Dva sjajna uma i dve vrlo različite reakcije na korona virus predstavljaju lekciju iz emocionalne inteligencije. I dok bi se jedna reakcija mogla nazvati potencijalno opasnom, druga bi mogla da spasi milione života. Može se reći da opasna virusna bolest COVID -19 hara svetom. Do danas je zarazila više od 109.900 osoba u najmanje 97 zemalja i prouzrokovala preko 3.800 smrtnih slučajeva. U ovom trenutku, još uvek je teško predvideti potpuni uticaj novog korona virusa. Da li će napori da se bolest obuzda i da se, konačno, ukloni uspeti ili će se COVID -19 pretvoriti u pandemiju koja će se proširiti celim svetom?
I direktor kompanije „Tesla“ Ilon Mask i suosnivač „Majkrosofta“ Bil Gejts, nedavno su izneli svoja razmišljanja i imaju potpuno suprotne reakcije na okolnosti u kojima se našao svet.
Mask je u petak na svom Tviter nalogu napisao: „Panika oko korona virusa je budalaština.“
Uporedite taj odgovor sa reakcijom Gejtsa, koji je nedavno na svom blogu objavio članak pod nazivom „Kako treba da reagujemo na COVID -19“.
„U proteklih nedelju dana, COVID -19 počeo je da se ponaša kao patogen zbog koga se zabrinemo jednom u sto godina“, piše Gejts.
„Nadam se da nije tako loše, ali trebalo bi da pretpostavimo da će biti tako dok ne saznamo nešto novo.“
Zaista možete da vidite koliko razlika postoji između ta dva odgovora na stanje u kome se svet trenutno nalazi. Obojica poseduju brilijantan um, ali dok je Maskov odgovor potencijalno opasan, Gejts ističe racionalan stav koji na prvo mesto stavlja bezbednost i koji bi potencijalno mogao da spasi milione života.
Kakve veze s tim ima emocionalna inteligencija?
Emocionalna inteligencija je sposobnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja emocijama – kako svojim, tako i emocijama ljudi u okruženju. Važno je tu sposobnost razvijati u svakodnevnom životu, ali može nam spasiti život kad se suočimo sa situacijama koje izazivaju paniku, kao što je korona virus – jer nam omogućava da držimo emocije pod kontrolom, da bismo mogli da donosimo uravnotežene i razumne odluke.
U ovom slučaju, Maskov i Gejtsov odgovor su važni jer su njih dvojica predstavnici ogromnih i uticajnih kompanija i zbog toga mogu da utiču na način na koji milioni ljudi posmatraju i reaguju na COVID -19. Ako Maskov stav o panici shvatimo doslovno onda možemo reći da je potpuno ispravan. Iako su Centri za kontrolu i prevenciju bolesti jasno stavili do znanja da „trenutne okolnosti ukazuju na to da je verovatno da će ovaj virus izazvati pandemiju“, stručnjaci, takođe, savetuju da je jedna od najboljih stvari koje javnost može učiniti je da pokuša da ostane smirena i pribrana.
Problem sa Maskovim tvitom je u tome što njegov ležerni ton umanjuje ozbiljnost situacije i, takođe, podriva rad mnogobrojnih medicinskih i naučnih stručnjaka.
I dok je Mask u narednom tvitu pokušao da objasni svoje razmišljanje, činjenica je da je malo ljudi videlo to objašnjenje – za razliku od skoro dva miliona reakcija (1,6 miliona pozitivnih reakcija i preko 334.000 retvitova), koje je prva objava od pet reči na Tviteru primila do danas. Gejts je, s druge strane, dao mnogo detaljnije i raznovrsnije objašnjenje za svoj stav. Govorio je o opasnostima koje donosi COVID -19 i zašto veruje da je trenutna situacija „odličan slučaj koji treba da pokaže“ kako svet treba da reši trenutni problem, a istovremeno poboljša način na koji reaguje na izbijanje bolesti uopšte. Ta vrsta odgovora ne samo da pokazuje sposobnost uspostavljanja ravnoteže između emocija i racionalne misli, već daje podstrek i drugima da tako razmišljaju.
