Ford Mark 1 računar, sa težinom od oko 1500kg i potrošnjom od približno 15000w, bio je među prvim mehaničkim računarima u serijskoj proizvodnji koji su se koristili na velikim bojnim brodovima i razaračima, za efikasno delovanje po pokretnim i veoma udaljenim metama (gde se vreme leta projektila meri sa nekoliko sekundi). Ručno je unošeno preko 20 varijabli koje utiču na nišanjenje.
Danas, daleko veću procesorsku snagu možemo imati na dlanu ruke. Tehnologija mikročipova je dovela do izrade optičkih uređaja koji u sebi integrišu i kalkulator balistike, te sami izračunavaju putanju projektila bez ikakvog unosa parametara od strane korisnika. Integracijom pomenutih senzora sa preciznim servo motorima, možemo postići daleko brže i preciznije nišanjenje u odnosu na ljudskog operatera. Moderni senzori omogućavaju praćenje pokretnih meta koje se kreću brzinom nekoliko puta većom od brzine zvuka, što je za ljude potpuo neizvodljivo. Samim tim, dolazimo do tačke kada možemo pratiti izuzetno brze letelice, kao i projektile koji mogu prestavljati opasnost.
Zbog brzih proračuna i pomeraja, moguće je u vremenskom intervalu reda veličine milisekundi izvršiti korekciju i dejstvovati po pokretnoj meti sa visokim stepenom preciznosti. U drugom svetskom ratu, procenat pogodaka PVO sistema je bio negde oko 0.1%, dok za moderne sisteme taj procenat prelazi 70%. Generalno, primenom tehnologije se smanjuje broj jedinica koje su neophodne za isti borbeni efekat, omogućavajući nam bolje iskorišćenje raspoloživih resursa (budžeta i ljudstva).
Artiljerijska paljba je takođe doživela redukciju u potrebnom ljudstvu, gde se sa posada od 10-15 ljudi prelazi na samohodne sisteme (sisteme sa sopstvenim pogonom) sa 2-5 operatera. Takođe, napredni balistički kalkulatori omogućavaju lansiranje više sukcesivnih projektila različitim balističkim putanjama, tempirano tako da svi projektili istovremeno stignu na odredište, emilurajući tako efekat višestruko veće artiljerijske baterije. Takođe, brzina proračuna pozitivno utiče i na mobilnost kompletnog sistema, omogućavajući brže postavljanje i povlačenje u cilju izbegavana protiv-artiljerijske vatre.
U poslednjih nekoliko godina, APS (Active Protection System- Sistemi aktivne zaštite) postaju sve popularnija opcija za proizvođače oklopnih vozila. Zbog naprednih tehnologija izrade projektila, tradicionalni oklop postaje sve manja i manja prepreka, i tu na scenu stupaju APS sistemi, kojima je cilj da se projektil uništi pre dodira sa metom. Korišćenjem mikrotalasnog radara za detekciju i nišanjenje projektila, lanseri ka meti ispaljuju SC (shaped charge – samoformirajuće punjenje) projektile, koji projektil obaraju na dovoljno velikoj udaljenosti da se njegove sposobnosti penetracije oklopa maksimalno umanje.
APS sisteme će u budućnosti, za dejstvo protiv “pametnih“ projektila (navođenih raketa) zameniti HELLADS i slični sistemi, koji laserima visoke snage i preciznosti uništavaju kritične komponente za navođenje pametne municije, čineći je sve manje relevantnom na modernom ratištu. Samim tim, kinetički projektili će opet dobiti na važnosti, i tu opet osnovna balistika stupa na scenu.
Autor: Miroslav Kašerić