Ako se Velika Britanija pridruži Kini, Siriji i Kataru kao četvrta zemlja u kojoj aplikacija za ćaskanje ne radi, birači bi mogli burno da reaguju na to.
S obzirom na to da kontroverzni zakon o bezbednosti na mreži nastavlja da se probija kroz parlament, šef WhatsApp-a je nagovestio da će kompanija radije da blokira aplikaciju u Velikoj Britaniji nego da prekine šifrovanje s jednog kraja na drugi, što bi bio zahtev spomenutog zakona.
„Zakon predviđa uvođenje obaveštenja u kojima se od dobavljača komunikacija zahteva da uklone šifrovanje s jednog kraja na drugi, odnosno da ga u potpunosti onemoguće“, rekao je Vil Ketkart za jedan engleski časopis. „Treba da naglasimo da nudimo globalni proizvod. Verovatno ne bismo mogli da donesemo odluku koja bi dovela do toga da se svi naši korisnici suoče sa ozbiljnim narušavanjem beznadnosti.“
Zbog čega se vlada okomila na šifrovanje?
Sporni deo zakona zahteva od kompanija da pomognu u sprečavanju širenja zlostavljanja dece i terorističkog materijala skeniranjem poruka – nešto što je potpuno neizvodljivo kad postoji šifrovanje s jednog kraja na drugi, jer garantuje da samo pošiljalac i primalac mogu da pročitaju sadržaj. Predlog zakona daje Kancelariji za komunikacije (Ofcom) moć da primora kompanije da koriste „veoma preciznu tehnologiju za skeniranje javnih i privatnih kanala u potrazi za materijalom o seksualnom zlostavljanju dece“.
Nekoliko vlada već dugo vode do sada neuspešnu bitku protiv šifrovanja s jednog na drugi kraj. Tehnološki stručnjaci su uglavnom bili protiv pokušaja da se oslabi šifrovanje, ističući da ne postoji ništa slično onom što se naziva zadnja vrata, a koja mogu da otvore samo organi za sprovođenje zakona.
Ukratko, ne možete da pravite izuzetke za vladine agencije, a da pri tom onemogućite sajber-kriminalcima da upadnu u baze podataka kroz te iste prolaze. U tom smislu, Fondacija Electronic Frontier navodi sledeće u svojoj najnovijoj kritici vladinih planova: „Takve vrste sistema su mnogo podložnije napadima u kojima su ugrožena prava svih korisnika, uključujući i decu.“
Nažalost, malo ko se obazire na takva upozorenja. Ne možemo da zaboravimo izjavu bivše sekretarke unutrašnjih poslova Amber Rad, koja je 2017. godine, rekla: „Ne moram da razumem kako šifrovanje funkcioniše da bih shvatila kako šifrovanje s jednog kraja na drugi pomaže kriminalcima.“
Da li će aplikacija WhatsApp napustiti Veliku Britaniju?
Verovatno smo svi shvatili da sve to predstavlja samo praznu pretnju koja dolazi iz Mete, matične kompanije popularne aplikacije za ćaskanje. Meta se učvrstila na svojoj poziciji u toj državi, s obzirom na to da je uz 40 miliona korisnika u Velikoj Britaniji, znatno popularnija od vlade koja bi mogla da zabrani korišćenje aplikacije.
Iako je 40 miliona korisnika izuzetno veliki broj, to je samo kap u moru koje se sastoji od dve milijarde korisnika WhatsApp-a širom sveta, jer predstavlja oko dva procenta ukupne korisničke baze. Promena procesa funkcionisanja aplikacija je veliki poduhvat za prilično mali deo korisnika, posebno kada postoji mogućnost da bi takva promena izazvala gnev zagovornika privatnosti u drugim državama.
Ne treba da zaboravimo da takav potez aplikacije i njene matične kompanije ne bi bio ništa novo, jer su mnoge tehnološke kompanije povukle svoje usluge iz Evrope zbog lokalnih zakona.
Španija je, 2014. godine, uvela dobronameran, ali loše promišljen zakon, koji je trebalo da podrži medijske kuće tako što je oporezovala platforme koje dele i objavljuju novinske naslove i članke.
U tom slučaju, kompanija Google je jednostavno obustavila uslugu Google News u državi, tako da je sprovođenje zakona izazvalo potpuno suprotan efekat iako je imao sasvim plemenitu nameru. Umesto da zakon obezbedi veći prihod veb-stranicama koje objavljuju vesti, njihov veb-saobraćaj je skoro zamro, jer potencijalni čitaoci više nisu mogli da ih pronađu. Osam godina kasnije, španska vlada je promenila zakon i usluga Google News se vratila u Španiju.
Vlada Velike Britanije bi mogla ponešto da nauči iz spomenutog slučaja, jer se i sama bori sa sve slabijim rejtingom u anketama. Napad na tehnološke gigante je veoma rizičan poduhvat i mogao bi da izazove ozbiljnu reakciju birača ako se Velika Britanija pridruži Kini, Siriji i Kataru kao četvrta država u kojoj WhatsApp jednostavno ne funkcioniše.