Proširena realnost preduzeća može pružiti neke prednosti za IT operacije, ali visoke cene i problemi upotrebljivosti sprečavaju usvajanje. Često se predviđa da će proširena realnost uneti najveće promene, više nego virtuelna realnost u razvoju tehnologije. Ali osim u aplikacijama zasnovanim na pametnim telefonima kao što su Pokemon Go i Google Translate, koje mogu odmah da prevedu ulične znakove u inostranstvu, ova tehnologija – koja prekriva stvarni svet virtuelnim sadržajem – sporo se usvaja.
Google Glass naočari su nestale, zamenjene alternativama koje se uglavnom fokusiraju na lokalne probleme kao što je logistika skladišta. Microsoft Hololens naočari su imale neke istaknute primene, kao što su astronauti koji ih koriste na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Ali još uvek nisu dovele do velikih promena u preduzeću. I startap kompanija Magic Leap, koja trenutno ima tržišnu procenu od preko 6 milijardi dolara, tek nedavno je počela da isporučuje svoje slušalice prvim korisnicima.
U IT operacijama se slučajevi korišćenja proširene realnosti tek pojavljuju. Neke kompanije počinju da eksperimentišu sa proširenom realnošću za obuku i podršku, kao i za vizuelizaciju i saradnju. „Koristimo je u našoj laboratoriji već nekoliko godina, na primer za prikazivanje tehničkih informacija na fizičkom štampaču“, kaže Scott Likens, vodeći tehnolog u kompaniji PricewaterhouseCoopers. „Rekao bih da je realno, ali još uvek nije gotovo. Nije lako napraviti sadržaj i povezati ga sa fizičkim svetom, a potrebne su veoma različite veštine da bi se stvorilo korisničko iskustvo oko proširene realnosti“.
Likens smatra da su pametni telefoni tehnologija koja najviše obećava za aplikacije koje omogućavaju proširenu realnost.
„Vidi se interesovanje za složenije uređaje, ali su troškovi ograničenje“, kaže on, dodajući da Microsoft Hololens, na primjer, nema dovoljno visoku rezoluciju. „Ima dosta eksperimentisanja. U slučajevima industrijske primene postoji zamah, ali u fabrikama je rezervisan za rad na terenu – ali ne i za IT“.
Pogledajmo neke manje primene proširene realnosti povezane sa IT-om u organizacijama koje se bave tehnologijom, koje pružaju uvid u to kako bi proširena realnost mogla da utiče na IT operacije u narednim godinama.
Obuka na daljinu
Banc3 Engineering, istraživačka i razvojna kompanija koja služi odbrambenoj industriji, radi na projektima koji koriste proširenu realnost za Ministarstvo odbrane. Ali kada je kompanija počela da traži AR (augmented reality – proširena realnost) rešenje za rešavanje sopstvenih internih IT problema sa daljinskom podrškom, htela je nešto što bi bilo jednostavno i gotovo, što kompanija ne bi morala da pravi od nule.
„Nismo imali vremena“, kaže Pam Puttagunta, direktor informacionih tehnologija kompanije. „Tražili smo nešto što bismo uzeli kao kompletan proizvod“. Problem koji je kompanija imala bio je da su viši stručnjaci morali da lete na udaljene lokacije da obučavaju nove tehničare i pomažu u složenim tehničkim zadacima.
„Imamo dokumentaciju i kontrolu verzija, ali nije sve stavljeno u dokumentaciju“, kaže ona. „Mi zaposlimo nove ljude, i uvijek je problem da ih brzo osposobimo.“ Sa video obukom ili VR obukom bili bi isti problemi kao sa pisanom dokumentacijom, ne bi bili ažurni, a takođe bi bili skupiji.
Sa povećanom realnošću, tehničar na udaljenoj lokaciji može da stavi naočare, a stručnjak može da vidi šta on vidi i pruži pomoć u realnom vremenu bez potrebe da napušta kancelariju. Tehničar može da radi bilo šta, od rada na serverima u serverskoj sobi, ili da se bavi dnevnicima na radnom stolu. „Koristimo je u oba smera“, kaže ona. „Ovo nam pomaže u velikoj meri. Ne moramo da šaljemo ljude na udaljene lokacije, a pitanje se odmah rešava, osim ako mora da se naruči deo i da se čeka da stigne. Ovo je mnogo bolje nego da naši ljudi kažu, „Pregledajte ovaj dokument od 300 stranica“ – a on je uvek bio zastareo. “
Štaviše, jedan viši stručnjak može da obučava više ljudi na više lokacija tokom istog dana, bez potrebe da napusti kancelariju, kaže ona.
Banc3 je dobila svoj prvi komplet AR naočara pre tri meseca, za pilot projekat sa oko desetak ljudi. Efekat je bio trenutan, uključujući smanjenje troškova putovanja za 40 posto. Sada će tehnologija biti proširena na 150 ljudi u kompaniji, kaže Puttagunta.
Prema ThirdEye-u, kompaniji koja je obezbedila ovu tehnologiju, rešenje funkcioniše putem streaming video snimaka od udaljenog zaposlenog na radnu površinu stručnjaka. Ne samo da ekspert vidi ono što vidi udaljeni zaposleni, već može dati i usmena uputstva i čak da piše beleške na ono što radnik vidi.
