Psiholozi otkrivaju koliko mobilni telefoni mogu biti opasni po mozak tinejdžera. Svetska zdravstvena organizacija je savetovala roditelje da svojoj deci ograniče vreme provedeno pred računarskim ekranom na jedan sat dnevno. Iako jedno obimno istraživanje nije otkrilo značajnu vezu između vremena provedenog pred ekranom i mentalnog zdravlja, mnoga druga istraživanja pronašla su da se rizik od depresije kod učenika osmog razreda povećava za 27 procenata kad suviše često koristi društvene mreže. Već se skoro deset godina mnogo piše o rizicima upotrebe mobilnih telefona, izjavljuju dva nastavnika Džo Klement i Mat Majls u svojoj knjizi ( Screen Schooled: Two Veteran Teachers Expose How Technology Overuse is Making Our Kids Dumber) u kojoj su istakli da naša deca postaju gluplja što više koriste tehnologiju.
Kao jedan od glavnih argumenata za potvrdu svoje izjave navode dve najpoznatije ličnosti u savremenom tehnološkom svetu – Bila Gejtsa i Stiva Džobsa – koji su veoma retko dozvoljavali svojoj deci da se igraju najnovijim spravama u čijem su stvaranju aktivno učestvovali. „Šta ti bogati direktori tehnoloških kompanija znaju o svojim proizvodima što ne znaju korisnici?“, pitaju se autori te knjige. Evo kako elita iz Silicijumske doline ograničava svojoj deci vreme provedeno pred računarskim ekranom dok se iz sve snage trude da tehnologiju prodaju deci širom sveta.
Bil Gejts, jedan od najuticajnijih lidera u tehnološkom svetu, svojoj deci je ograničio vreme koje smeju da provedu za računarom. Gejts, nekadašnji direktor kompanije „Majkrosoft“, odmah je svojoj ćerki strogo odredio vreme koje može da provede za računarom kad je primetio da se prilično nezdravo zakačila za video-igru. Deci je dozvolio upotrebu mobilnih telefona tek kad su napunila četrnaest godina. Stiv Džobs, kreator iPad- a, svojoj deci nije dozvolio da ga koriste.
Džobs je bio direktor kompanije „Epl“ sve do svoje prerane smrti 2012. godine. Godinu dana pre toga, u intervjuu koji je dao uglednim novinama Njujork tajms, rekao je da je svojoj deci zabranio da koriste Ipad, koji se tek pojavio na tržištu, i dodao da njegova supruga i on svojoj deci ograničavaju vreme koje provode družeći se sa savremenim tehnologijama. U nedavnom intervjuu jedan od tvoraca iPod- a, Toni Fadel tvrdio je da bi se Stiv Džobs, da je živ, danas sigurno bavio sve većom društvenom zabrinutošću zbog razvoja tehnološke zavisnosti. Treba spomenuti i Evana Spigela (Snapchat) i Sundara Pikaja, koji svojoj deci ograničavaju vreme provedeno pred računarskim ekranom.
Zanimljivo je spomenuti da su Spigelova supruga i on dozvolili svojoj deci da se druže sa tehnologijom tek sat i po nedeljno, dok je društvena mreža Snapchat najpopularnija među mladima, prema jednom istraživanju obavljenom 2018. godine. Pikaj je za Njujork tajms izjavio da njegov jedanaestogodišnji sin nema mobilni telefon i da mu ograničava vreme koje provodi pred televizijskim ekranom. U istom maniru, spomenućemo i Tima Kuka i Satja Nadelu koji neprestano spominju preteranu upotrebu tehnoloških uređaja među decom i mladima. Trebalo bi se osvrnuti i na opremu u školama u Silicijumskoj dolini. Autori spomenute knjige tvrde da su škole u Silicijumskoj dolini u proseku vrlo slabo opremljene tehnološkim uređajima. Recimo, Woldorf škola u tom delu koristi krede i olovke, a decu ne podučavaju kako da pišu programe i kodove, već kako da sarađuju i poštuju jedni druge. U jednoj drugoj školi u San Francisku, deca često imaju časove u prirodi, a nastavnici im pomažu da budu kreativni tako što ih podučavaju kako sami da prave određene predmete.
S druge strane, škole koje imaju manje sredstava bolje su tehnološki opremljene, ali samo zbog toga što se trude da privuku nastavnike. Kad već govorimo o školama i upotrebi tehnologije u obrazovnom procesu, trebalo bi spomenuti Bila Gejtsa, koji se, i pored toga što je ograničio upotrebu uređaja svojoj deci, ipak bori da tehnologiju uvede u škole. Međutim, ovde treba spomenuti da je u pitanju napredak obrazovanja, personalizovano učenje i tehnologija u unapređenju obrazovnog procesa, a ne tek puka zabava. Autori Klement i Majls naglašavaju da elita iz Silicijumske doline ostvaruje zaradu prodajući tehnologiju deci dok su istovremeno upoznati koliko ona može da bude opasna. Izgleda da su svesniji njenog lošeg uticaja nego javnost.