Ceo internet plaća da bi Gugl i Fejsbuk bili besplatni

Zašto su sve usluge na internetu užasno skupe? Najveći krivci za to su pretraživanja koja se finansiraju oglašavanjem i, naravno, društvene mreže. Kompanije „Gugl“ i „Fejsbuk“ na sav glas objavljuju kako su njihove glavne usluge besplatne, što je tačno. Međutim, na pamet im ne pada da kažu da je zbog toga sve ostalo što kupujemo i koristimo na mreži izuzetno skupo. Razmislite samo o pretplati koju su uvele mnoge internet stranice kao i o uslugama koje se plaćaju i shvatićete da ih je sve više. Vesti, filmovi, muzika, pa čak i prenos pozorišnih predstava sada su dostupni samo uz pretplatu. Najnoviji primer je kompanija Twitter Inc., koja je prošle nedelje najavila da planira da plasira proizvod koji se plaća, a nazvala ga je Super Follows, gde korisnici mogu da traže od pratilaca određenu novčanu nadoknadu ako žele da pristupe takozvanim „premijum“ tvitovima i drugom sadržaju. Kompanija se odlučila za takav potez da bi smanjila svoje oslanjanje na prihod od oglašavanja – novac koji sve više grabe jedino „Gugl“ i „Fejsbuk“.

Ako moć na mreži i prihod od oglasa, koji se s njom povezuje, nastave da se gomilaju na tim dvema platformama, možete da očekujete da ćete uskoro da plaćate sve ono što gledate, čitate ili slušate negde drugde na internetu. Pre nastanka interneta, oglašavanjem su se finansirali svi mediji koje smo koristili, od televizije i radija do časopisa i novina. Takav model, koga su finansijski podržavali oglasi, probio se i na internet i zbog toga smo očekivali da sadržaj na mreži bude besplatan. Novinske kuće, na primer, nisu naplaćivale čitaocima koji su pristupali njihovom sadržaju, nadajući se (pogrešno) da će prihod od baner-oglasa koje su prikazivale biti veći ako više ljudi pročita članke na njihovim stranicama. 

Međutim, u protekloj deceniji taj prihod od oglasa neumoljivo se ulivao u giganta koji je vlasnici najvećeg pretraživača i u društvenu mrežu. Prema ispitivanju Svetskog saveta za istraživanje oglašavanja, prošle godine su „Gugl“ i „Fejsbuk“ prikupili 74 procenta od 300 milijardi dolara potrošenih globalno za oglašavanje na mreži. Svi ostali koji se oslanjaju na oglašavanje kao izvor prihoda jedva su sastavljali kraj sa krajem.
Oglašavanje je oduvek bilo unosnije od jednostavne prodaje proizvoda potrošačima. Još 2006. godine, Njujork tajms je svojim čitaocima u proseku naplaćivao 534 dolara na ime pretplate, dok je od oglasa zarađivao dodatnih 1.064 dolara po pretplatniku. Novinske kuće su retko kad morale da povećavaju cene štampanih primeraka, jer su umesto toga mogle da izvuku više novca od oglašivača i često su uspevale da se tako zaštite od povećane stope inflacije.

Sada je ta privilegija rezervisana za tehnološke gigante. Od 2017. godine, kompanija „Fejsbuk“ je skoro udvostručila prosečni prihod po korisniku u Sjedinjenim Državama i Kanadi na 159 dolara godišnje, tako što je povećala broj prikazanih oglasa, kao i njihovu cenu kada je to bilo potrebno. Analitičari očekuju da će se ukupni prihod „Fejsbuka“ udvostručiti i dostići 176 milijardi dolara do 2024. godine. Sa stanovišta potrošača, pretraživanje i društvene mreže treba da budu besplatni – uostalom, to su uslužni programi koje praktično svi koriste – dok bi specifičnije usluge morale da se naplaćuju. Usluga Super Follows na Tviteru i Substack Inc., koja nudi pretplatu na objave pojedinih autora, omogućavaju vam da platite ono što želite da vidite. Neko će platiti samo da bi pročitao nečije tvitove o trgovini valutama, dok će neko drugi biti spreman da potroši novac samo da bi video objave posvećene receptima za pripremanje hrane bez glutena.

Takav sistem bi mogao da se smatra efikasnijim, jer teoretski plaćate samo medije koje želite, ali to ne znači da će biti jeftiniji. Porast usluga video na zahtev, kao što je Netflix Inc . i Disney+ to je i dokazao. Ljudi koji su presekli kabl na tradicionalnim kablovskim paketima shvatili su da nova normalnost u kojoj su višestruke pretplate uobičajene nije nužno ništa jeftinija od stare normalnosti. Da, sve te usluge su bolje, pogodnije i uglavnom bez oglasa – ali postoji velika šansa da ćete ih platiti više. Isto to važi i za Tviter i Substack , gde treba da platite po pet dolara mesečno za objave svakog od četiri autora, što je više od troškova pretplate na Njujork tajms od 17 dolara, a sasvim je jasno da ćete, ako se priklonite poznatoj novinskoj kući, biti mnogo bolje obavešteni. Super Follows će verovatno činiti mali deo poslovanja kompanije Tviter, bar u početku. Ako uzmemo u obzir sve veći broj zahteva za pretplatu, kako za strimovanje, tako i za video na zahtev, činjenica da čak i nova medijska kompanija, kao što je Tviter, mora da doda i neku uslugu koja se plaća ukazuje nam na svet u kome se pristup svemu, osim Guglu i Fejsbuku, mora platiti.

To možda i nije loše, ali trebalo bi da shvatimo kakvu smo trgovinu obavili sa medijima koji se finansiraju oglašavanjem, sa pretraživanjem koje se finansira oglašavanjem i sa društvenim mrežama. Možda sada možemo bolje da razumemo vrednost sadržaja. Pošto njegovo stvaranje ima određenu cenu, onda bi i njegovo korišćenje trebalo da ima određenu cenu.

6305-ceo-internet-placa-da-bi-gugl-i-fejsbuk-bili-besplatni