Iako su internet pregledači naš prozor ka internetu, mnogi ljudi se jednostavno vežu za onaj koji najbolje poznaju. Retko kad, a verovatno nikad, ne pokušaju da koriste neki drugi internet pregledač koji bi mogao značajno da im olakša život. Ako mislite da je Chrome kompanije „Gugl“ jedini pregledač koji vam je potreban, možda biste mogli da pogledate šta bi Firefox mogao da vam ponudi. S jedne strane se nalazi Chrome – ubedljivo najpopularniji pregledač na svetu i pod kontrolom jedne od najvećih tehnoloških kompanija na planeti od kada se pojavio 2008. godine. S druge strane se nalazi Firefox , pregledač otvorenog koda koga vodi neprofitna Mozilla od svog osnivanja 2002. godine. Jednom pregledaču je bilo potrebno manje od deset godina da preuzme svet, a drugi je ljubimac vaših najštreberskijih prijatelja skoro dvadeset godina.
Iako vam se možda čini da postoji ogromna i skoro nepremostiva razlika u popularnosti između dva pregledača, njihova borba za preuzimanje korisnika mnogo je upečatljivija nego što mislite. Što se njihovih svojstava tiče, možemo slobodno da kažemo da su i jedan i drugi izuzetno kvalitetni, ali jedan od njih zauzima prvo mesto ako u obzir uzmemo nekoliko važnih pokazatelja.
Svojstva i upotrebljivost
Chrome je uspeo da pretekne podrazumevane pregledače, kao što su Internet Explorer i Safari, za samo nekoliko godina, delimično i zbog toga što je čist, lak za upotrebu i, u suštini, prilično brz. Ima sve osnovne opcije koje očekujemo od pregledača u 2021. godini, od jednostavne trake sa alatkama sa obeležavačima do mogućnosti otvaranja, pa čak i grupisanja, većeg broja kartica nego što ćete ikada realno otvoriti pre nego što odlučite da ih zatvorite i krenete ispočetka.
Najuobičajenija zamerka koja se čestu upućuje funkcionisanju Chrome -a je da guši sistemske resurse. Konkretno, Chrome može da koristi veliku količinu RAM-a (ili memorije) i tako uspori uređaj na kome radite ako imate suviše veliki broj otvorenih kartica. Firefox se generalno smatra „lakšim“ u tom pogledu, mada testovi koji su do sada sprovedeni nisu to uvek potvrdili. Na primer u jednom testiranju obavljenom početkom ove godine, utvrđeno je da je Firefox , zapravo, iskoristio malo više memorije.
Iako se rezultati u tom smislu mogu razlikovati od uređaja do uređaja i od situacije do situacije, prema iskustvima brojnih korisnika tokom godina, Firefox je u svakom slučaju brži pregledač. Jednostavni postupci, kao što je otvaranje veb-stranica, kretanje gore-dole po stranici i istovremeno otvaranje nekoliko novih kartica, pri čemu se uglavnom ne primećuje neko posebno usporavanje funkcionisanja uređaja. To ne možemo uvek da tvrdimo za Chrome , zbog čega vam se, s vremena na vreme, može učiniti da vam se računar bori da dođe do vazduha.
Firefox ima mnoge iste osnovne funkcije kao i Chrome , ali je mnogo prilagodljiviji, što mu u ovom slučaju daje prednost ne samo nad Chrome -om, već i nad drugim pregledačima. Jedna od najzanimljivijih karakteristika korisničkog interfejsa je „prelivni meni“ (overflow menu), u koji možete da smestite koliko god želite spoljašnjih dugmadi (recimo, za štampanje ili prikaz preko celog ekrana), da ne biste njima opteretili osnovnu traku sa alatkama. Možete čak i da izaberete koja će se dugmad pojaviti na Touch Bar -u na uređaju MacBook Pro.
U ovom slučaju pobeđuje Firefox
Bezbednost
Nekadašnji korisnici Internet Explorer-a brzo su se prebacili na Firefox kad su shvatili da IE neodoljivo podseća na mrežu protiv komaraca kad je u pitanju borba protiv naleta virusa. Od tada se mnogo toga promenilo, ali nije pozitivna bezbednosna reputacija Firefox -a. Savremeni Firefox ima svojstvo koje se naziva Enhanced Tracking Protection (Poboljšana zaštita od praćenja), što je bezbednosno podešavanje koje je podrazumevano omogućeno kada instalirate pregledač. To svojstvo automatski onemogućava praćenje vaših aktivnosti na društvenim mrežama. Naime, ovde ne postoje sistemi za praćenje koji vas nadgledaju dok se krećete od jedne do druge veb-lokacije da bi vam prikazivali ciljane oglase na vama omiljenim društvenim mrežama. Ako koristite Firefox , vrlo lako možete da vidite koji su sistemi za praćenje i kolačići prisutni na bilo kojoj veb-stranici tako što ćete kliknuti na ikonicu štita pored URL adrese.
