Bivši moderator tužio društvenu mrežu u Irskoj zbog uticaja pretraživanja veb-sajta na njegovo zdravlje. Bivši moderator Fejsbuka tuži kompaniju, tvrdeći da je njegov rad pretraživanja nasilnog i opscenog sadržaja izazvao kod njega posttraumatski stresni poremećaj. Kris Grej, koji sada radi kao turistički vodič, traži odštetu i od ogranka kompanije Fejsbuk u Irskoj i od CPL -a, ugovaračke firme koja ga je direktno zaposlila. Smatra se da je tužba, podneta u sredu irskom Vrhovnom sudu u Dablinu, prva takve vrste koju je bilo koji bivši moderator podneo protiv društvene mreže. Prema sudskim dokumentima, Grejev rad zahteva od njega da pregleda „otprilike hiljadu objava za noć“, u početku fokusiranih na pornografiju, a kasnije „na sadržaj za koji se navodi da sadrži pretnje, mržnju, maltretiranje ili je na drugi način opasan“. Posle dve godine, određeni deo sadržaja ostaje „posebno označen“ u njegovom sećanju, navodi se u pravnom spisu, uključujući „video-sadržaj u kome je žena u arapskom ogrtaču kamenovana do smrti“, „video-sadržaj u kome su osobe, najverovatnije migranti u Libiji, mučeni istopljenim metalom“ i „video-snimci koji prikazuju kako se psi živi kuvaju“.
Grejovi advokati tvrde da je priroda posla, koja je od njega zahtevala da se usredsredi na određene video-snimke, još više pogoršala traumu. Fejsbuk i CPL su „cenile preciznost… iznad svega“ i pratile da li su pojedinačne odluke pravilno donesene ili ne. Ipak, sistem nije dozvolio moderatorima da „odlože ili preskoče objavu do donošenja odluke odozgo“, zahtevajući od njih da se duboko usredsrede na određene delove sadržaja, koji su često prikazivali nasilni ili uznemirujući materijal. Žalba detaljno opisuje jedan video-snimak, na primer, „u kome su kolažno bili prikazani različiti prizori ljudi koji umiru u različitim nesrećama… dok se u pozadini čuje filmska muzika. Grej dugo raspravljao sa svojim pretpostavljenim o tome da li muzika znači da osoba koja je objavljuje „slavi“ ili se i to smatra uznemirujućim sadržajem“.
Grej je, pre nego što je podneo tužbu izjavio: „Probudio bih se i setio se snimka koji prikazuje kako neko na Bliskom istoku puca iz mitraljeza na ljude i pokušavam da se setim da li sam video zastavu ISIS -a i da li bi trebalo da ga označim kao teroristički ili ne.“ „Trebalo mi je godinu dana, nakon što sam otišao, da shvatim koliko je posao uticao na mene. Loše spavam, upadam u glupe rasprave, ne mogu da se skoncentrišem.“
Greja je u tužbi podržala međunarodna nevladina organizacija Foxglove, koja podržava napore da se odgovornost velikih tehnoloških kompanija utvrdi kroz pravni sistem. Direktor nevladine organizacije je rekao: „Umešali smo se jer smatramo da je radni prostor na društvenim mrežama nebezbedan i da ga moramo pročistiti. Za deset godina, odnosićemo se prema takvim scenama kao što smo se odnosili prema scenama iz fabrika za pakovanje mesa na početku veka.“ „Fejsbuk će obratiti pažnju samo na one pretnje koje im mogu stvoriti mnogo problema. Moderatori bi trebalo da shvate da će imati ogromnu snagu samo ako se organizuju. Moramo shvatiti da društvene mreže ne bi mogle da postoje bez rada koji obavlja Kris i njemu slični.“
U oktobru, obelodanjen je zvučni zapis sa sastanka svih zaposlenih u Fejsbuku, koji je otkrio da je Mark Zakerberg rekao, kad je čuo izveštaje o lošim radnim uslovima u centrima za moderaciju, da su „malo preterali“. „Ne znači da većina ljudi ceo dan samo gleda užasne stvari dok pretražuje video-sadržaje i pokušava da shvati šta se događa“, rekao je Zakerberg zaposlenima. „Pošto postoje zaista loše stvari s kojima se ljudi moraju suočiti, izuzetno je važno da im se obezbedi pravo savetovanje i prostor i mogućnost da odmore i dobiju podršku za očuvanje mentalnog zdravlja. To je nešto na čemu radimo godinama i uvek pokušavamo da istražimo i shvatimo kako možemo taj postupak da unapredimo.“
Portparol Fejsbuka je rekao: „Mi smo posvećeni pružanju podrške onima koji pregledaju sadržaj za Fejsbuk jer prepoznajemo da pregledanje određenih vrsta sadržaja ponekad može biti teško. Svi koji pregledaju sadržaj za Fejsbuk prolaze kroz sveobuhvatni, višenedeljni program obuke o našim standardima zajednice i imaju pristup opsežnoj psihološkoj podršci kako bi se očuvalo njihovo zdravlje. To uključuje 24-časovnu podršku na licu mesta obučenih zdravstvenih stručnjaka, dežurnu službu i pristup privatnoj zdravstvenoj zaštiti od prvog dana zaposlenja. Takođe, koristimo tehnička rešenja kako bismo što više ograničili njihovu izloženost takvom materijalu. Ovo je ozbiljan problem i mi smo posvećeni njegovom rešavanju.“