Pleme Surui u Brazilu se bori protiv nezakonitih rančera, kopača zlata i drvoseča. Njihovo oružje: čizme na zemlji, satelitske slike i pametni telefoni. Letenje nad brazilskom državom Rondonia, sve što vidite je crno-zelena masa amazonske kišne šume koja je prekrivena duguljastim parcelama osušene smeđe zemlje. Ove parcele ne izgledaju kao američka poljoprivredna zemljišta sa geometrijskim krugovima i kvadratima. Umesto toga, oni su mešavina slučajnih bezobličnih mrlji. Tanka braon reka koja seče zaplet drveća na kraju će proći na hiljade kilometara preko kontinenta. Niko prosto ne krene i ode u Rondoniju. Ipak, ja sam ovde sa fotografom Džejmsom Martinom, u avionu koji kruži dole do male ispostave usred jednog od najizolovanijih i ugroženih mesta na svetu. Slećemo na sletnu stazu dugačku jedva kao nekoliko gradskih blokova, okruženu žutom travom.
„Bem-vindos a Cacoal“, najavljuje stjuart. Tu sam da bih upoznao Almira Naraiamogu Surui. On je šef jednog od četiri klana plemena Paiter-Surui, što na lokalnom jeziku znači „Pravi ljudi, mi sami“. Surui su možda tehnički najstručnija domaća grupa na Amazonu, a Almir može biti među najstručnijim liderima na Amazonu. On je napravio prvo partnerstvo te vrste sa Google Earth-om kako bi dobijao redovne satelitske snimke o nezakonitoj seči šume i pravi mape od geografskih informacionih sistema (GIS) za praćenje zona visokog rizika. Almir takođe upravlja projektima sa pametnim telefonima zajedno sa članovima plemena kako bi proveravao da ne preteruju sa lovom.
Taj rad je presudan za opstanak tropske kišne šume i ljudi koji ovde žive. To je izvanredna transformacija, s obzirom da su Surui prvi put došli u vezu sa spoljnim svetom 1969. godine, kada su ih uništavanje šuma, stočarstvo i sukobi sa naseljenicima i suparničkim plemenima naterali da izađu iz šume.
Taj kontakt ih je skoro koštao postojanja. Nova izloženost bolestima, poput tuberkuloze, malih boginja i gripa, desetkovala je pleme Surui: Njihovo stanovništvo je palo sa 5.000 članova na manje od 300 članova u sedamdesetim. Mada su Surui živeli u ovom delu Amazona mnogo pre nego što je on postao deo Brazila, vlada im nije zvanično dodelila vlastitu teritoriju sve do 1983. godine. Teritorija se zove Sedmi septembar, prema danu prvog kontakta.
Sedmi septembar ima skoro 1.000 kvadratnih milja i jedno je od retkih preostalih šumskih područja u regionu. Džungla je ovde sečena brzinom od jednog fudbalskog terena u minutu tokom osamdesetih godina. Jedanaest procenata šume Rondonije je nestalo u tom desetogodišnjem periodu. Danas je to država u brazilskom Amazonu u kojoj je posečeno najviše šume.
Almirov cilj je sada da obezbedi da Sedmi septembar ostane netaknut. Ali postoje sile koje aktivno rade protiv njega. „Sedmi septembar napadaju kopači zlata, drvoseče i farmeri „, kaže Almir. „Unutar teritorije, toliko krčenje šuma je za nas vrlo opasno“. Hitnost Almirovog rada prevazilazi odbranu Sedmog septembra ili čak Rondonije. Ceo svet zavisi od Amazona. Najveća kišna šuma na svetu proizvodi više od 20 procenata našeg kiseonika i preuzima oko 2,2 milijarde tona ugljen-dioksida na zemlji godišnje. To je jednako onome što proizvede gotovo 4,3 milijarde automobila godišnje.
Amazon takođe ima bitnu ulogu u regulisanju klime. Ako bi kišne šume nestale, globalna temperatura bi se povećala, a šeme padavina bi poludele, tvrde naučni istraživači Univerziteta u Virdžiniji. Havaji bi potonuli. Suša bi zahvatila srednji zapad SAD-a. Uticaj bi pogodio sve, od poljoprivrede do vode za piće.
