I dok veštačka inteligencija i roboti menjaju mnoga radna mesta u privredi, postoje zanimanja koja će uvek zahtevati ljudsku kreativnost i rasuđivanje. Automatizacija i veštačka inteligencija su popularni izrazi koji su neodvojivi deo svakodnevnog života i, iz godine u godinu postaju neizbežniji. Njihov nagli razvoj omogućio je mašinama da zamene ljude u obavljanju određenih zadataka i dovedu do delotvornijeg napretka. Ipak, postoji još mnogo poslova koje mašine ne mogu da obavljaju jednostavno zbog toga što nisu dorasle zadatku. Navešćemo samo nekoliko zanimanja koje ni roboti ni mašine ne mogu da obavljaju, bar ne u skorijoj budućnosti.
1. Primarna medicinska zaštita, terapija, briga o deci i zdravstvena nega
Roboti se koriste u medicini, pa čak i u hirurgiji. Neki se koriste za obavljanje medicinskih zahvata na daljinu. Međutim, osnovna tehnologija koja se koristi u medicinskoj robotici daleko je od standarda lekara opšte prakse. Do sada se još nije razvila nijedna tehnologija na osnovu koje bi mogli da se naprave roboti koji su dovoljno dobri da zamene terapeute i radnike koji se bave zdravstvenom zaštitom i brigom o deci. Pošto se sve svodi na empatiju i komunikaciju, mašine, koje ne poseduju karakteristike od izuzetne važnosti za obezbeđivanje zdravstvene nege i za brigu o deci i starijima, jednostavno takve poslove ne mogu da obavljaju.
2. Umetničko stvaralaštvo
Zamislite sliku, skulpturu, pesmu ili film čiji je autor robot. Da li biste ih smatrali umetničkim delima? Po čemu se umetnička dela razlikuju od reprodukcija izrađenih pomoću računara ili od nasumično stvorenih kombinacija oblika, linija i boja? Da li ta „umetnička dela“ imaju „dušu“? Ako pitate umetnike, verovatno neće imati blagonakloni odgovor na takvo pitanje. I dok bi nekolicina mogla povoljno da se izrazi o vezi između umetnosti i veštačke inteligencija, većina neće biti oduševljena idejom. Samo da razjasnimo da u pomenutom slučaju, umetnost definišemo prema tradicionalnom konceptu, dakle, govorimo o slikama, skulpturama, muzici, grnčariji, fotografiji i svemu što smatramo proizvodom ljudske kreativnosti. Računarska grafika i vizuelni efekti se, takođe, smatraju umetnošću pošto su nastali kao rezultat ljudskog rada na računarima. Problem nastaje kad govorimo o funkcionisanju veštačke inteligencije iz koje nastaju pesme, slike i priče.
3. Sudstvo
Bez obzira na to koliko je veštačka inteligencija moćna, i dalje bi joj ljudi veoma teško prepustili da deli pravdu. Korišćenje veštačke inteligencije za olakšavanje analize činjenica potpuno se razlikuje od toga da mašini prepustimo da donosi odluke o krivici ili nevinosti. Scena u kojoj su, u sudskom procesu, porotnici i sudija roboti mnogo je primerenija nekom naučno-fantastičnom filmu strave i užasa nego demonstraciji tehnološkog napretka. Sudije ne mogu da budu samo puki formalisti, a u tome su mašine odlične. Od njih se očekuje da budu realni. Grupa naučnika iz Londonskog koledža razvila je sistem veštačke inteligencije koji je stvoren da bi utvrdio ispravnu odluku za (rešene) slučajeve kojima se bavio Evropski sud za ljudska prava. Sistem je obradio dokumentaciju i dokaze iz 584 slučaja i doneo odluke. Naučnici su utvrdili da su njegove odluke bile ispravne u 79% slučajeva (na osnovu realnih presuda za procenjene slučajeve).
Ipak, preciznost od skoro 80% ne može se nazvati uspehom. Naučnici su utvrdili da veštačka inteligencija ne bi mogla da zameni ljude na mestu sudije ili advokata, ali veruju da bi sistem koji oni razvijaju mogao da pomogne sudijama u slučaju određivanja prioritetnih slučajeva.
4. Prevođenje
Prevođenje s jednog jezika na drugi je još jedan posao koji mašine ne bi mogle da preuzmu od ljudi. Iako postoje sprave, aplikacije i servisi na mreži koji mogu da obavljaju jednostavno prevođenje, daleko su od toga da budu tačni i kontekstualno precizni kao ljudi koji se bave prevođenjem. Dakle, sasvim je opravdano to što vlade i poslovne kompanije još zapošljavaju ljude da bi obavljali zvanične prevodilačke zadatke.
5. Programiranje
Ako bi mašine naučile da programiraju, budućnost čovečanstva bila bi neizvesna. Ako bi roboti umeli da programiraju, nastavili bi da razvijaju tehnologiju veštačke inteligencije i verovatno bi stigli do takvog stanja u kome bi sebe smatrali superiornijim od ljudi. Međutim, trenutno, sasvim je neverovatno da mašine budu sopstveni programeri. Programiranje nije jednostavan zadatak koji zahteva mnogo ponavljanja i malo razmišljanja. Zahteva nezavisni um koji treba da bude izvor ideja. Dakle, ako je izuzetno teško razviti program koji može automatski konvertovati programe iz jednog jezika u drugi, ne očekujte da će se uskoro pojaviti sistem veštačke inteligencije koji ume da programira.
6. Menadžment
Poslovi upravljanja nikako ne odgovaraju automatizaciji i teško ih je prepustiti veštačkoj inteligenciji. Menadžeri su kao sudije. Sve treba da sagledaju sa različitih stanovišta i iz različitih delokruga da bi usmeravali poslovanje i donosili odluke. Uz to, da bi menadžeri bili uspešni u okupljanju tima, potrebno je da poseduju saosećanje, empatiju i sposobnost da povežu podređene i izgrade poverenje.
7. Novinarstvo
Bespilotne letelice i roboti odlični su u prikupljanju podataka, ali to ih ne čini dobrim novinarima. Novinarstvo je mnogo više od pukog prikupljanja činjenica i podataka; to je pronalaženje pravih priča i događaja koji su važni, aktuelni i zanimljivi ciljnoj publici. Štaviše, novinarstvo ima važnu ulogu u društvu i često ga smatraju „sedmom silom“. Mašine tek treba da nauče kako da budu diskretne kao novinari i kako da osete koje događaje treba da prate.
8. Profesionalni kuvar
Možda ste čuli za robota koga su smatrali prvim robotizovanim kuvarom na svetu. Napravljen je u kompaniji „Moley Robotics“ i nije ni do kolena pravom profesionalnom kuvaru jer ne poseduje kreativnost koja je potrebna za taj posao. Robot čak ne može da proba hranu koju pripremi da bi odlučio da li može da se posluži. Oslanja se samo na uputstva za pripremanje jela, što nijedan pravi kuvar ne čini. Dakle, mogli bismo da zaključimo da je suviše teško, odnosno, potpuno nemoguće da mašine preuzmu poslove za koje je potrebno imati kreativnost, originalne ideje, empatiju i druge osobine koje su neodvojivi delovi ljudske prirode. Tehnološki napredak može stvoriti bolje kuvare, menadžere, sudije ili umetnike, ali, u skorijoj budućnosti, navedena zanimanja su sasvim bezbedna od napada veštačke inteligencije i robota.