Najnoviji napredak najrazvijenije veštačke inteligencije je opomena čovečanstvu i poziv da iskoristi četiri jedinstvene i dragocene ljudske vrline.
ChatGPT, pričljivi bot opremljen veštačkom inteligencijom koji je sposoban da generiše ljudske odgovore na nezamisliv niz pitanja i upita, okupio je 100 miliona korisnika za samo dva meseca i tako nadmašio stope rasta popularnosti najpoznatijih platformi društvenih mreža, kao što su TikTok i Instagram. Neverovatne sposobnosti bota izazvale su najraznovrsnije reakcije, kako kritičara tako i obožavatelja, od strahopoštovanja i divljenja do zabrinutosti i verovatno opravdanog straha da bi čak i oni poslovi koji zahtevaju kreativnost i posebne veštine mogli lako da budu prepušteni mašinskoj automatizaciji.
Među mnogim izuzetnim dostignućima, ChatGPT može da položi univerzitetske ispite najvišeg nivoa iz prava, medicine i biznisa, prevede sliku sadržaja vašeg frižidera u niz uzbudljivih recepata, proizvede beskonačni broj eseja, pesama i članaka i prevede sliku rukom nacrtane skice veb-stranice u ceo kôd potreban za njeno kreiranje. Nije potrebno da naglasimo da se svi spomenuti procesi i mnogi drugi odvijaju za samo nekoliko sekundi.
Kada su u pitanju ChatGPT, veštačka inteligencija i bilo koja tehnologija, primarno interesovanje psihologa je usredsređeno na njihov uticaj na ljude, uključujući njihov potencijal da promene i preoblikuju način na koji razmišljamo, radimo i živimo. Neki psiholozi su sasvim ispravno primetili da mi oblikujemo tehnologiju, a tehnologija, zauzvrat, oblikuje nas.
Čim se prvi put pojavila svestrana, viralna i prodorna tehnologija, kao što je ChatGPT, psiholozi su imali obavezu da otkriju uticaj takve tehnologije na ponašanje ljudi. Dr Tomas Čamoro-Premuzić u svojoj knjizi I, Human: AI, Automation, and the Quest to Reclaim What Makes Us Unique, navodi da se promene koje izaziva veštačka inteligencija ne odnose uvek na stvaranje novih oblika ljudskog ponašanja, već nam prvenstveno otkrivaju, pojačavaju i naglašavaju postojeća uverenja, navike i prilagođavanja ljudi.
Na primer, ono što je u najvećoj meri uticalo na razvijanje negativnog stava ljudi prema ChatGPT-u je naša nesposobnost da prihvatimo da bi nešto moglo da bude pametnije od nas, čak i kada je to nešto naša sopstvena kreacija, a samim tim i prirodno, odnosno, veštačko proširenje naše sopstvene inteligencije.
Takav odbrambeni ponos i tendencija da odbacimo veštačku inteligenciju kako bismo ponovo potvrdili i uzdigli našu intelektualnu superiornost nad mašinama koje smo stvorili, doveli bi u opasnost našu sopstvenu vrednost i budućnost. Svaki neuspeli pokušaj da eksperimentišemo, učimo i stvaramo u saradnji sa veoma novim tehnologijama koje kreiramo, povećava verovatnoću da će nas te tehnologije zameniti.
Po mišljenju psihologa, razvoj inovacija u oblasti veštačke inteligencije nije samo tehnološki napredak, već i katalizator za preko potrebnu promenu u našem razmišljanju o sebi i našem odnosu sa svetom. U konkretnom slučaju, vidimo da ChatGPT, koji samo personifikuje najnoviji napredak današnje veštačke inteligencije, predstavlja povod da se ljudi prenu i da iskoriste četiri jedinstvene i dragocene ljudske vrline.
Poniznost
Shvatanje da veštačka inteligencija može da se nosi čak i sa kreativnim i intelektualno složenim zadacima trebalo bi da bude ponižavajuće iskustvo za nas. Apstraktno razmišljanje i obavljanje zadataka koji zahtevaju intelektualne veštine, što su nekada bile isključivo ljudske sposobnosti, sada to više nisu. Takva spoznaja podseća na frojdovsku „narcističku povredu“ ili napad na naš ego, jer dovodi u pitanje naše dugogodišnje verovanje u ljudsku superiornost nad svima.
