zvuka u vidu nekoliko procesora sa više jezgara i nekoliko mikrofona. Kontroliše ih jedna smartfonska aplikacija. Dok sadašnje bubice nisu složenije od dve konzerve spojene kanapom, bubice Here One su moćnije nego što je pre par godina bio vaš PC. Aplikacijom možete da prilagodite ono što čujete. Možete da isključite zvuk bebinog plača — čućete sve osim bebe. Ako se nalazite u bučnom restoranu i pokušavate da razgovarate, možete da isključite zvuk brbljanja u pozadini. Možete da slušate muziku bez blokiranja zvukova oko vas, ili možete da čujete oboje u isto vreme, ako želite. Ti napredni audio trikovi zahtevaju obradu visokih performansi, koja se vrši u bubicama. Na primer, zvuci u okruženju se „registruju“, obrade, zatim se reprodukuju sa ili bez modifikacije, a to mora da se dešava toliko brzo da ne možete da primetite odlaganje.
U Doppleru tvrde da njihova tehnologija adaptivnog filtrovanja nije prosto slepo uklanjanje određenih frekvencija, već da ona sluša zvukove u okruženju, prepoznaje buku koja smeta, zatim je filtruje na osnovu onog što „čuje“. Jedna posledica toga je ako, recimo, beba plače sa vaše leve strane, a vi rešite da filtrujete plakanje, filtrovanje neće biti isto u levoj i desnoj bubici da bi se optimizovalo poništavanje zvuka. Obećava se da će bubice Hear One da se isporučuju krajem novembra i mogu sada da se naruče unapred za 299 dolara. Tehnologija Here One iz laboratorija Doppler Labs je jedan deo revolucije bubica.
Razmotrite proizvod bubica Bragi Dash od 299 dolara. Ove bubice su bežične i međusobno se sinhronizuju pomoću tehnologije magnetne indukcije kratkog polja (NFMI – near-field magnetic induction).
Bubice Bragi Dash imaju veliki potencijal. Svaka bubica sadrži 23 senzora, koji će na kraju biti u stanju da prate otkucaje srca, elemente okruženja i druge stvari. One imaju u levoj i desnoj bubici različite kontrole, kojima možete da kontrolišete muziku i jačinu, a takođe i da prelistavate opcije za trening, kao što su početak i kraj praćenja za trčanje. Dok prelistavate opcije, glas u bubicama iščitava opcije i pruža govorne povratne informacije. Bubice su takođe pametne. Na primer, ne uključujete ih vi. Samim tim što ih stavite u uši one se pokreću i povezuju sa vašim telefonom (nakon inicijalnog uparivanja) — bubice prepoznaju pokret stavljanja u uši i uključe se. Isto kao Here One, uređaji Bragi Dash omogućavaju zasebnu kontrolu jačine za muziku i za okolnu buku. Ako isključite muziku i pojačate okolne zvukove (to se zove režim Transparency), imaćete savršen sluh. Bubice Here One i Bragi Dash predstavljaju budućnost bubica — pune inteligencije i procesne snage i mogućnost prilagođavanja onog što čujete i onog što ne čujete.
Dakle, kakve to ima veze sa budućnošću smartfona, pitaćete?
Gde smo krenuli: distribuirani interfejsi smartfona! Koliko god da ove bubice sledeće generacije izgledaju izvrsne, kritičari se žale na njih. Kažu da su previše skupe, da su bežični uređaji nezgodni za punjenje, a da Bluetooth bubice i slušalice mogu da budu manje pouzdane od ožičenih verzija. Sve to protivljenje me podseća na rašireno gunđanje o korisnosti i funkcionalnosti pametnih satova i drugih uređaja koje nosite na sebi. Google Glass je uništen na sudu javnog mnenja, novinari su izjavljivali da je beta prototip bio nezgrapan i odvratan — trotinet na licu. Sveopšte je mišljenje da su uređaji koji se nose na sebi veliko razočarenje.
Ali uređaji koji se nose na sebi su korisni samo kao zamena, bilo za korisnički interfejs smartfona bilo za sam smartfon. Ako mogu da gledam u ekran svog pametnog sata umesto u telefon, onda pametni sat vrši svoj posao. Ako i dalje moram stalno direktno da koristim telefon, koja je svrha sata?
Promene se već događaju. Malo po malo, korisnički interfejs našeg smartfona zameniće uređaji koje nosimo na sebi. Na primer, bubice kao što su Here One iz laboratorije Doppler Labs su tako dobre za stalnu upotrebu (kad jednom buduće verzije budu mogle da se sa jednim punjenjem koriste ceo dan), da ćete ih nositi stalno. A ako uvek nosite bubice, zvučnici vašeg telefona su nepotrebni. Sa usponom virtuelnih pomoćnika i robota, sve ćemo se češće obraćati svojim smartfonima preko uređaja koje nosimo na sebi umesto da bockamo po ekranu. Obaveštenja i ažuriranja će nam se javljati preko bežičnih slušalica. Komunikacija putem dodira (engl. haptics) će nas gurkati i obaveštavati nas sve složenijim vibracijama. Elektronika koja se sada koristi u pametnim naočarima utopiće se u obične naočari i naočari za sunce, pa ćemo ih koristiti za snimanje fotografija i videa kuckanjem ili prevlačenjem da dobijemo slike visoke rezolucije, ili slike mešane i proširene realnosti.
Bubice Here One iz laboratorije Doppler Labs su odličan primer za budućnost uređaja koji se nose na sebi: toliko su dobre da jedna komponenta smartfona postaje nepotrebna. Pametne naočari sa mešanom i proširenom realnošću će jednog dana raditi nešto slično. Jednog dana će biti tako neodoljive za upotrebu da će nam više odgovarati slike direktno usmerene u naše oči nego na ekran telefona. Buduće bubice i pametne naočari u kombinaciji, pored dodatnih vibracija i vizuelnih informacija iz pametnih satova, stvoriće ukupan doživljaj daleko iznad bilo čega što može da proizvede smartfon sam za sebe.
Konačno, biraćemo manje smartfone koje nećemo skoro nikad da vadimo iz džepa, tašne ili ranca. A onda će jednog dana sva elektronika koja se normalno ugrađuje u smartfon moći da stane u pametan sat, pa ćemo zauvek da se rešimo smartfona. Ova vizija mobilnog „personalnog računarstva“ biće duboko lična. Niko oko nas neće da čuje da nam se obraća naš virtuelni pomoćnik, da oseti vibracije ili da vidi vizuelne informacije usmerene direktno u naše oči kroz naše pametne naočari. Uređaji koji se nose na sebi će sarađivati u pružanju nevidljivog korisničkog interfejsa. Konačno, ova vizija sa više uređaja koji se nose na sebi kao glavnog ili jedinog interfejsa za naš smartfon — a jednog dana kao alternativa za smartfon — dovešće do toga da se osećamo kao da smo računar mi sami. To može danas da zvuči neprivlačno, ali će doživljaj biti uzbudljiv.
Konačno, Appleova audio utičnica nije baš toliko važna. Svet zvuka za smartfon će uskoro radikalno promeniti način na koji koristimo smartfon. Kad tad, budućnost pametnijih uređaja koji se nose na sebi će potpuno ukinuti potrebu za smartfonom.