„Pretnja je veća nego ikad“, kaže Brian Hettler, novi menadžer tehnologija za Amazon Conservation Team, neprofitnu organizaciju koja radi na očuvanju tropskih šuma i lokalnih kultura. „Kad bi se izgubila obrada ugljen-dioksida u amazonskim prašumama i drugim tropskim šumama ubrzale bi se klimatske promene i došlo bi do cele lančane reakcije negativnih ekoloških posledica.“ Almir, Džejms i ja smo krenuli ka istoku malim autoputom sa dve trake, a zatim skrenuli na sever na zemljani put.
Miljama, pejzaž nije ništa drugo nego ograđeno isušeno poljoprivredno zemljište sa povremenim drvetom banane, mangoa ili palme. Mršave bele krave sa izbočenim rebrima okupljaju se oko blatnih pojila. Uz drum, veselo obojene cementne kolibe sa satelitskim antenama prodaju čips i Coca-Colu. Shvatam da se vozimo kroz jedno od onih smeđih duguljastih zemljišta koje sam video iz vazduha. Udaramo i odskačemo duž prljavog puta skoro sat vremena. U daljini se nazire tama. Dok se približavamo, vidim gust zid kišne šume visine skoro 60 metara. Ogromno drveće fikusa i lupuna, obavijeno lozama i u borbi za sunčevu svetlost, stiže do vrha krošnji.
„Ovo je ivica teritorije“, kaže Almir, crtajući prstom nevidljivu horizontalnu liniju. Kako ulazimo u Sedmi septembar, poljoprivredno zemljište se odmah povlači i suvi vazduh postaje vlažan. Prašina crnog zemljanog puta prelazi u boju tamnocrvene cigle. Nakon oko 3 kilometra, šuma se otvara i otkriva selo od oko 75 ljudi, okruženo voćnjacima mandarina, banana, kafe i kakaoa. Ovo je Lapetanha, Almirov rodni grad. Kokoške slobodno trče među kućama od drvenih dasaka i cementnih blokova. Postoji struja, tekuća voda, zdravstvena klinika i škola. Ali dominantna struktura je čelični toranj od 12 spratova koji donosi Wi-Fi koji povezuje seljane sa spoljnim svetom.
Almir me upoznaje sa Rone Mopidmore Surui, koji pomaže u nadgledanju lova u Sedmom septembru. Surui još uvek uglavnom love sa lukovima i strelama. Ali oni takođe koriste pametne telefone kako bi pratili broj i vrste životinja koje ubijaju – prvenstveno divlje svinje, armadile, ptice i majmune. Pleme je započelo ovaj program u 2010. godini kako bi se osiguralo da se lovi na održiv način. „Ako ne lovite ove životinje, one mogu postati štetočine. One jedu puno voća“, kaže Rone. „Morate loviti ne previše i ne premalo da biste ih držali pod kontrolom.“
Svakog meseca Rone i još oko 20 drugih radnika ispituju članove plemena da saznaju šta su lovili. Oni prikupljaju podatke o starosti, polu i težini životinja, kao i o tome kako je životinja ubijena. Radnici takođe saznaju da li je životinja ulovljena za hranu, za zanatsku opremu ili za lečenje. Ako je životinja nedavno ubijena, prave fotografiju. Rone i ostali dodaju ove podatke u aplikaciju na svojim telefonima. Onda se podaci obrađuju kako bi se dobila šira slika života životinja na teritoriji.
Kako u Lapetanhi pada noć, Rone se pridružuje Almiru i drugim susedima u centru sela. Oni udaraju komarce i razmenjuju priče na svom maternjem jeziku Tupi-Monde. Jedna žena sedi na slamenoj prostirci i pravi korpe od palminog lišća. Jedan dečak gleda Batmana u YouTube videu na pametnom telefonu. Almir vadi sopstveni pametni telefon i otvara Google Earth. On zumira Sedmi septembar, a onda štipa, grabi i uvećava zonu na vrhu teritorije. Ne izgleda mnogo, samo mala smeđa kocka sa par traktora. Objašnjava da je to ilegalni rudnik zlata.