„Radnik može nastaviti da radi slobodnim rukama i dobija relevantne podatke prikazane u svom vidnom polju“, kaže Nick Cherukuri, osnivač i predsednik kompanije ThirdEye. Međutim, većina upotreba slušalica je za sada izvan IT operacija, kao što su zdravstvena zaštita, terenske usluge i proizvodnja. Microsoft takođe radi na sopstvenoj aplikaciji za daljinsku pomoć, nazvanu Remote Assist, kaže Lorraine Bardeen, generalni menadžer kompanije za radno mesto mešovite realnosti, što znači tehnologiju koja kombinuje i proširenu i virtuelnu realnost. Međutim, Remote Assist je objavljen tek prošlog maja i trenutno je dostupan samo kao prethodni pregled.
„Takođe znamo da je direktorima važno da ove aplikacije budu spremne da se integrišu u postojeće radne tokove, tako da nastavljamo da usmeravamo našu energiju u tom pravcu“, kaže ona. Sa kompjuterima, radnici su ograničeni u svojoj sposobnosti da komuniciraju s tehnologijom, kaže ona, ograničenu na pritiskanje miša ili dodirivanje ekrana. „Korišćenjem mešovite realnosti možete da prikačite svoj digitalni sadržaj, kao što su aplikacije, informacije i čak višedimenzionalni video zapisi, u fizički prostor oko vas, tako da možete da stupate u interakciju sa njima na isti način kao sa drugim fizičkim objektima. “
Vizuelizacija i saradnja
U Dynatrace-u, Bostonskoj kompaniji za razvoj softvera, ekrani su bili suviše mali da bi odgovarali aplikacijama koje je kompanija razvijala. „Što se tiče broja entiteta, aplikacije su 50 do 100 puta veće nego u ranijem dobu, ali ekrani nisu 50 do 100 puta veći“, kaže Alois Reitbauer, glavni tehnološki strateg u kompaniji. To otežava programerima da vizuelizuju zavisnosti aplikacija, kaže on, a takođe otežava saradnju. „Ekran za laptop je stvarno mali“, kaže on. „U konferencijskoj sali postoje veliki zidovi, ali ne možemo ništa da stavimo na njih, osim ako na njima imamo ekrane za prikaz, a takođe smo želeli da informacije donesemo ljudima, a ne da prisiljavamo ljude da dolaze u određenu sobu da bi im informacije bile dostupne.“
Projektor bi koristio samo jedan zid, četvrtinu raspoloživog prostora na zidovima u sobi, kaže on. „A ako želite da priđete programeru ili u kancelariju tima, morali biste da ponesete projektor sa sobom.“ Proširena realnost trenutno pretvara svaki veliki prazan zid u ekran – ili omogućava da virtuelni ekrani ili 3D objekti plutaju u prostoru. „Ljudi mogu da vide sve ove informacije u realnom vremenu i iskoriste sav ogromni prostor, umjesto da budu ograničeni na mali ekran laptopa“, kaže on. „I možete svoju informativnu sobu da stavite gde god poželite. To može biti u sali za sastanke na poslu, kod kuće ili na samom stolu razvijaoca. I vi biste mogli da budete na više lokacija, a da sarađujete kao da ste na istoj lokaciji. “
Dynatrace je izgradio svoju aplikaciju SmartScape za vizuelizaciju preko Microsoftovih Hololens naočara za sopstvenu unutrašnju upotrebu. Kompanija još uvek ne prodaje aplikaciju, mada su neki korisnici dobili raniji pristup. „Najveći izazov je to što hardver prdstavlja ograničenje“, kaže Reitbauer. Naočare Hololens koje kompanija koristi koštaju oko 5.000 dolara po jedinici. „To je jeftinije nego da se stave monitori preko svih zidova sale za sastanke, ali za većinu kupaca, to je i dalje prevelik trošak“.
Dynatrace trenutno ima osam AR slušalica, kaže on. Idealno je da svaki zaposlenik koji radi u razvoju ima svoje, ali cena bi morala da se spusti na cenu računarskog monitora, kaže on. Novoizdate slušalice Magic Leap One koštaju oko 2.300 dolara, a kompanija je već naručila jedne i čeka da stignu. Reitbauer kaže da se nada da će cene nastaviti da padaju. „Nadamo se da će se to dogoditi tokom sledeće godine ili dve.“
Virtuelna realnost je znatno pristupačnija, kaže on, zbog raznovrsnosti i konkurencije u potrošačkom prostoru. „Ako radite sami, slušalice sa VR mogu biti u redu, ali ako stojite u prostoriji u grupi sa drugim ljudima i možete ih čuti kako razgovaraju, ali ih ne možete videti, osećate se malo neugodno.“
Prema rečima Stephanie Llamas, potpredsednice XR-a (proširene realnosti) i strategija na SuperData Research, visoka cena naočara Magic Leap-a, odloženo puštanje i reputacija tajanstvenosti zadržavaju razvoj. „Mešovita realnost će na kraju biti ogroman podsticaj za imersivnu tehnologiju, ali proći će pet do deset godina dok tehnologija ne bude dovoljno pristupačna „, kaže ona.
Rasprostranjeno prihvatanje potrošača moglo bi da pomogne u smanjenju cena i poboljšanju upotrebljivosti. Llamas predviđa da će slušalice mešovite realnosti usmerene na potrošače biti industrija od 9 milijardi dolara, ali ipak manja od industrije virtualne realnosti sa 15,4 milijardi dolara. Sa druge strane, to znači da će kompanije poput Magic Leap-a morati pronaći druge načine za nadoknadu svojih investicija, dodaje ona, kao što su slučajevi koriščenja u preduzećima.
Izvor: CIO