Google će morati da obriše privatnu istoriju pregledanja miliona ljudi koji su koristili režim bez arhiviranja u Chrome pregledaču. To je deo sporazuma sa čijim je uslovima upoznat savezni sud u ponedeljak u slučaju tužbe koja je podignuta protiv kompanije jer je tajno pratila aktivnosti korisnika na mreži.
Godinama je kompanija Google jednostavno obaveštavala sve one koji su koristili režim bez arhiviranja u Chrome internet pretraživaču da „sada mogu privatno da pretražuju“. Dakle, kada je bila uključena opcija pregledanja kojoj se navodno ne može ući u trag, niko korisnike nije obavestio o tome koje podatke kompanija prikuplja o njima.
Ipak, u grupnoj tužbi iz 2020. godine, navodi se da je tehnološki gigant nastavio da nadgleda pretraživanja korisnika i da prikuplja njihove podatke iako su koristili režim bez arhiviranja koristeći alate za oglašavanje koji su svojstveni veb-stranicama i tako došao u posed podataka o „potencijalno neprijatnim“ pretraživanjima miliona ljudi. Kompanija je zatim koristila te podatke da bi merila saobraćaj na mreži i prodavala oglase.
„Sama kompanija je uspela da prikupi neverovatnu gomilu informacija, toliko detaljnih i opsežnih da Džordž Orvel o tome nije mogao ni da sanja“, napisali su advokat Mark Mao i advokati drugih korisnika koji su tužili kompaniju.
Dok se čekalo da rešavanje tužbe dođe na red, kompanija je promenila početni ekran režima bez arhiviranja kako bi navela da veb-stranice, poslodavci, škole i dobavljači internet usluga mogu da vide aktivnost pregledanja u režimu bez arhiviranja. Međutim, prema dogovoru u rešavanju tužbe, Google će morati da navede da i kompanija može da prati pregledanje u okviru režima bez arhiviranja.
Pored toga, pri korišćenju tog režima, Google će podrazumevano onemogućiti da kompanije trećih strana prate takozvane kolačiće, preko kojih oglašivači prikupljaju informacije o istoriji pretraživanja svakog korisnika.
Podnosioci grupne tužbe, kojih ima nekoliko desetina miliona, a koji su koristili režim bez arhiviranja pri pretraživanju, neće dobiti nikakvu novčanu odštetu. Međutim, prema sporazumu, pojedinačni korisnici mogu protiv kompanije da podnesu tužbu državnom sudu u Kaliforniji da bi dobili novčanu odštetu zbog toga što im je kompanija neprestano pratila informacije o pretraživanju.
Portparol kompanije Google Hose Kastaneda je u saopštenju naveo da je kompanija „srećna što briše stare tehničke podatke koji nikada nisu bili povezani sa bilo kojim pojedincem i nikada nisu korišćeni za bilo kakav oblik personalizacije“. On je istakao da se u tužbi traži odšteta od 5 milijardi dolara, ali Google ne namerava da taj novac isplati u okviru predloženog poravnanja.
Dogovor, koji je sprečio verovatno dugotrajno i skupo suđenje, sklopljen je baš onda kada se Google brani od tužbi koje je podiglo Ministarstvo pravde zbog toga što je kompanija preuzela monopol nad pretraživanjem na mreži. Pritom, pokrenuti su još neki postupci usmereni na kompanijin posao u oblasti oglašavanja.
Zaposleni u kompaniji Google su se žalili upravi zbog režima bez arhiviranja
Tužba je otkrila da je kompanija čuvala standardnu istoriju pregledanja korisnika, kao i onu u režimu bez arhiviranja na istom profilu. Ti podaci su zatim korišćeni da bi se dobili personalizovan oglasi koje je kompanija prikazivala.
„Čak i kada korisnici pregledaju internet u „režimu privatnog pregledanja“, Google nastavlja da ih prati“, navodi se u tužbi. „Kompanija neprestano prati korisnike bez obzira na to koliko su osetljive ili lične njihove aktivnosti.“
Advokati koji zastupaju potrošače koji su tužili Google citirali su interne e-poruke kompanije u kojima se vidi da se zaposleni žale rukovodstvu da režim bez arhiviranja ne ispunjava obećanja koja su navedena na početnoj stranici.
„Moramo da prestanemo da takav način pregledanja nazivamo režimom bez arhiviranja i da mu damo precizniju odrednicu, recimo „špijunski režim““, napisao je inženjer svojim kolegama u kompaniji još 2018. godine.
Drugi zaposleni je preporučio da se izmeni početna stranica i predložio da na njoj bude napisano: „Niste zaštićeni od Google-a“.
Tužba se oslanja na e-poruku koju je šefica marketinga kompanije Loren Tuhil poslala izvršnom direktoru Sundaru Pičaju, u kojoj se navodi da je kompanija obmanjivala javnost u vezi sa alatom za pretraživanje.
„Više ne možemo uverljivo da plasiramo i nudimo režim bez arhiviranja, jer on, u suštini, ne štiti privatnost, dakle, moramo da pribegnemo jezičkom okolišanju i nešto nejasnijem izrazu, što može da nam nanese još veću štetu“, napisala je Tuhilova svom nadređenom, 2019. godine.
Američka okružna sutkinja Ivon Gonzales Rodžers prvobitno je zakazala sudski proces u februaru, ali ga je odložila, jer su obe strane postigle sporazum.
Postignuti sporazum treba konačno da bude potvrđen u okružnom sudu.