Život posle epidemije kovida izgledaće mnogo drugačije nego pre pandemije koja je pogodila čitav svet, rekao je osnivač kompanije „Majkrosoft“. Pre pet godina, Bil Gejts je izašao na pozornicu tokom TED konferencije i, u suštini, predvideo pandemiju koja nas opseda već nekoliko meseci, kao i nespretnu i trapavu reakciju Amerike na opasnost u kojoj živimo. Zahvaljujući tom govoru, Bila Gejtsa sada smatraju najvećim prorokom u vezi sa ovom i mnogim drugim opasnim zaraznim bolestima sa kojima bi mogli da se suočimo. Zbog toga mnogi smatraju da bi svi trebalo pažljivo da slušamo svaki njegov stav i mišljenje o tome kako će izgledati život posle pandemije kovida. Osnivač „Majkrosofta“, svestan svog novog položaja u globalnom javnom mnjenju, odlučio je da u prvoj epizodi svog novog podkasta iznese svoje pretpostavke. Gejts, zajedno sa glumicom Rašidom Džons, razgovara sa svetski priznatim stručnjakom za zarazne bolesti doktorom Antonijem Faučijem o napredovanju u izradi vakcine, o merama kojih bi svi trebalo da se pridržavamo, kao i o tome kako on vidi život posle pandemije kovida. Evo Gejtsovih glavnih predviđanja.
1. Sastanci na daljinu biće potpuno uobičajena praksa.
Pre pandemije, verovatno biste se zabrinuli da bi vaš klijent mogao da se oseća manje vrednim ako biste mu zakazali konferencijski sastanak, umesto da se s njim sastanete lično. Prema Gejtsu, posle kovida, takva razmišljanja će nestati. Štaviše, ponekad ćete se odlučiti za neposredni sastanak, a ponekad za sastanak preko neke aplikacije za sastanke na daljinu, u zavisnosti od nekih drugih činilaca. „Baš kao što je Drugi svetski rat uveo žene u proces proizvodnje, a da ne spominjemo i neke druge promene koje su se održale do današnjih dana, tako će i pomisao „Treba li fizički tamo da odem?“, biti potpuno uobičajena“, kaže on. To će važiti ne samo za poslovne sastanke, već i za druge, nekada neposredne interakcije.
„Postojaće potpuno drugačiji stav prema ideji o učenju ili zakazivanju lekarskih pregleda ili o kupovini koji će se obavljati pozivom preko ekrana uz pomoć nekog programa, kao što je Zoom ili Teams“, predviđa Gejts.
2. Softveri će biti znatno unapređeni.
Ne samo da će ideja o sastanku na daljinu izgledati prirodnije, već Gejts, takođe, predviđa da će alati za to uskoro biti znatno bolji od onih sa kojima se sada borimo. „Softveri su bili nekako nezgrapni kad je sve ovo počelo, međutim, pošto ih ljudi sada masovno koriste, iznenadiće se kada shvate koliko će inovacija postići njihovom upotrebom“, predviđa on.
3. Kompanije mogu naizmenično da koriste isti kancelarijski prostor.
Ako provedemo više vremena radeći na daljinu, onda ćemo manje vremena provoditi u kancelariji, što će imati neke presudne posledice. Kompanije će, prvenstveno, donositi drugačije odluke o zakupu ili kupovini nekretnina. „Mislim da će ljudi manje odlaziti u kancelariju. Čak bi jedna kompanija mogla da deli kancelarije sa drugom, a njihovi zaposleni bi mogli da dolaze na posao tokom različitih dana u nedelji“, predložio je Gejts.
4. Odlučićemo da promenimo mesto stanovanja.
Presudni uticaji rada na daljinu se tu ne završavaju. Oni će, takođe, preoblikovati zajednice u kojima živimo, smatra Gejts. Centar grada neće biti toliko važan, ali će zajednice u predgrađu postati izuzetno značajne. Pri tom, pretpostavlja da bismo mogli da razmislimo i o različitom planu našeg doma. „U gradovima koji su vrlo uspešni, recimo, Sijetl i San Francisko … čak i osoba sa izuzetno visokim primanjima troši suludo veliku svotu novca na kiriju“, ističe on. Bez opterećenja i obaveznog svakodnevnog odlaska u kancelariju, stanovanje na tako skupim mestima postaje manje privlačno, dok veća kuća u manjoj zajednici u kojoj nema takve gužve izgleda kao sjajno rešenje.“
5. Manje ćete se družiti na poslu, a više u zajednici.
Gejts takođe ukazuje na poslednji uticaj koji imaju promene u načinu na koji radimo – promeniće se i način našeg druženja. Možda ćete potrošiti manje društvene energije na poslu, predviđa on, a više sa voljenima u vašoj lokalnoj zajednici. „Mislim da bismo mogli da smanjimo količinu socijalnih kontakata koje ostvarujemo na poslu, tako da bi naša želja da ostvarimo više socijalnih kontakata u svojoj zajednici sa prijateljima uveče, znaš, mogla da se poveća, jer, naročito, ako mnogo radimo na daljinu, tada će naša želja za druženjem, naša energija za druženjem posle završetka radnog vremena biti prilično veća. Tako bismo nekako mogli da uspostavimo novu ravnotežu“, rekao je Gejts Džonsovoj.
6. Stvari se dugo neće vratiti u normalu.
Ako vam poslednje predviđanje zvuči privlačno, sledeće koje Gejts iznosi zajedno sa vrhunskim stručnjakom za zarazne bolesti (i Gejtsovim dugogodišnjim prijateljem) doktorom. Faučijem nije optimistično. Čak i nakon što vakcina u velikoj meri eliminiše kovid iz Sjedinjenih Država, stvari se neće vratiti u normalu dok ceo svet ne pobedi bolest. „Postoji faza u kojoj ćemo imati izuzetno niske brojeve zaraženih u Sjedinjenim Državama, ali i dalje će ih biti u drugim delovima sveta, tako da bi ponovo moglo da dođe do širenja zaraze. Mislim da će mnogo ljudi nastaviti da se čuva i pridržava određenih mera, posebno ako se druže i u kontaktu su sa starijim ljudima koji se nalaze u visokorizičnoj grupi da obole od zaraze“, kaže on. Normalnost će se vratiti kada pandemija bude pod kontrolom ne samo u Sjedinjenim Državama, već i u ostatku sveta.
7. Sledeća pandemija neće biti ni približno toliko razarajuća.
Ako se snuždite kad vam neko kaže da je malo verovatno da ćete sledećeg leta ići na koncerte sa desetinama hiljada obožavalaca, Gejts ima poslednje pozitivno predviđanje koje će vam popraviti raspoloženje. Iako je ova pandemija pravi košmar, nada se da će, sledeći put kada se pojavi smrtonosni patogen, svet biti mnogo uspešniji u njegovom obuzdavanju. „Neki sledeći virus neće imati toliko razorne posledice, prvenstveno zbog toga što smo vežbali. Borili smo se protiv bolesti kao da smo u ratnom stanju, dakle, ubuduće će svaka država postupiti kao Južna Koreja ili Australija, gde su vrlo brzo testirali ljude i stavljali ih u karantin, a naši alati za testiranje biće mnogo bolji. Drugi put nećemo biti ovako glupi“, zaključuje on.
Kad povežete sva ta predviđanja, pojavljuje se optimistična slika budućnosti u kojoj će rad biti efikasniji, zajednice čvršće povezane, a mi ćemo biti mnogo spremniji da se odupremo bolesti. Ipak, u međuvremenu, svi moramo još mnogo toga da pretrpimo.