Ta filozofska spoznaja podseća nas na ranija naučna otkrića da svet nije centar univerzuma, da delimo zajedničko poreklo sa primatima ili da (Frojdov sopstveni doprinos) ljudima često nedostaje svesna kontrola nad svojim motivima i ponašanjem. Zaista, nakon vekova ponavljanja mantre „Mislim, dakle postojim“ kojom definišemo suštinu čovečanstva, moramo po prvi put da se zapitamo šta znači biti čovek u eri u kojoj veliki deo našeg razmišljanja može da bude prepušten mašinama.
Radoznalost
Može nam se učiniti da je život u svetu u kome imamo neograničen pristup sveprisutnim informacijama i znanju besmislen i zbog toga bi trebalo da iskoristimo svoju radoznalost, želju da učimo i razumemo. Doba veštačke inteligencije povećalo je (već visoku) vrednost radoznalosti u skupu ljudskih vrlina i na taj način promenilo definiciju stručnosti. Danas nije važno da stručnjaci znaju odgovore na sva pitanja, već da postavljaju prava pitanja, da ne pronalaze informacije, već da ih kritički procenjuju i proveravaju i da ne prikupljaju mišljenja, već da donose pametne odluke na osnovu njih.
ChatGPT ili drugi alati veštačke inteligencije mogu zapravo da uguše našu radoznalost. Ljudi mogu da koriste alate veštačke inteligencije da bi došli do brzog rešenja, slično kao kod konzumiranja brze hrane, za pronalaženje opštih činjenica i mišljenja.
Međutim, ljudi koji su po prirodi radoznali mogu da koriste alate veštačke inteligencije da prošire svoje vidike i podstaknu dalje inovacije za čovečanstvo. Iako će površno pronalaženje činjenica biti vredna sposobnost među našim kognitivnim sposobnostima, očekujemo, ili se bar nadamo, da će sposobnost da se uključimo u „duboko učenje“ (izraz koji je ovih dana, nažalost, povezan sa mašinskom, a ne ljudskom inteligencijom) biti ključ za naš individualni i kolektivni uspeh. Drugim rečima, ako je ChatGPT intelektualni ekvivalent brzoj hrani – to jest, efikasan, jeftin, stvara zavisnost, brz, ali nije ni hranljiv ni zdrav – vreme je da se otkrije intelektualni ekvivalent kvalitetne kuvane, odnosno, domaće hrane.
Svest o sebi
Razumeti sebe u doba veštačke inteligencije znači obratiti pažnju na to kako naše interakcije sa tehnologijom preoblikuju naše ponašanje i šta nam govore o nama samima, uključujući naše mračne strane: impulsivnost, rasejanost, egocentričnost i pristrasnost.
U stvari, dok snabdevamo ChatGPT sopstvenim pisanim tekstovima, snimcima i drugim sadržajem koga samo stvorili, može da nam se vrati veštački inteligentan odraz nas samih. Budućnost u kojoj ispitujemo naš kompletan digitalni otisak da bismo bolje razumeli sopstvenu reputaciju i identitet nije nemoguća, posebno pošto nadležni insistiraju na regulisanju etičke i zakonite upotrebe veštačke inteligencije i tako podstiču platforme velikih tehnoloških kompanija da nam vrate neke podatke, kojih smo se odrekli, što bi nam omogućilo da bolje spoznamo sebe.
Empatija
Empatija, kao samo nama svojstvena ljudska sposobnost da razumemo druge i saosećamo sa njima, može višestruko da doprinese dobrobiti ljudi i ojača njihovu povezanost u društvu. Iako ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da će nam alati veštačke inteligencije direktno usaditi empatiju, interakcija sa tehnologijom veštačke inteligencije svakako može da olakša razvoj empatije.
Kad prepoznamo naša intelektualna i saznajna ograničenja i uvažimo snagu drugih, čak i ako su u pitanju mašine, možemo manje da se usredsredimo na sebe i obratimo pažnju na druge i odamo im priznanje, što na kraju dovodi do empatije i zahvalnosti. Zaista, brojne studije napominju da poniznost doprinosi razvoju različitih stavova koji pozitivno utiču na povezanost u društvu, kao što su empatija, zahvalnost, altruizam i dobronamernost, što omogućava pojedincima da se oslobode ekstremne usredsređenosti na sebe ili egocentrizma.
Pojava naprednih tehnologija veštačke inteligencije, kao i tehnologija koje su im prethodile, donose sa sobom određene rizike, ali i koristi. Da li će koristi biti veće od rizika? Ako iskoristimo ovu priliku da postanemo malo skromniji i pokušamo da očuvamo, razvijemo i ponovo prihvatimo kvalitete koji nas čine jedinstvenim, možda će budućnost čovečanstva biti svetlija nego sadašnjost.