„Možemo li ići tamo?“ pitam. „Možete samo videti slike“, kaže on. „Tamo je opasno.“ Ali, rekao mi je, idemo za nekoliko dana u patrolu i provešćemo noć u šumi u toj blizini. Otvoren aktivista Almir, 44 godine, proveo je decenije podstičući brazilsku vladu i međunarodne organizacije da privuče pažnju na krčenje šuma. On se sastao sa predsednikom Billom Clintonom 2011. godine, a Al Gore, princ Charles, Jane Goodall i Bianca Jagger su mu bliski kontaktii. Bio je prvi član plemena Surui koji je pohađao koledž, a stekao je diplomu iz biologije na Univerzitetu Goiânia 1995. godine.
Godine 2003, dok je radio u internet kafeu, Almir je naišao na Google Earth. Potražio je Rondoniju na satelitskoj karti i zumirao do Sedmog septembra. Ono što je video šokiralo ga je. Mala zelena zona koja je bila teritorija Suruija bila je okružena potpuno iskrčenom šumom. Još više se uznemirio kad je video područja unutar Sedmog septembra, za koja nije znao da su bila posečena. Tada je shvatio da Google Earth može biti važan alat koji će pomoći Suruima da zaštite svoju zemlju.
Četiri godine kasnije, Almir je putovao više od 8.000 kilometara da bi upoznao Rebeccu Moore, šefa Google Eartha i njen tim u sedištu kompanije u Mountain Viewu u Kaliforniji. „Nije došao da traži pomoć. Došao je da predloži partnerstvo“, kaže Moore. „Rekao je,“ vi znate tehnologiju, mi znamo šumu“.
Almir je rekao Moore da Google Earth ima puno informacija o svetskim gradovima – ulicama, bolnicama, restoranima i bioskopima – ali nije bilo ništa o autohtonim teritorijama. „Ono što je naglasio nije bio izolovan problem za Surui, to je važilo i za sve starosedeoce Amazona“, kaže Moore. „Trebalo je više da radimo na tome da ih stavimo na mapu.“ Google Earth svakodnevno šalje Almiru satelitske snimke Sedmog septembra i obučio je Suruie da koriste alatke za mapiranje. Kompanija je takođe dodala detaljne informacije o zemljištu, kulturi i istoriji Suria na Google Earth. Korisnici mogu, na primer, da uvećaju područje i vide fotografije drveta jenipapo – koje proizvodi mastilo koje Surui koriste za bojenje kože – i vide gde se šetaju divlji jaguari.
Danas Google Earth radi sa 57 plemena širom Amazona i sa desetinama drugih autohtonih naroda širom sveta. Takođe su sve 472 brazilske teritorije integrisane u Google Maps. „Ovo je vreme opasnosti za mnoge kulture Amazona“, kaže Moore. „To su ljudi koji brane kišnu šumu, a to su pluća planete za sve nas. Svi imamo interes da im pomognemo u odbrani njihove kulture i njihove zemlje.“ „Ono što je zaista neophodno u ovakvim situacijama jeste sistem za upozorenje u realnom vremenu koji dobija sveže slike, sveže podatke i može da otkrije kada se promene događaju“, kaže Moore. Evo kako to funkcioniše: Google je partner sa organizacijama za praćenje šuma, kao što su neprofitne organizacije Imazon i Global Forest Watch, jer obezbeđuje računarsku moć za petabajte satelitskih podataka koji stižu svakodnevno. Google Earth Engine brzo analizira te podatke kako bi otkrio gde je šuma izmenjena. Ove organizacije zatim mogu upozoriti lokalna plemena na uništavanje gotovo čim se ono desi.
„Ljudi ne mogu da žive bez šume, a šuma ne može da živi bez ljudi. Ravnoteža je ključ za prirodu“, kaže Almir. „Naša uloga je održavanje ove ravnoteže.“
Izvor: CNETU