U poslednjih 35 godina, kompanija „Majkrosoft“ je objavila bar 30 glavnih verzija operativnog sistema Windows , ali ne možemo reći da su sve bile iste po kvalitetu. Zbog toga smo mislili da bi bilo zanimljivo da navedemo deset najboljih stonih verzija ovog najvažnijeg operativnog sistema. Poređaćemo ih od najmanje dobre do najbolje verzije.
Kriterijumi rangiranja
Kad se kaže da je, recimo, neki proizvod najbolji, onda obično pomislimo na to koliko je taj proizvod uticao na vreme u kome je nastao, koliko je doprineo inovacijama, koliko je bio sposoban da odgovori na zahteve u tom vremenu i kakvo je zaveštanje ostavio. Takvim kriterijuma ćemo se voditi i u ovom slučaju, ali ne tvrdimo da je to i konačna lista koja bi objektivno prikazala i dokazala koja je verzija Windows -a najbolja.
U stvari, ako želite, možete da napravite i drugačiju listu najboljih verzija Windows -a uzimajući u obzir neke druge parametre, recimo, najveći broj svojstava, najmanje grešaka, najsavremenije bezbednosne karakteristike. Drugim rečima, možete poređati verzije operativnog sistema hronološki. Ipak, mislimo da će naš predlog biti mnogo zabavniji. Da bismo sve pojednostavili, odlučili so da se usredsredimo samo na verzije za stone računare. Operativni sistemi za mobilne uređaje, kao što su Windows CE , Windows Phone, Windows Mobile 10 i Windows RT sasvim su druga priča, kao što je slučaj sa verzijama Windows -a za servere, recimo, Windows Server 2003.
Hajde da počnemo sa listom!
#10: Windows 3.0 (1990. godina)
Verzija Windows 3.0 ujedinila je porodicu proizvoda koja je dobila zbunjujući naziv Windows 2.x ( Windows 2.03, Windows /286, Windows /386, itd.) u jedinstveno okruženje koje je funkcionisalo na sporijim uređajima 8088, ali i na onim sa centralnim procesorskim jedinicama 386. Obuhvatala je i divni novi grafički interfejs koji je imao trodimenzionalni izgled i skup privlačnih ikonica koje je napravila Suzan Kare.
Tada se pojavio i pasijans!
#9: Windows 8 (2012. godina)
Promena je uvek teška, a Windows 8 je napravio radikalno odvajanje od tradicije zbog čega su mnogi bili uznemireni. Uprkos lošim recenzijama, Windows 8 je bio najinovativnija verzija operativnog sistema od Windows -a 95, jer se imao dovoljno hrabrosti da se suoči sa sve većim svetom mobilnih uređaja osetljivih na dodir, kao što je iPad. Tako je nastao hibridni operativni sistem koji je mogao da radi i na tablet i na stonim računarima.
Međutim, za korisnike stonih računara nije bio mnogo udoban – prvenstveno nije trebalo da se odbaci početni menija – ali kompanija „Majkrosoft“ je rešila neke očigledne probleme u naprednijem operativnom sistemu Windows 8.1. U suštini, Windows 8 je bio Windows 7, u kome su postojala mnoga bezbednosna poboljšanja.
#8: Windows NT 4.0 (1996. godina)
Ako u obzir uzmete stabilnost 32-bitnog Windows NT jezgra i tome dodate vrlo udoban i jednostavan interfejs Windows -a 95, dobićete Windows NT 4.0. Njegova neuništiva stabilnost (posle nekoliko ispravki) stvorila je od njega najpopularniji „Majkrosoftov“ operativni sistem, kako u poslovanju, tako i u obrazovanju. Verni korisnici te verzije nisu bili voljni da je se odreknu ni 2003. godine. Verovatno zbog već poznatog stava: „Ako se nešto nije pokvarilo, ne treba ga ni popravljati.“
U stvari, ako ste spremni da se odreknete modernih pogodnosti interfejsa i bezbednosnih ispravki, još uvek biste mogli da pokrenete Windows NT 4 za neke zadatke – ako ste dovoljno hrabri.
#7: Windows 98 SE (1999. godina)
Windows 98 je prihvatio inovacije uvedene u operativnom sistemu Windows 95 i dodao poboljšani interfejs sa više fleksibilnosti, dok je i dalje bio u 16-bitnom nasleđenom MS-DOS svetu. Jedno vreme nije postojao bolji operativni sistem za igre na računaru od Windows -a 98, jer je podržavao DOS igre, kao i one zasnovane na DirectX-u. Kad se pojavilo „Drugo izdanje“ 1999. godine, imalo je niz poboljšanja (uključujući bolju USB podršku), što je dovelo do toga da su ga koristili mnogi sve dok nije objavljen Windows XP, 2000. godine, dakle, potpuno su zanemarili Windows Me. Nažalost, Windows 98 se pokazao izuzetno nestabilnim, ali to ga nije sprečilo da bude popularna nadogradnja među korisnicima.
