Ljubitelji kriptovaluta koji iz sve snage podržavaju Web3 tvrde da će blokčejn tehnologija pokretati sve što radimo na mreži. Umesto da velike privatne kompanije upravljaju govorom i trgovinom na internetu, zagovornici verzije Web3 kažu da će sledeća verzija interneta predati veći deo te moći korisnicima. Način na koji komuniciramo, razmenjujemo novac i organizujemo se u Web3 svetu mogao bi da bude decentralizovan preko umreženih računara, umesto da se njime upravlja sa korporativnih servera. Kriptovalute i decentralizovane finansije (DeFi) ljudima će ponuditi zamenu za tradicionalne banke i finansijske institucije. Nezamenljivi tokeni (NFT) će pratiti prava vlasništva nad virtuelnom robom u video-igrama i omogućiti digitalnim umetnicima da prodaju svoj rad na mreži. Decentralizovani društveni mediji mogli bi da spreče moderaciju sadržaja korisnika koja se obavlja sa vrha piramide upravljanja, gde se nalaze, recimo, Jutjub ili Tviter koji odlučuju šta je prihvatljivo da se objavi. Međutim, čak iako je blokčejn tehnologija decentralizovana, Web3 usluge koje komuniciraju sa njom kontroliše veoma mali broj privatnih kompanija. U stvari, industrija koja se pojavljuje kao podrška decentralizovanom vebu je veoma konsolidovana, što potencijalno potkopava obećanja o Web3 svetu. Šta je Web3?
Prva verzija svetske mreže (WWW) sastojala se od statičnih i izolovanih veb-stranica. Stručnjaci i oni koji pišu o internetu tu fazu, koja je postojala tokom većeg dela devedesetih godina prošlog veka, nazivaju Web1. Sledeća faza, poznata kao Web2, s početka novog milenijuma, omogućila je postojanje interaktivnih veb-stranica, kao što su Fejsbuk, Jutjub i Vikipedija, gde su korisnici mogli da objavljuju, uređuju i ponovo dele sadržaj. Te veb-stranice se obično nazivaju platformama. One su se uglavnom oslanjale na prijave, profile i ugrađeni sadržaj. Ono što je najvažnije, omogućile su povećanje količine sadržaja koji stvaraju korisnici i dale su moć i prihode pojedinačnim kreatorima sadržaja.
U Web3 verziji, hardver i softver interneta trebalo bi da se izmeste iz korporativnih kampusa tehnoloških kompanija u distribuirane mreže računara koje nijedan entitet ne poseduje niti kontroliše. Jedan od prvih koji se zalagao za tu ideju bio je Gavin Vud, suosnivač blokčejna etereum. On je 2014. godine, izneo svoju viziju interneta na bazi kriptovaluta. Vud je u objavi na blogu napisao da bi svetska mreža trebalo da se kreće ka „sistemu interakcije u kome ne postoji poverenja i gde će se sve interakcije obavljati pod pseudonimom, na bezbedan način i u slučaju mnogih usluga, bez poverenja.” On je tvrdio da bi blokčejn, odnosno, decentralizovane knjige koje čuvaju informacije preko umreženih računara, skoro eliminisao poverenje koje se daje bilo kom entitetu. Na kraju, on je zamislio Web 3.0 kao „bezbedni društveni operativni sistem“.
Centralizovane usluge
Blokčejn tehnologija funkcioniše tako što decentralizuje skladištenje informacija. Umesto da se podaci čuvaju na serverima kompanije, blokčejn izgleda kao trajna knjiga i kopira svaki novi zapis na mnogo različitih povezanih računara. Finansijske informacije, podaci o igrama i digitalna umetnička dela mogu da se čuvaju i vrednuju u tim deljenim bazama podataka. Blokčejn tehnologija je napravljena tako da omogućava bezbednost (jer su blokčejnovi šifrovani), transparentnost (jer su javni) i stabilnost (prekidi su manje verovatni jer se softver ne oslanja na centralizovane servere, kao u slučaju Tvitera koji radi na serverima Amazon Veb usluga.)
