Љубитељи криптовалута који из све снаге подржавају Web3 тврде да ће блокчејн технологија покретати све што радимо на мрежи. Уместо да велике приватне компаније управљају говором и трговином на интернету, заговорници верзије Web3 кажу да ће следећа верзија интернета предати већи део те моћи корисницима. Начин на који комуницирамо, размењујемо новац и организујемо се у Web3 свету могао би да буде децентрализован преко умрежених рачунара, уместо да се њиме управља са корпоративних сервера. Криптовалуте и децентрализоване финансије (DeFi) људима ће понудити замену за традиционалне банке и финансијске институције. Незаменљиви токени (NFT) ће пратити права власништва над виртуелном робом у видео-играма и омогућити дигиталним уметницима да продају свој рад на мрежи. Децентрализовани друштвени медији могли би да спрече модерацију садржаја корисника која се обавља са врха пирамиде управљања, где се налазе, рецимо, Јутјуб или Твитер који одлучују шта је прихватљиво да се објави. Међутим, чак иако је блокчејн технологија децентрализована, Web3 услуге које комуницирају са њом контролише веома мали број приватних компанија. У ствари, индустрија која се појављује као подршка децентрализованом вебу је веома консолидована, што потенцијално поткопава обећања о Web3 свету. Шта је Web3?
Прва верзија светске мреже (WWW) састојала се од статичних и изолованих веб-страница. Стручњаци и они који пишу о интернету ту фазу, која је постојала током већег дела деведесетих година прошлог века, називају Web1. Следећа фаза, позната као Web2, с почетка новог миленијума, омогућила је постојање интерактивних веб-страница, као што су Фејсбук, Јутјуб и Википедија, где су корисници могли да објављују, уређују и поново деле садржај. Те веб-странице се обично називају платформама. Оне су се углавном ослањале на пријаве, профиле и уграђени садржај. Оно што је најважније, омогућиле су повећање количине садржаја који стварају корисници и дале су моћ и приходе појединачним креаторима садржаја.
У Web3 верзији, хардвер и софтвер интернета требало би да се изместе из корпоративних кампуса технолошких компанија у дистрибуиране мреже рачунара које ниједан ентитет не поседује нити контролише. Један од првих који се залагао за ту идеју био је Гавин Вуд, суоснивач блокчејна етереум. Он је 2014. године, изнео своју визију интернета на бази криптовалута. Вуд је у објави на блогу написао да би светска мрежа требало да се креће ка „систему интеракције у коме не постоји поверења и где ће се све интеракције обављати под псеудонимом, на безбедан начин и у случају многих услуга, без поверења.” Он је тврдио да би блокчејн, односно, децентрализоване књиге које чувају информације преко умрежених рачунара, скоро елиминисао поверење које се даје било ком ентитету. На крају, он је замислио Web 3.0 као „безбедни друштвени оперативни систем“.
Централизоване услуге
Блокчејн технологија функционише тако што децентрализује складиштење информација. Уместо да се подаци чувају на серверима компаније, блокчејн изгледа као трајна књига и копира сваки нови запис на много различитих повезаних рачунара. Финансијске информације, подаци о играма и дигитална уметничка дела могу да се чувају и вреднују у тим дељеним базама података. Блокчејн технологија је направљена тако да омогућава безбедност (јер су блокчејнови шифровани), транспарентност (јер су јавни) и стабилност (прекиди су мање вероватни јер се софтвер не ослања на централизоване сервере, као у случају Твитера који ради на серверима Амазон Веб услуга.)
Ипак, постоји слаба карика у визији верзије Web3, како пише у добро познатом извештају криптографа Метјуа Розенфелда, који је познатији као Мокси Марлинспајк, креатора шифроване апликације за размену порука Сигнал. Многе активности које омогућавају активност засновану на блокчејну на вебу зависе од неколико приватних, централизованих компанија. „Толико рада, енергије и времена је уложено у стварање неповерљивог дистрибуираног механизма консензуса“, написао је Марлинспајк, „али практично сви клијенти који желе да му приступе то чине тако што једноставно верују резултатима те две компаније без икакве даље провере.“ Марлинспајк указује на две слабости у инфраструктури верзије Web3. Апликације засноване на блокчејну се у великој мери ослањају на интерфејсе за програмирање апликација (API), који омогућавају софтверу да комуницира са другим софтвером. На сајтовима у верзији Web2, на пример, поменути интерфејси вам омогућавају да направите профил са мобилном игром користећи своје Фејсбук креденцијале. У верзији Web3, многе децентрализоване апликације (dApps) користе интерфејсе за повезивање са блокчејновима као што је етереум уместо да се директно повезују. Тржиште се већ консолидовало око два добављача, Alchemy и Infura, који покрећу већину децентрализованих апликација на етереуму, најпопуларнијем блокчејну за програмере софтвера. Другим речима, уместо да верујете етереуму, морате да верујете добављачима Infura или Alchemy. Међутим, консолидовање крипто-индустрије се обавља и на други начин. Наиме, крипто-берзама, где корисници могу да купују и продају валуте као што су биткоин и етер, доминира организација Binance, која управља око три пута већим обимом трговања од следеће најпопуларније берзе. MetaMask, у власништву Infurine матичне компаније Consensys, такође је постала доминантни крипто-новчаник за етереум – тамо можете да чувате NFT-ове које сте купили. Компанија OpenSea у суштини контролише NFT тржиште, и обрађује 84 процента од 2,7 милијарди долара потрошених на NFT трансакције у децембру 2021.године. Више од половине свих stablecoin-а (стабилних валута) у оптицају (то су средства децентрализованих финансија (DeFi) индексираних на вредност традиционалних валута), су tether (USDT), односно, валуте коју контролише берза Bitfinex. Крипто-компаније, од којих су многе финансиране ризичним капиталом, почињу да купују једна другу великом брзином. То није децентрализовани Web3 који је првобитно обећан. Неколико доминантних компанија стиче огроман удео на тржишту изградњом платформи прилагођених корисницима како би следећу верзију интернета приближиле масама. То неодољиво подсећа на Web2.
Ко се боји мало централизације?
Суоснивач етереума Виталик Бутерин сложио се са многим Марлинспајковим критикама. Ипак, предвиђа да ће будућност бити другачија. „Лакше је стварати нешто на лењи централизован начин, а потребан је озбиљан напор да се све „уради како треба““, рекао је он. У будућности, рекао је Бутерин, биц́е лакше и јефтиније за компаније и кориснике да покрећу програме директно на блокчејну етереум, чак и ако корисници више прихватају централизоване опције које су лакше за коришћење.
Централизација чак може да буде добра за Web3, тврди Марлинспајк, ако Web3 усвоји минималну количину децентрализације која је неопходна за постојање да би се дао приоритет искуству корисника. Ако је тако, свеукупно усвајање Web3 технологија ће бити у порасту.