Kompanija „Gugl“, gigant za internet pretraživanje, ubira značajan dohodak iz svog posla oglašavanja na mreži prikupljajući naše lične podatke, ali njen tim koji se bavi razvojem pregledača veba radi na tome da mreža podrazumevano štiti privatnost. Tim koji se bavi Chrome pregledačem u kompaniji „Gugl“ sve ozbiljnije radi na unapređenju zaštite privatnosti i, kasnije ove godine, počeće da testira predloge koje je otkrio 2019. godine u vezi sa okruženjem za zaštitu privatnosti (engl. privacy sandbox). Testiranje Chrome pregledača, koje je kompanija najavila u utorak, deo je napora da se oteža izdavačima, oglašivačima i trgovcima podacima da sakupljaju vaše lične podatke bez vašeg odobrenja i da vas prate na mreži.
Ostali pregledači, uključujući Safari kompanije „Epl“, Brave kompanije „ Brave Software“, Firefox kompanije „Mozilla“ i Majkrosoftov novi Edge zasnovan Chromiumu, uporno su trudili da smanje praćenje poslednjih nekoliko godina. Plan kompanije „Gugl“ za stvaranje okruženja za zaštitu privatnosti pojavio se nešto kasnije, ali ima ogroman značaj s obzirom na to da Chrome dominira u upotrebi pregledača, što znači da se koristi u 64% aktivnosti na mreži, navodi analitička firma „StatCounter“.
Kompanijina objava jasno upozorava veb-stranice: Najčešće korišćeni pregledač počeće da menja način rada mreže, dakle, pripremite se. Ako se promene realizuju prema utvrđenom planu, „očuvanje privatnosti postaće suštinsko svojstvo mreže“, rekao je Džastin Šuh, direktor Chrome inženjeringa. „Konkretna razlika se sastoji u tome što nema ljudi koji bi prikupljali vaše lične podatke i na osnovu njih gradili profile bez vašeg pristanka.“ Iako su konkurenti Chrome pregledača i drugi kritičari imali zamerke na neke od ideja o okruženju za zaštitu privatnosti, jasno je da generalni stav proizvođača pregledača naginje ka zaštiti vaših ličnih podataka. Skandal društvene mreže „Fejsbuk“ i firme „Kembridž analitika“ pomogao je u podizanju svesti o privatnosti i nagnao zakonodavce da preduzmu određene korake.
Proizvođači pregledača sad se bave pronalaženjem najboljeg načina da zaštite svoje podatke. Okruženje za zaštitu privatnosti uključuje gornju granicu broja podataka koju veb-lokacija može da prikuplja, a naziva se „budžetom privatnosti“, odnosno „znakom poverenja“ koji može pomoći veb-stranicama da vas odvoje od robota, neželjene pošte i sumnjivih pojedinaca i organizacija, a da ne moraju da vas prate; obezbediće alate za okupljanje ljudi prema njihovim interesovanjima, ali bez narušavanja privatnosti i način da veb-lokacije komuniciraju bez identifikacije vaše internet adrese.
U slučaju Chrome pregledača, „Gugl“ takođe mora da smisli kako da zaštiti podatke, a da ne naruši svoje internet poslovanje koje se oslanja na oglase.
„Gugl“ i oglašavanje na mreži
„Gugl“ je internetski gigant oglašavanja koji čuva detaljne profile ljudi i koristi ih za ciljane oglase. Nada se da su ciljani oglasi značajniji za korisnike, što bi kompaniji trebalo da donese veće prihode.
Ideje o okruženju za zaštitu privatnosti, koje predstavlja skup predloženih standarda i drugih tehnologija, osmišljene su tako da ponude internetskim kompanijama da naprave korak napred, rekao je Šuh. „Oslobodimo se starih mehanizama i zamenimo ih novim koji podrazumevano štite privatnost“, rekao je.