S druge strane, Chrome vam omogućava da pošaljete signal „Ne prati“ (Do Not Track) dok pregledate internet i pruža vam nekoliko jednostavnih postupaka da proverite da li postoje sistemi za praćenje i kolačići, baš kao i Firefox . Često se ažurira i sa bezbednosnog stanovišta sasvim sigurno je bolji nego što je bio Internet Explorer dok je zauzimao lidersku poziciju na tržištu. Međutim, Chrome je tvorevina kompanije „Gugl“, a njena matična kompanija je „Alfabet“, koja u svakom godišnjem kvartalu zarađuje desetine milijardi dolara od onlajn oglašavanja. Jednostavno rečeno, „Gugl“ zarađuje tako što prati vaše aktivnosti na mreži, zbog čega je Chrome manje pouzdan od pregledača kojim upravlja neprofitna organizacija. Takođe, s obzirom na to da je Firefox program otvorenog koda, programeri ne mogu da sakriju moguće ružne elemente u kodu, a da to neko na kraju ne primeti. Iz svega što smo naveli, sasvim je jasno na koga se treba kladiti po pitanju zaštite privatnosti i bezbednosti, mada moramo da napomenemo da nijedan nije loš.
U ovom slučaju pobeđuje Firefox
Bonus svojstva
Chrome pobeđuje u pogledu „kozmetičkih“ svojstava jer je napravljen tako da u potpunosti iskoristi ogroman ekosistem usluga kompanije „Gugl“. Sasvim jednostavno se prijavite na Gmail nalog, koji sigurno imate, i dobićete pristup uslugama Photos, Drive, Sheets, Meet i bilo čemu drugom što je kompanija napravila. Iako mnogi više vole svojstva Firefox -a, i dalje moraju da koriste pomenute usluge „Gugla“ zbog posla. Dakle, za svakodnevnu upotrebu, Chrome ima prednost uglavnom za većinu ljudi.
Pored toga, Chrome -ovo tržište proširenja za pregledače je sveobuhvatno. Bez obzira na to da li želite da unapredite školski uspeh svog deteta ili samo gledate Netflix sa prijateljima, pronaći ćete proširenje za skoro sve. Iako Firefox ne zaostaje mnogo u tom pogledu, ipak moramo da se složimo da njegovi dodatni programi za pregledače nisu toliko sveobuhvatni. Međutim, moramo uvek da imamo u vidu činjenicu da je glavna prednost Chrome pregledača u tome što je uspeo uz pomoć kompanije „Gugl“, ili zajedno sa njom, da se uvuče u svaki aspekt našeg života. Naravno, pregledač koji objedinjuje sve pomenute usluge mora da bude koristan. Iako možete da sinhronizujete, recimo, istoriju pregledanja i obeleživače iz Chrome -a u Firefox , činjenica da morate da napravite Firefox nalog i sinhronizujete ga na više uređaja, znači da taj postupak nije ni približno tako jednostavan kao postupak podešavanja Chrome -a.
U ovom slučaju pobeđuje Chrome
Konačna odluka
Firefox je pobedio u dve od tri kategorije koje su najvažnije (bar za nekog), što znači da bismo morali da priznamo da je odneo pobedu u ovom takmičenju. Ipak, mnogi ga ne koriste svakodnevno, jer su Chrome -ove prednosti izuzetno pogodne. Mogli bismo da kažemo da bismo bez premišljanja počeli da koristimo Firefox kad nas ekosistem kompanije „Gugl“ ne bi držao kao taoce. Firefox je jednostavniji i brži jer nije opterećen obavezom da svima mora da pruži sve. Uz to, nije pod šapom megakorporacije koja ima jezive tendencije, što uvek predstavlja prednost. Ipak, i pored svega što smo naveli, Chrome je sasvim pogodan za većinu ljudi.
Naravno, sasvim je u redu da koristite ono za šta ste se odlučili, ali trebalo bi povremeno da isprobate i nešto drugo.
Dakle, pobeđuje Firefox (ali za dlaku.)