Kada su pre samo 6 godina konsultanti, stratezi i vizionari u celom svetu još uvek razmatrali ‘Budućnost mobilnih uređala’ , svi smo bili zaslepljeni jednim još većim fenomenom: erom post-PC. Iznenada je “budućnost mobilnih uređaja” zvučala kao nešto iz nekog starog poslovnog plana Nokije. Reč mobilni znači “u stanju da se premešta”. Mobilni telefon je omogućio ljudima da izmeste svoje telefonske razgovore, Palm V im je omogućio da prenose svoj kalendar, a Blackberry im je omogućio da ponesu svoju e-poštu.
Tek sada shvatamo koliko je Steve Jobs mislio ozbiljno kada je uveo iPhone kao tri uređaja u jednom: telefon, pretraživač veba i plejer za muziku. Onog trena kada je uveden App Store, iPhone je prevazišao telefon i zaista postao sto uređaja u jednom. Aplikacija telefona svakako nije više najvažnija funkcija iPhonea. Moj ‘mobilni telefon’ je pre svega kamera, uređaj za fitnes, uređaj za društvene mreže, muzički plajer, plejer filmova i produkciona mašina. Veoma je povezan, integrisan i prilagodljiv. Štaviše, iPhone je postao platforma, sinhronizovana sa drugim mobilnim uređajima. Ja često ponesem laptop, iPad i iPhone i koristim ih istovremeno.
Dakle, gde ćemo dalje? Šta bismo voleli ili bi nam bilo potrebno da “se kreće sa nama”, i kako da to pokrenemo? Da li će u budućnosti iPhone prestati da bude telefon, kao što iPad nikad nije ni bio? Jesmo li ponovo preterano odani jednom uređaju kada bi trebalo da gledamo dalje od uređaja? Hoće li sledeći mobilni uređaj prekinuti vezu sa onim što smatramo mobilnim telefonima, a povezati nas u novu eru nosivih i ugrađenih uređaja, integrisanijih, prilagodljivijih?
Mišljenja eksperata
Howard Rheingold je kritičar, pisac i predavač koji se specijalizovao za ispitivanje uticaja modernih komunikacija na društvo.
Nekad se moja predviđanja ostvaruju brže a nekad sporije. U knjizi Smart Mobs (2001), pisao sam o konvergenciji mobilnog telefona, personalnog računara i Interneta ka jednom novom medijumu koji neće biti telefon, računar, niti Net kakve smo poznavali. Sada, naravno, tu konvergenciju poznajemo kao smartfon. Pisao sam o značaju svesti o lokaciji, a sada imamo telefone koji ne samo da znaju gde su, već znaju i kuda su usmereni i koliko brzo se kreću.
Međutim, u to isto vreme sam predvideo ulogu senzora u telefonima i senzora u okruženju koji će početi da pretvaraju mobilni telefon u ono što DoCoMo naziva “daljinski upravljač za svet” (engl. a remote control for the world). Sada mislim da će to predviđanje konačno početi da se ostvaruje tokom sledećih pet godina.
Već viđamo senzore šećera u krvi za dijabetičare koji se utaknu u telefon, senzore za zagađenost okruženja, a mislim da ćemo uskoro videti sve više senzora usmerenih na naše telo u sklopu pokreta “kvantifikovanje sebe” (engl. Quantified Self). Daljinska detekcija hemijskog sastava krvi pa čak i jednostavni uređaji za slikanje doprineće razvoju medicine, a s druge strane smartfoni uz dodatak senzora u telu i senzora u okruženju dovešće do novog medijuma drugačijeg od smartfona kakve danas poznajemo.
Dr. Max Schleser predaje digitalne medije na univerzitetu Massey u Novom Zelandu u Institutu za Komunikacioni Dizajn.
Mobilne inovacije kao model preduzeća koje ima za cilj da bude održivo trebalo bi da stremi uspostavljanju snažnih društvenih interakcija i veza putem angažovanja u lokalnim zajednicama.
Danas, većina korisnika interneta u celom svetu pristupa mreži pomoću smartfona, a u bliskoj budućnosti će gradovi u celom svetu nuditi besplatan bežični pristup kao deo osnovne infrastrukture. Kao posledicu toga, videćemo sve više kako bežični i sveprisutni mediji utiču na naš svakodnevni život tako što u hodu uspostavljaju veze sa onlajn okruženjem.
Mobilni mediji mogu se opisati kao ekosistem unutar sve dinamičnije celine komunikacionih medija (engl. mediascape). Štaviše, mobilni mediji će povezati tradicionalne mejnstrim i digitalne medije u potezu od 360 stepeni. Kao što se vidi u novim oblicima kreativne produkcije (mobile-lens mediji, iPhonografija, produkcija videa mobilnim uređajima, mobilni dokumentarci (engl. mobile-mentaries), transmediji, iPad umetnici, itd…) mobilni mediji imaju uticaj na kreativne industrije i uskoro će postati pokretači strategije razvoja i kreativne transformacije. Holivud proizvodi filmove pomoću iPhonea i ta najčešće korišćena kamera na Flickru je omogućila pojavu iPhonografije.