Ipak, postoji slaba karika u viziji verzije Web3, kako piše u dobro poznatom izveštaju kriptografa Metjua Rozenfelda, koji je poznatiji kao Moksi Marlinspajk, kreatora šifrovane aplikacije za razmenu poruka Signal. Mnoge aktivnosti koje omogućavaju aktivnost zasnovanu na blokčejnu na vebu zavise od nekoliko privatnih, centralizovanih kompanija. „Toliko rada, energije i vremena je uloženo u stvaranje nepoverljivog distribuiranog mehanizma konsenzusa“, napisao je Marlinspajk, „ali praktično svi klijenti koji žele da mu pristupe to čine tako što jednostavno veruju rezultatima te dve kompanije bez ikakve dalje provere.“ Marlinspajk ukazuje na dve slabosti u infrastrukturi verzije Web3. Aplikacije zasnovane na blokčejnu se u velikoj meri oslanjaju na interfejse za programiranje aplikacija (API), koji omogućavaju softveru da komunicira sa drugim softverom. Na sajtovima u verziji Web2, na primer, pomenuti interfejsi vam omogućavaju da napravite profil sa mobilnom igrom koristeći svoje Fejsbuk kredencijale. U verziji Web3, mnoge decentralizovane aplikacije (dApps) koriste interfejse za povezivanje sa blokčejnovima kao što je etereum umesto da se direktno povezuju. Tržište se već konsolidovalo oko dva dobavljača, Alchemy i Infura, koji pokreću većinu decentralizovanih aplikacija na etereumu, najpopularnijem blokčejnu za programere softvera. Drugim rečima, umesto da verujete etereumu, morate da verujete dobavljačima Infura ili Alchemy. Međutim, konsolidovanje kripto-industrije se obavlja i na drugi način. Naime, kripto-berzama, gde korisnici mogu da kupuju i prodaju valute kao što su bitkoin i eter, dominira organizacija Binance, koja upravlja oko tri puta većim obimom trgovanja od sledeće najpopularnije berze. MetaMask, u vlasništvu Infurine matične kompanije Consensys, takođe je postala dominantni kripto-novčanik za etereum – tamo možete da čuvate NFT-ove koje ste kupili. Kompanija OpenSea u suštini kontroliše NFT tržište, i obrađuje 84 procenta od 2,7 milijardi dolara potrošenih na NFT transakcije u decembru 2021.godine. Više od polovine svih stablecoin-a (stabilnih valuta) u opticaju (to su sredstva decentralizovanih finansija (DeFi) indeksiranih na vrednost tradicionalnih valuta), su tether (USDT), odnosno, valute koju kontroliše berza Bitfinex. Kripto-kompanije, od kojih su mnoge finansirane rizičnim kapitalom, počinju da kupuju jedna drugu velikom brzinom. To nije decentralizovani Web3 koji je prvobitno obećan. Nekoliko dominantnih kompanija stiče ogroman udeo na tržištu izgradnjom platformi prilagođenih korisnicima kako bi sledeću verziju interneta približile masama. To neodoljivo podseća na Web2.
Ko se boji malo centralizacije?
Suosnivač etereuma Vitalik Buterin složio se sa mnogim Marlinspajkovim kritikama. Ipak, predviđa da će budućnost biti drugačija. „Lakše je stvarati nešto na lenji centralizovan način, a potreban je ozbiljan napor da se sve „uradi kako treba““, rekao je on. U budućnosti, rekao je Buterin, biće lakše i jeftinije za kompanije i korisnike da pokreću programe direktno na blokčejnu etereum, čak i ako korisnici više prihvataju centralizovane opcije koje su lakše za korišćenje.
Centralizacija čak može da bude dobra za Web3, tvrdi Marlinspajk, ako Web3 usvoji minimalnu količinu decentralizacije koja je neophodna za postojanje da bi se dao prioritet iskustvu korisnika. Ako je tako, sveukupno usvajanje Web3 tehnologija će biti u porastu.