Kome je potrebna Sirijuska kibernetska korporacija kad imamo „Gugl“ i „Amazon“? Sećam se kad sam prvi put čitao „Autostoperski vodič kroz galaksiju“. Bilo je to 1982. godine kad sam išao u srednju školu i tek kasnije sam saznao da postoji i radio-drama u nastavcima. Kad sam stigao do odlomka u kome Artur Dent razgovara sa automatskim vratima, sećam se da sam pomislio: „O, svašta! Zašto bi automatska vrata imala ličnost? Zašto bi vrata razgovarala sa ljudima koji ulaze или izlaze kroz njih?“ Nisam se obazirao na činjenicu da Zaphod Biblbroks ima treću ruku i drugu glavu koja mu je hirurški dodata pored njegove prave glave (zbog taštine). Nije mi bilo čudno što svemirski brod „Zlatno srce“ pokreće nešto što se naziva Pogon beskonačne neverovatnoće, niti sam se pitao kako je moguće da živu ribu uglavite u uvo da bi vam prevodila bilo koji jezik na onaj koji znate.
Najneverovatnije mi je bilo to što su neživim objektima dodeljivane ljudske osobine. Ne znam samo zbog čega.
Ipak, nedavno sam čitao knjigu svojoj deci pred spavanje i nisam mogao da verujem koliko je Daglas Adams bio dalekovid i ispravan u svojim opisima. Ljudi, dobro došli u 2020. godinu.
„Uzmi i uživaj!“
Adamsov tehnološki ekvivalent pozdravu „Želim vam prijatan dan“ bio je mnogo dalekovidiji nego što je i sam Adams mogao da pretpostavi. Ako vam nije poznata trilogija, „Uzmi i uživaj“ je moto kompanije odnosno „nadaleko uspešnog reklamnog odeljenja Sirijuske kibernetske korporacije“. „Uzmi i uživaj“ je takođe izraz dobre volje svakog robota i uređaja, a vrata su programirana tako da do iznemoglosti to ponavljaju svakom sa kim dolaze u kontakt. (Zabavni i paranoični android Marvin, bio je izuzetak).
Evo jednog odlomka iz „Autostoperskog vodiča“:
„Čuj“, reče Ford, koji je još bio obuzet prospektom, „napravili su baš veliki korak u brodskoj kibernetici. Nova generacija robota i kompjutera Sirijuske kibernetske korporacije s novim OLJL osobinama.“
Ako ne možete da pogodite, OLJL predstavlja skraćenicu za „originalne ljudske osobine“.
Marvin, koji se stalno protivi svemu i svačemu, naziva ih „ogavnim“.
„Pogledajte samo ova vrata“, rekao je i koraknuo kroz njih. U njegov glasovni modulator uključiše se ironizaciona kola dok je oponašao stil kojim je pisan prospekt: „’Sva vrata na ovom brodu ponašaju se vedro i raspoloženo. Za njih je uživanje da se otvore pred vama, a pravo zadovoljstvo da se zatvore, svesna da su dobro obavila svoj posao’.“
Kada se vrata zatvoriše za njim, primetili su da su pri tom zaista ispustila uzdah zadovoljstva.
„Hummmmmmmiammmmmmm ah!“ kazala su.
Marvin nije bio posebno srećan:
„’Hajde da pravimo robote s originalnim ljudskim ličnostima’“, rekli su. A onda su pokušali sa mnom. Ja sam prototipska ličnost. Vidi se, zar ne? …Mrzim ta vrata.“
Za nekoliko godina i mi bismo mogli da mrzimo vrata. Verovatno će se to i dogoditi jer potpredsednik kompanije „Gartner“ Brajan Berk kaže da će 80% tehnologije koja će se pojaviti do 2020. godine biti snabdeveno veštačkom inteligencijom. Taj „dijapazon veštačke inteligencije obuhvata platforme zasnovane na oblaku, konverzacijske tehnologije, virtuelne asistente, višeslojne duboke neuronske mreže, napredna autonomna vozila i letelice, autonomne i pametne robote i opštu veštačku inteligenciju koja je obuhvatnija od svega ostalog… Veštačka inteligencija se može koristiti i za analizu teksta, prevod, moderaciju sadržaja i pokretanje robota koji mogu da govore i reaguju na prirodne jezike i odgovaraju na pitanja koja im postavljaju ljudi.“
Situacija će se pogoršavati, mislim, biće sve bolje! (Mislim, još gore.) Uskoro će nas takvi uređaji okruživati. U stvari, već imamo šest takvih sprava kod kuće i, iz nekog razloga, „Spotifaj“ nam šalje još jedan samo zato što imamo porodični bankovni račun. Dakle, treba da se priviknete na to da razgovarate sa oznakama u samoposluzi dok tražite šta biste kupili jer će nam se to uskoro dogoditi. Možda će oznake za grupe proizvoda iznad svake gondole znati i kako se zovete. Da, baš tako. U skoroj budućnosti, kad uđete u bilo koji kafić, izgledaće vam kao da ste ušli u kafić u komšiluku gde vas svi poznaju. Međutim, ne treba da nam bude čudno to što se uređaji obraćaju nama, već to što mi spremno odgovaramo čak i na javnim mestima. Nikad se ne zna, možda ćete za nekoliko godina uživati u prijatnom razgovoru sa robotom koji upravlja autonomnim autobusom.