U ovom kontekstu, trebalo bi mobilne medije posmatrati ne samo kao medije sa ekranom kao što su televizori ili stoni računari, već kao društveno interaktivan medijum i mrežni medijum sa mnogo čvorova koji se povezuje sa zajednicama, omogućava nove uvide putem vizuelne komunikacije, dok globalnom gledalištu obezbeđuje pristup na različite načine. U budućnosti mobilnih medija ključni pojmovi biće društvenost i povezivanje.
Tim Ferriss je pisac i privrednik, najpoznatiji po knjizi “Četvorosatna radna nedelja” (The 4-Hour Workweek).
Mobilni uređaji su prešli put od lošeg ulaznog uređaja do zvanično prihvaćenih podataka (engl. zero data-entry). Zatim dolazimo do obećane zemlje. Na mobilnom telefonu sa čvrstim prekidima (engl. hard wrap) na manje od 50 znakova ručno kucanje je gubitak vremena… bar što se tiče masovnog prihvatanja na tržištu.
Sledeći korak u razvoju dovodi do proširenja iPhone (ili drugih uređaja): snimanje mrežnjače oka ugrađenim kamerama, upotreba kamere za merenje šećera u krvi, hardverski moduli koji omogućavaju praćenje otkucaja srca kroz Bluetooth ili još bolju tehnologiju, itd. Trenutno, morate sami da se upustite u komplikovane moderne stvari (ili da ih bar shvatite); u budućnosti nećete ni razmišljati o tome.
Neće pobediti one kompanije koje jednostavno prikupe više podataka i predstave lepe slike; već one kompanije koje “podatke” pretvaraju u korisne i delotvorne “informacije”. Nije mi potreban štampani izveštaj testiranja elektronike mojeg automobila, red po red— ja hoću da čujem pisak kad treba da dopunim gorivo.
Rudy De Waele je strateg mobilnosti i poslovni anđeo i jedan je od osnivača sajta dotopen.com.
Uvek je teško predvideti budućnost. Posmatrajući lepezu mobilnih uređaja od pre pet godina (pre nego što se pojavio iPhone i uveden Android), niko ne bi poverovao da će jedan nov uređaj ili operativni sistem novog mobilnog plejera biti u stanju da poremeti ceo mobilni ekosistem u tako kratkom vremenskom periodu.
Apple i Android će nastaviti da vladaju na tržištu mobilnih operativnih sistema u doglednoj budućnosti, mada se sami uređaji neće drastično promeniti.
Bolje opremljeni telefoni sa više karakteristika i senzora biće šire dostupni na celoj planeti, a uskoro će svi (ljudi, žene, deca i dede), imati još i tablet — pogotovo u naglo rastućim tržištima za mobilne kao što je Afrika.
U opštem pogledu, vidim da će biti više neprekidnih inovacija i poremećaja u aplikacijama i u rastućem korišćenju tableta. Videćemo više inovacija i korišćenja u domenu zdravstva i aplikacija za samonadgledanje, obrazovne igre, usluge povezivanja građana, mobilne uplate, lokalno kupovanje i nova rešenja za mobilne interfejse.
Internet stvari (engl. Internet of Things) ili nova mreža objekata postaje stvarnost: u sledećih pet godina bićemo u stanju da se povežemo ili komuniciramo sa skoro svim stvarima koje postoje. Ja nisam ubeđen da ćemo posmatrati svet sočivima i naočarima kroz sloj uvećane realnosti, jednostavno zato što je korisnicima trebalo 10 godina da bi prešlli sa držanja telefona na uhu do gledanja u ekran da bi došli do podataka. Prilagođavanje korisnika može u tim oblastima da bude sporije nego što se obično očekuje.
Gledajući dalje u budućnost, konvergencija nanotehnologije, neurotehnologije i mobilnih uređaja će da revolucioniše uređaje i način na koji mi komuniciramo sa njima. Zamislite ugrađene senzore i čipove direktno povezane za aktivnost naših moždanih talasa. To nije teško zamisliti. U stvari, armija SAD ih već sada testira sa robotskim špijunima insektima koji se zovu dronovi, za upotrebu protiv terorizma. Dronovi se kontrolišu sa velike udaljenosti i opremljeni su mikroskopskom kamerom i mikrofonom, mogu da dolete i spuste se na čoveka pa pomoću ugrađene igle uzmu uzorak DNK, a on će to osetiti kao da ga je ujeo komarac.
Što se tiče oblika, biće dodatnih inovacija u prirodnim interfejsima i u sposobnosti da se bilo koja slika projektuje sa vašeg uređaja na bilo koju površinu.
A, sa druge strane, verujem da će ljudi rado platiti za posetu i boravak na lokacijama na kojima “nema radio talasa”.
Andrew Keen je pisac i privrednik, poznat po tome što je osnovao Audiocafe i AfterTV.
Budućnost mobilnih uređaja je kraj izraza “mobilni”. Pošto nam uređaje ušivaju u odeću, ugrađuju u naočari a jednog dana i u naše telo, ta reč će izgubiti svoje značenje. Kako računarstvo postaje sveprisutno, ono takođe postaje i nevidljivo. Reč “mobilni” već zvuči arhaično.
Ja je više ne koristim.
Preuzeto sa sajta thenextweb.