Skicirajući šematske prikaze, inženjeri računarstva za simbol interneta odavno koriste stilizovan grafički crtež malog oblaka. Aplikacije, informacioni sistemi i računarske mreže često se na rubovima prikaza završavaju negde kod ovih oblačaka na koje su privezani.
U poslednje vreme, međutim, internet poprima sve veću ulogu u skladištenju i održavanju podataka, aplikacija i kompletnih platformi. Čitavi informacioni sistemi sele se na udaljene hostove, jer je rešenje sa udaljenim hostovima jeftinije i nudi obilje mogućnosti koje lokalni hostovi ne pružaju. Tako se i na prikazima oblaci sa krajeva pomeraju ka sve centralnijoj poziciji i rađa se nova grana računarstva – računarstvo u oblaku.
Na Računarskom fakultetu se računarstvo u oblaku izučava u okviru nekoliko predmeta na osnovnim i masterskim studijama. Računarski fakultet nudi konsultantske usluge iz ove oblasti, a od nedavno je započeo i saradnju sa vodećim proizvođačem tehnologija neophodnih za računarstvo u oblaku, internacionalnom korporacijom EMC². Tim povodom razgovaramo sa Miroslavom Vranešom, senior sistem inženjerom iz korporacije EMC².
Šta Vas je motivisalo na saradnju s Računarskim fakultetom?
EMC² veruje da je dobro računarsko obrazovanje preduslov ne samo za razvoj informatike, već i društva u celini. Računarski fakultet je lider u domenu računarskog obrazovanja u našoj zemlji. Stalno se iznova potvrđuje visok kvalitet studija na njemu i nama je zadovoljstvo što smo prepoznati kao partner za saradnju u nastavnim i stručnim aktivnostima.
U poslednje vreme EMC² insistira na hibridnom oblaku?
Hibridni oblak je spoj javnog i privatnog oblaka. Njime delom upravljaju njegovi korisnici, a delom i provajder specijalizovan za koncepte kao što su platforma-kao-usluga ili IT-kao-usluga. Nadzire se inteligentnim softversko-hardverskim rešenjima koja raspoređuju informacije na osnovu prethodno definisanih pravila. Na osnovu ovakve raspodele, kompanije su u mogućnosti da, primera radi, aktuelnim podacima upravljaju na lokalnom nivou, a da manje bitne ili arhivske podatke migriraju na po pravilu jeftiniji javni oblak. Izazove u jednom ovakvom rešenju predstavljaju kontrola, nadzor i upravljanje okruženjem.
Zašto se prelazi na hibridni oblak?
Pre svega zbog sve većih potreba aplikacija. Pred najrazličitije aplikacije, od ERP rešenja i analitičkih aplikacija do mobilnih aplikacija, postavljaju se sve viši kriterijumi dostupnosti, performasi i usaglašenosti sa regulatornim aktima. Programeri, korisnici i druge zainteresovane strane žele sve bolje rezultate, a pokazuje se da je uslove potrebne za dobre rezultate sve teže ispuniti lokalno ili u privatnom oblaku, to jest isključivo sopstvenim resursima.
Šta su problemi pri prelasku na hibridni oblak?
Jedan od najvećih problema je nepoverljivost, to jest strah po bezbednost podataka.
Kako EMC² odgovara na ovaj problem?
EMC²-ovo rešenje hibridnog oblaka umanjuje kompleksnost upravljanja pravima pristupa putem pristupa koji opisujemo kao centralizovani menadžment identiteta. Naše rešenje takođe nudi mogućnosti bekap-kao-servis i oporavak-od-havarije-kao-servis. U svim ovim pristupima cilj nam je da ljudima koji rade sa oblakom maksimalno olakšamo posao nudeći im, na primer, pregledne grafičke interfejse kojima se na jednom mestu prati i podešava oblak, pri čemu se što je više moguće izbegava ručno, vremenski zahtevno kodiranje, koje je i podložnije greškama.
Nedavno ste održali zapaženo predavanje studentima Računarskog fakulteta. Da li mladima preporučujete bavljenje računarstvom u oblaku i gde vidite dugoročne izazove?
Apsolutno preporučujem. Inofrmacione tehnologije spadaju u industriju koja se najbrže razvija. Tehnologija koja je u jednom trenutnku bila dostupna samo odredjenim subjektima komercijalizuje se i postaje dostupna svima. Gotovo svakodnevno se otvaraju nove „start up“ kompanije koje najrazličitije ideje prevode u informatička rešenja. Jedan od aktuelnih informatičkih talasa upravo je „cloud computing“ iliti računarstvo u oblaku.
Na primer, u domenu poslovnih okruženja, a s obzirom da je svako poslovno okruženje drugačije, te da takođe postoje različite pravne regulative koje usmeravaju kompanije u određenim pravcima, kako bi mogalo da adresira i zadovolji potrebe svakog okruženja računarstvo u oblaku mora da se prilagođava. Rešenja nesumnjivo možemo realizovati na više različitih načina. I tu leži veliki intelektualni izazov.
Hibridan oblak, onako kako ga vidimo u EMC²-u, predstavlja i svojevrstan tehnološki most. On je veza između današnjih aplikacija takozvane druge platforme i društvenih, mobilnih, analitičkih i drugih aplikacija budućnosti, takozvanih aplikacija treće platforme.
Sličan trendu računarstva u oblaku je i trend virtuelizacije fizičkih resursa, koji je sveprisutan, a razlogi za njegov prodor jesu prednost brzog i jednostavnog pristupa novim aplikacijama, te kratka eksploatacija novih aplikacija. Virtuelizacija je prisutna u data-centrima, odnosno u virtuelnom serverskom, mrežnom i storidž okruženju. Personalni računari – radne stanice – takođe postju predmet virtuelizacije.
Zajednički sa razvojem računarstva u oblaku razvijaju se i sistemi za upravljanje velikom količinom podataka. Primeri ovakvog okruženja su socijalne mreže, gde veliki broj korisnika “napada” jedinstven sistem i puni ga raznim sadržajima – slikama, tekstom, muzikom, GPS lokacijama. Drugi primer moze biti sve prisutniji video nadzor na aerodromima, graničnim prelazima, sabraćajnicama… Čeka nas veliki posao u pronalaženju i usavršavanju postupaka analize velikih podataka i apstrahovanju sasvim novih menadžerskih, naučnih, tehnoloških i drugih znanja iz njih.
Koja se predznanja očekuju od studenata koji žele da se bave računarstvom u oblaku?
Svakako poznavanje osnovnih koncepata iz računarstva u oblaku. Naravno i poznavanje računarskih mreža, multimedijalnih sistema, te logike i načina funkcionisanja integrisanih informacionih sistema… Ako se pri tome još stekne iskustvo sa tehnologijama EMC²-a, koje je moguće steći na Računarskom fakultetu, reč je o dobitnoj kombinaciji.