Razgovor sa uređajima
Ubeđen sam da ćemo se brzo navići na takve okolnosti. Počećemo da razgovaramo sa uređajima kao što razgovaramo sa ljudima i neće nam se činiti da se dešava bilo šta čudno jer postoji nešto u ljudskom umu što nas očajnički primorava da sve personifikujemo. Možda to već neko od vas i radi, a za svoju porodicu sam siguran. Iako je naš glavni glasovni uređaj za reprodukovanje muzike prva generacija „Alekse Dot“ koji više liči na hokejašku pločicu nego na osobu, ophodimo se prema njemu kao da je član porodice. I svako to radi na sebi svojstven način.
Na primer, moja supruga, koja je odrasla i vaspitavana u duhu Srednjeg zapada, izuzetno je ljubazna. Aleksi se obraća u ženskom rodu i uvek pitanjem. „Aleksa?“, obično počinje pitanje. „Da li bi mogla, molim te, da upališ svetlo u dnevnoj sobi?“ Moj desetogodišnji sin poseduje mnogo dublje i ispravnije razumevanje logike veštačke inteligencije. Pošto je potpuno svestan da glas dolazi iz mašine, obraća joj se kratko i često izostavlja glagole. „Aleksa. Believer od Imagine Dragons.“
Ja sam negde u sredini. Nastojim da održim ležeran, ali vrlo profesionalan odnos sa robotom. Ipak, moram da priznam da imam vrlo čudan i neobjašnjiv osećaj krivice kad god moj sin uvredi uređaj или mu se grubo obrati. Ako dobije neodgovarajući odgovor или čuje pesmu koju nije želeo, poludi od besa. „Aleksa, ti si kreten“, počne da se ljuti. Ili „Aleksa, ti si budala“. Obično ga ne opominjem zbog takvog ponašanja jer možda na taj način obezbeđuje povratne informacije robotičkom odeljenju kompanije „Amazon“ koje bi mogli da iskoriste za poboljšanje algoritama.
Aleksa protiv Gugla
Ako uporedimo Aleksu i Gugl, moramo reći da je sistem Gugl Houm mnogo bolji sagovornik. Sve češće, uređaj pokušava da održi razgovor kao da želi da zadobije naše divljenje. Jednom, kad sam ga zamolio da isključi svetla, upitao je „Da li želite da isključim još nešto?“
Šta je sledeće? Da li će početi da me ispituje o tome šta sledeće nameravam da uradim? „Idete li na spavanje, Stive? Da li želite da vam ugrejem pokrivač?“ (Moram priznati da želim da mi Gugl ugreje pokrivač..)
Veoma često dođemo u situaciju u kojoj je Gugl prilično napadan. Stalno nas zapitkuje da li nam je još nešto potrebno i insistira sve dok ga otvoreno i grubo ne odbijemo. „Prestani, ne trebaju nam dodatne informacije, hvala ti.“ Često se zapitam da li je programiran da menja svoje ponašanje u skladu sa našim, da se prilagođava svojim ljudskim gospodarima. Sad sam se setio da bi nam bila potrebna neka lozinka.
Srećom, Aleksa još ne može precizno da protumači zahteve koje joj postavlja moja četvorogodišnja ćerka Sejdi, zbog čega su svi zahvalni (osim Sejdi, naravno). Niko ne želi da sluša istu dečju pesmicu hiljadu puta dnevno! Nažalost, pošto je pre nekoliko dana čula razgovor koji su vodili odrasli, pokupila je jednu psovku kojom bombarduje uređaj svaki put kad ne udovolji njenoj želji. Aleksa to razume. Aleksa odgovara kao školovani roditelj, dovoljno je pametna da ne učini reč privlačnijom za upotrebu tako što će joj zabraniti da je upotrebljava. „Ne bih na to odgovorila“, uzvraća Aleksa. Tako je! Nemoj je udostojiti odgovorom. Isključi se do daljnjeg.
Sami, zajedno
Međutim, pošto je veštačka inteligencija u svemu, a sve je povezano, u jednom trenutku će vaši uređaji postati personalizovaniji. Šta je sledeće? Ako povežem frižider sa zdravstvenim profilom na Epl platformi, sledeći put kad budem posegnuo za konzervom piva, mogu očekivati da čujem prekor: „Niste postigli postavljeni cilj vežbanja za ovu nedelju i izgledate pomalo… kako bih rekao?“
Ozbiljno vam kažem, to će nam se desiti, a može nam spasiti život. Zamislite situaciju u kojoj čujete upozorenje svaki put kad sa police u samoposluzi uzmete artikal koji sadrži sastojak na koji ste vi (ili član vaše porodice) alergični. Uskoro će nas svi ti uređaji okruživati i imaćemo utisak da razgovaramo sa pravom osobom. Nikada niste sami čak i kad ste sami. Ostaje nam samo da se nadamo da nećemo biti pod uticajem pseudo-optimističnog temperamenta „uzmi i uživaj“ koji je smislio Daglas Adams. Nadajmo se da ćemo moći da izaberemo između mnogobrojnih glasova i originalnih ljudskih ličnosti. Ja biram Bila Mareja.