Kolačići – tekstualne datoteke koje veb-lokacije i njihovi partneri na mreži mogu da čuvaju u vašem pregledaču – pretrpeće najveće promene. Kolačići mogu biti vrlo korisni kad vam, na primer, omogućavaju da odredite jezičke postavke ili da budete prijavljeni na veb-lokaciju tako da ne morate stalno da se prijavljujete. Ipak, kolačići se, takođe, mogu koristiti za praćenje vašeg ponašanja na mreži, posebno kolačići treće strane koji postavljaju partneri, a ne operator veb-lokacije.
Postupno ukidanje kolačića treće strane
Na primer, možete da posetite veb-lokaciju koja prikazuje oglase koji sadrže kolačiće treće strane koji prate da li ste kliknuli na poruke drugih kompanija. Kolačići omogućavaju kompanijama da prate vašu aktivnost na širokom spektru veb-lokacija i mogu ih koristiti za „preusmeravanje“ oglasa ili za prikazivanje istih oglasa čak i dok se krećete po mreži. Ako posetite veb-lokaciju kompanije i kasnije na Tviteru ili Fejsbuku vidite oglas za nju, kolačići – posebno kolačići treće strane – verovatno su razlog za takvu pojavu.
Ipak, kolačići trećih strana mogli bi uskoro da nestanu jer „Gugl“ planira da im ukine podršku u Chrome pregledaču u roku od dve godine. „Moramo da postavimo vremensku liniju kako bismo mogli da počnemo da postižemo stvarni napredak“, rekao je Šuh. „Podrazumevano, veb-lokacija neće moći da vas identifikuje niti da vas prati ako je posetite više puta.“ Postizanje dogovora sa izdavačima, oglašivačima, konkurentima i drugima koji koriste mrežu neće biti lako. Ipak, program za zaštitu privatnosti napreduje. „Nalazimo se u fazi dokazivanja ili rešavanja“, rekao je Šuh.
Napuštanje nekoliko decenija starih identifikacija pregledača
Sa suzbijanjem kolačića, neki veb programeri su prihvatili alternativu pod nazivom „otisak prsta“ kako bi pokušali da prate ljude. Alternativa funkcioniše tako što prikuplja podatke poput identifikacionog teksta pregledača i funkcija koje podržava. Uz dovoljno tačaka podataka, pratilac može uspostaviti digitalne „otiske prstiju“ koji identifikuju ljude.
Proizvođači pregledača rade na smanjenju otisaka prstiju, a „Gugl“ je u utorak najavila niz koraka u tom smeru: Zaustaviće ažuriranje „niza korisničkog agenta“ u Chrome pregledaču, identifikacionog teksta koji pregledači koriste da pokažu veb-lokacijama detalje svoje verzije i na kojim operativnim sistemima rade. Sada se razvija alternativa koja mnogo više pažnje poklanja privatnosti i naziva se saveti klijenta i Gugl će je usvojiti tokom perioda kad neće koristiti niz korisničkog agenta.
Iako je to pomalo nejasan deo tehnologije koja se koristi na mreži, ipak ima ogromnu važnost. Postoji decenijama, uglavnom kao način da se utvrde koje karakteristike ima pregledač, a samim tim i šta veb programeri mogu iskoristiti. To je, međutim, nesavršeno merilo tih sposobnosti, a pregledači koji izazovu Chrome mogu se naći u teškom položaju kada ih veb-lokacije odbace, jednostavno zbog toga što nisu chrome.
Zbog toga bi „Guglov“ pokušaj ukidanja niza korisničkog agenta mogao, u stvari, da ojača konkurente Chrome pregledača. Pregledač Vivaldi je prošlog meseca napustio svoj niz korisničkog agenta, na primer, da bi usvojio Chrome -ov, dok ga je Brave pretraživač uvek koristio. S obzirom na to da više ne mogu da računaju na niz korisničkog agenta, veb programeri će teže odbiti pregledače koji nisu Chrome.