Kako se Gejts bori protiv korona virusa
Prošlog meseca, Fondacija Bil i Melinda Gejts dala je 100 miliona dolara da bi se unapredila globalna borba protiv COVID -19, a samo prošle nedelje fondacija je objavila da će izdvojiti dodatnih 5 miliona dolara za pomoć ustanovama za javno zdravlje u širem regionu Sijetla koje treba da se izbore sa korona virusom. Posebno je zapažen jedan projekat koji finansira Gejtsova fondacija: obezbeđivanje pribora za testiranje kod kuće onima koji veruju da boluju od virusa.
Prema pisanju Sijetl tajmsa, ljudi koji se plaše da bi mogli biti zaraženi, mogu da koriste bris iz nosa da bi uzeli uzorak koji će potom moći da pošalju na analizu. Rezultati bi trebalo da budu dostupni za jedan do dva dana i sa njima treba da budu upoznati lokalni zdravstveni radnici, koji će o tome obavestiti pacijente čiji su rezultati pozitivni. Pored toga, oni koji su zaraženi moći će da daju informacije preko obrazaca na internetu o svom putovanju i kontaktu sa drugima. To će „zdravstvenim radnicima olakšati pronalaženje drugih za koje je možda potrebno testiranje ili karantin, kao i za praćenje širenja virusa i prepoznavanje mogućih kritičnih tačaka“, piše Tajms. Konačni cilj je da se omogući obrada hiljada testova dnevno.
To bi moglo u potpunosti da preokrene situaciju, jer je, između ostalog, teško predvideti uticaj korona virusa zbog nedostatka testiranja. Na primer, u Sjedinjenim Državama bi stvarni broj slučajeva mogao biti mnogo veći od potvrđenih. Bez saznanja o tome koliko se COVID -19 već proširio Amerikom, manje motivisani ljudi moraju da preduzmu odgovarajuće mere.
Za sada se poslodavci trude da odrede strategiju za rešavanje potencijalnih efekata korona virusa. Na primer, ako se zaposleni razbole, da li poslodavci treba da ih podstiču da ostanu kod kuće, čak iako se osećaju bolje, da ne bi zarazili druge? Šta ako rad od kuće nije odgovarajuća opcija?
Postoji mnogo pitanja na koje nema određenog odgovora. S druge strane, ako osoba može da dobije sigurnu dijagnozu u roku od dva dana, a da nije ni napustila dom, poslodavci mogu da imaju više samopouzdanja prilikom razvijanja zaštitnih mera i njihovog sprovođenja u praksi. Pored toga, omogućavanje da se pacijenti testiraju kod kuće smanjuje potrebu za posetama bolnici ili klinici, i tako smanjujući šansu da se zaraze drugi i potencijalno pomaže da se spreči gubljenje kontrole nad epidemijom.
Lekcija za vlasnike preduzeća
Pitanje na kraju je: da li zaista vredi uložiti toliko novca u potencijalni problem?
Govoreći o onome za šta veruje da predstavlja novu stvarnost, Gejts ukratko zaključuje:
„Očigledno je da milijarde dolara za anti-pandemijske napore predstavljaju ogromnu količinu novca, ali to je obim ulaganja koji je potreban za rešavanje problema. S obzirom na ekonomski bol koji epidemija može da prouzrokuje – samo pogledajte kako COVID -19 ometa lance snabdevanja i berzu, a da ne spominjemo živote ljudi. Onda, to i nije velika količina novca.“
Drugim rečima, kada su u pitanju ogromni rizici, priprema se isplati. Dakle, sledeći put kada se suočite sa problemom zbog koga drugi postaju emotivni, oduprite se porivu da umanjite njihova osećanja. Umesto toga, radite na razumevanju i povezivanju s tim osećajima.
To će vam pomoći da vidite širu sliku – i možda će vam omogućiti da postanete deo rešenja.