Hiljade građana Švedske su pioniri u novom procesu ubacivanja futurističkih mikročipova pod kožu na ruci. Tehnologija se koristi za svakodnevne aktivnosti, kao što su pristupanje pametnom telefonu, otvaranje ulaznih vrata или podešavanje alarma. Oni koji stoje iza mikročipova – veličine zrna graška koje se ubacuje pomoću šprica – ozbiljno rade na tome da dopru i do drugih delova Evrope.
Erik Larsen, direktor kompanije Biohax Italia , čeka da za svoj posao dobije odobrenje od medicinskih centara i Ministarstva zdravlja u Italiji. Očekuje da će u prvih šest do osam meseci ugraditi čipove u 2.500 ljudi u Milanu i Rimu. Njegova kompanija je čak i bez dozvole Ministarstva zdravlja Italije, ali u saradnji sa medicinskim centrima, uspela da ubaci čipove u nekoliko stotina ljudi. „To je jedan korak napred ka budućnosti i izgleda potpuno futuristički iako se sam proces već uveliko odvija. Ova tehnologija je rođena da nam pomogne, da nam da male supermoći“, rekao je Larsen.
Međutim, epidemija COVIDA -19 je izazvala podozrenje ljudi za takav proces prvenstveno zbog toga što su zabrinuti zbog aplikacija za praćenje kontakata koje su uvele vlade širom sveta tokom ove pandemije. Primetio je da mnogi ljudi u Italiji nisu baš najsrećniji zbog GPS -a или neke druge tehnologije koja može da prati svaki njihov korak, što on vidi kao opasnost za uspešnost svog poslovanja. Pri tom je naglasio da se u proizvodu njegove kompanije ne nalazi nikakav sistem za praćenje или pozicioniranje i da mu je krivo što ljudi to uopšte ne shvataju.
Novčanik vam više nije potreban
Švedski stručnjak za informacione tehnologije Martin Luin koristi dva mikročipa koja su mu smeštena u ruci za prijavljivanje na računar, podešavanje alarma u kancelariji или pokretanje naloga na mreži LikedIn , ali ako uspe da ih iskoristi kao zamenu za platnu или kreditnu karticu, to će biti prekretnica za novu tehnologiju. Na taj način bismo se oslobodili novčanika, celog svežnja ključeva, oslobodili bismo smo se svih onih predmeta koji nas na neki način označavaju i zbog kojih možemo da dođemo u opasnost da izgubimo svoj identitet ako ih negde zaturimo или izgubimo, kažu oni koji snažno podržavaju novu tehnologiju. Ako izgubite ključ, ne možete da uđete u svoju kuću, a ako neko drugi pronađe vaš ključ, može u suštini prisvojiti vaš dom, što se dešava u nekim zemljama.
Mikročipovi se u Švedskoj mogu koristiti kao karte za javni prevoz, ali Luin se nada da će se uskoro koristiti i kao sredstva plaćanja i da će to postati jedna od osnovnih funkcija. Jedva čeka vreme kad će čipovi omogućiti svaku vrstu pristupa, odnosno kad će svako moći svoj identitet da nosi sa sobom.
Međutim, tehnologija se nije proširila niti je prihvaćena onoliko brzo koliko se to očekivalo. Luin kaže da je on sam ugradio čip pre tri godine, ali da će, po njegovom mišljenju, biti potrebno još godinu dana da čip postane sredstvo plaćanja. Ipak, švedska železnica SJ kaže da će posle probnog perioda korišćenja mikročipova kao vozne karte verovatno odustati od takve prakse pošto se za dve godine broj korisnika tek neznatno povećao i sada iznosi 3.000. Naravno, odlučila je da se okrene nekom drugom procesu.
Larsen kaže da njegova kompanija pokušava da nagovori Vodafone i Paypal da se uključe u njegov posao. U Velikoj Britaniji kompanija BioTeq takođe radi na korišćenju mikročipova za beskontaktno plaćanje i da se broj zainteresovanih za taj postupak svakodnevno povećava.
Ljudi su podozrivi
Mikročipovi koriste komunikaciju bliskog polja ( NFC ) i identifikaciju pomoću radio talasa (RFID ) da bi komunicirali sa sistemom. To su radio talasi koji se čitaju u bliskom kontaktu. Stručnjaci kažu da je ta tehnologija, u suštini, ista kao ona koja se koristi u našim telefonima или kreditni karticama kada ih postavite blizu senzora, a nosi sa sobom iste probleme bezbednosti, odnosno mogućnost da neko sa strane pokupi signal.
Teorijski, može se iskoristiti tako da vas izdvaja iz gomile kao pojedinca pod uslovom da ste jedini koji poseduje mikročip. Međutim, postoje i problemi u vezi sa zaštitom privatnosti ako buduće verzije čipova budu pratile vaše zdravstveno stanje или neke druge podatke. Mnogi zainteresovani uglavnom razmišljaju o jednostavnijem prijavljivanju na svoj LinkedIn nalog, a posebno se iznenade kad shvate da čip ne košta više od 150 evra.
Kompanija radi i na tome da čipovi sadrže i zdravstvene podatke vlasnika, da bi medicinski radnici u bolnici, ako pacijent dođe u nesvesnom stanju, mogli da očitaju podatke u čipu i tako pruže adekvatniju pomoć jer će saznati o alergijama i prethodnim bolestima pacijenta. Za sada se stručnjaci bave materijalom koji se koristi i zaštitom podataka. Zainteresovani podstiču zakonodavce da sprovedu i stvore regulatorni okvir oko tog procesa, jer trenutno rade u zakonskoj sivoj zoni. Odgovornost je ogromna pošto se mikročipovi smeštaju u telo čoveka i tamo ostaju.
Tehnologija postoji u najmanje 20 zemalja, a BioTeq u Velikoj Britaniji već je čipovala oko 250 ljudi. Implantati nisu „regulisani kao medicinski uređaji i na taj način ih može da ih ubacuje svako“, rekao je Nortam u BioTeq -u, ali u kompaniji se time isključivo bave lekari. „Lično ne vidim nikakvu negativnu stranu. Znam da ima ljudi koji su zabrinuti da će moći da im se uđe u trag, ali to je pasivna tehnologija, tako da ne postoji ništa nad čim ne možete imati kontrolu“, rekao je Luin.
„Neophodno je da se priđe vrlo blizu da bi se podaci mogli očitati sa čipa. Neki veruju da će proces umetanja čipa biti bolan, ali otprilike jednak je ubodu pčele.“ Popularnost ovih čipova zavisi od odgovora na pitanje „koji problem oni rešavaju za nas“. Pitanje je i da li telefon može da postane toliko mali da bi mogao da se ugradi u našu kožu.