Lik britanskog matematičara Alana Turinga, koji je razvio revolucionarnu teoriju o savremenim računarima i postavio temelje za razvoj veštačke inteligencije, biće na novoj engleskoj novčanici od 50 funti. Turing, rođen 1912. godine, poznat je i po tome što je tokom Drugog svetskog rata radio u Blečli parku i napravio mašinu za dešifrovanje šifrovanih poruka. Britanska mašina Bombe uspela je da razbije šifre nemačke Enigme, što je dalo veliku prednost saveznicima tokom rata. Posle rata, Alan Turing je napravio test koji je poznat pod nazivom Turingov test, što je, u stvari, metod kojim se utvrđuje da li je mašina sposobna da razmišlja. „Ako čovek ne može da otkrije da li razgovara sa mašinom или sa drugim ljudskim bićem, onda možemo da kažemo da mašina ispoljava inteligentno ponašanje.“
„Doprinosi Alana Turinga, kao oca računarske nauke, veštačke inteligencije i kao ratnog heroja, dalekosežni su i revolucionarni“, rekao je Mark Karni, guverner nacionalne engleske banke ( Bank of England) u izjavi koju je dao medijima u ponedeljak. „Turing je div na čija pleća se danas oslanjaju mnogi.“
Danas je Turingov doprinos savremenoj tehnologiji poštovan i priznat, ali za života je prolazio kroz mnoge teške periode zbog svoje homoseksualnosti, što je se u njegovo vreme smatralo krivičnim delom. Turing je 1952. godine optužen za užasno poročno ponašanje jer je održavao romantičnu vezu sa muškarcem. Da bi izbegao zatvorsku kaznu, bio je kastriran, ali umro je dve godine kasnije kad je imao 41 godinu. U izveštaju patologa piše da je uzrok smrti samoubistvo. Turinga je posthumno rehabilitovala kraljica 2013. godine, a 2017, donesen je Turingov zakon prema kome su posthumno pomilovani svi koji su u prošlosti optuženi zbog homoseksualnog ponašanja.
Na zadnjoj strani novčanice nalaziće se:
- Fotografija Alana Turinga iz 1951. godine.
- Tabela i matematičke formule iz Turingovog rada „O izračunljivim brojevima i njihovoj primeni na problem donošenja odluka“ (engl. “ On Computable Numbers, with an application to the Entscheidungsproblem”). Rad se smatra osnovom na kojoj počiva računarska nauka i obuhvata opis uređaja koji se danas naziva Turingova mašina.
- Probni model Turingove automatske računarske mašine (engl. Automatic Computing Engine).
- Tehnički crteži za britansku mašinu Bombe za koju je Turing izradio specifikaciju i koja je bila jedna od primarnih alatki koja se koristila za dešifrovanje šifriranih poruka koje su dolazile od nemačke Enigme za vreme Drugog svetskog rata.
- Navod iz Turingovog intervjua koji je dao novinama Tajms 1949. godine: „Ovo je samo prethodnica onog što će doći, samo bleda senka onog što će se dogoditi.“
- Turingov potpis u knjizi posetilaca iz 1947. godine u Blečli parku gde je radio za vreme Drugog svetskog rata.
- Telegrafska traka koja prikazuje datum rođenja Alana Turinga (23. jun 1912. godine) u binarnom kodu.
Očekuje se da će se nova novčanica od 50 funti će pojaviti 2021. godine. Velika Britanija je u procesu promene novčanica jer je nacionalna banka odlučila da ih štampa na polimernim materijalima. Polimerna novčanica od 5 funti je puštena u opticaj 2016. godine i na njoj se nalazi lik Vinstona Čerčila. Godinu dana kasnije, Džejn Ostin se pojavila na novčanici od 10 funti. Poznati slikar Vilijam Tarner će biti na novčanici od 20 funti, koja će biti puštena u opticaj sledeće godine. Trenutno je u opticaju 3,6 milijardi novčanica koje vrede oko 70 milijardi funti. Oko 17 milijardi funti je u novčanicama od 50 funti.
Turingov lik na novčanici od 50 funti je sasvim razumljiv izbor pošto Velika Britanija namerava da postane globalni lider u razvoju veštačke inteligencije koju je postavila u centar privrednog razvoja. Kompanija „ DeepMind“, koje je danas u sklopu kompanije „Alafabet“ bez sumnje je najpoznatija britanska kompanija na polju veštačke inteligencije. Kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom u Velikoj Britaniji prošle godine su ostvarile dobit u iznosu od 1,3 milijarde funti.