#6: Windows for Workgroups 3.11 (1993. godina)
Windows za radne grupe preuzeo je sve što je bilo sjajno u popularnom Windows -u 3.11 iz 1992. godine – među njima su podrška za TrueType fontove, podrška za multimediju, ugrađivanje dokumenata sa OLE -om i Minolovac ( Minesweeper ) – i dodao je podršku za matično umrežavanje, zbog čega je postao najmoćnija verzija Windows -a za potrošače i mala preduzeća do pojave Windows -a 95.
#5: Windows 10 (2015. godina)
Windows 10 je loše počeo. Naime, pojavile su se kritike u štampi zbog sumnjive telemetrije koja sve prenosi „Majkrosoftu“, zbog ugrađenog oglašavanja i prinudnih ažuriranja koja prekidaju rad ljudi. Ipak, moramo reći da se kompanija tokom vremena pozabavila tim problemima i nastavila je da ažurira Windows 10 stabilnim tempom tokom poslednjih pet godina. Danas je Windows 10 zreo, stabilan, kompetentan i veoma popularan operativni sistem sa preko milijardu korisnika. Pošto predstavlja „poslednju verziju Windows -a“, možemo očekivati da će „desetka“ vremenom da raste i da se menja kako se menja i svet.
#4: Windows XP (2001. godina)
Čak i ako vam se nije svideo zeleno-plavi motiv podrazumevanog interfejsa XP- a, mnogim korisnicima je u Windows XP -u bilo nešto vrlo magično, a to je bila stabilnost. Sa XP -om, mnogi korisnici računara su se prvi put odvojili od nestabilnih MS-DOS korena operativnih sistema Windows 98 i Me. Usput su iskusili stabilnu Windows NT tehnologiju, jer su prosečni računari tek malo pre toga postali dovoljno moćni da su mogli da je pokrenu. Operativni sistem je bio toliko dobar da mnogi obožavaoci XP-a prilično dugo nisu bili spremni da se od njega odvoje.
#3: Windows 95 (1995. godina)
Za mnoge korisnike računara, Windows 95 se pojavio onda kada je „ Windows , „Majkrosoftov“ softverski proizvod“ postao „ Windows obavezni operativni sistem za stone računare“. Bio je lep i lak za upotrebu, a uključivao je i inovativni početni meni i traku zadataka, koji su prvi put nadmašili Macintosh OS ako govorimo o korisnosti. Windows 95 je uveo mnoge Windows standarde koje danas uzimamo zdravo za gotovo, uključujući File Explorer , prečice na tastaturi za Windows , korpu za otpatke, prečice za datoteke, modernu radnu površinu i još mnogo toga. To je arhetip Windows -a, i to pročišćen. Svako ko je danas upoznat sa Windows -om lako može da se vrati i koristi Windows 95 bez ikakvih problema. Malo je softverskih proizvoda koji su bili toliko suštinski važni u svoje vreme.
#2: Windows 2000 (2000. godina)
Windows 2000 je potcenjeno remek-delo. Predstavljao je stabilnu i zreliju verziju Windows -a, a prvim korisnicima se činilo da operativni sistem ide ispred svog vremena. Kao „profesionalna“ verzija operativnog sistema Windows , nije bila toliko široko u upotrebi kao njen potrošački pandan Windows Me. Ipak, za razliku od ranijih verzija Windows NT-a, verzija 2000 je prvi put bila savršeno upotrebljiva kućna verzija Windows NT -a.
Windows 2000 obavljao je sve što vam je bilo potrebno bez previše razmetanja i pružio je pouzdanu stabilnost koja je izazvala nepokolebljivu odanost kod korisnika. Mnogi nisu hteli da se odreknu Windows -a 2000 sve dok se nije pojavio Windows 7, 2009. godine.
#1: Windows 7 (2009. godina)
Pojava Windows -a 7 obeležila je veliki izlazak kompanije iz katastrofe, a to je bio operativni sistem Windows Vista, koji je oštro kritikovan zbog novog pristupa bezbednosti preko kontrole korisničkog naloga ( User Account Control – UAC ), grešaka, prirode prikupljanja resursa i razmetljivog „želim više da ličim na Mac OS X ” i zbog Aero interfejsa koji nije dodao neke posebne prednosti operativnom sistemu. Za razliku od Viste, Windows 7 je bio stabilniji, brže je radio na istom hardveru, ublažio je probleme sa kontrolom korisničkog naloga i usavršio Aero interfejs, učinio ga otmenijim (a mogli ste da ga isključite, ako ste želeli). Istovremeno, Windows 7 je zadržao neka Vistina poboljšanja (kao što je pretraživanje u početnom meniju), ali dodata su mu i neka druga (kao što je smeštanje ikonica na traku zadataka).
Najveća ironija je u tome što je Windows 7 sjajan uglavnom zbog toga što nije kao Windows 10. Windows 7 nema besplatne igre, nema oglašavanja u početnom meniju i ne podseća vas neprekidno da svoj nalog povežete sa oblakom. Ažurirate kada osetite da je pravo vreme. Osećate da je računar pod vašom kontrolom, a ne pod kontrolom „Majkrosofta“. Na neki način, on je poslednji dah ere u kojoj softver nije bio servis, a koje mnogi očajnički žele da se drže uprkos tehnološkom okruženju oko nas koje se neumitno menja.
Od kada je podrška za Windows 7 konačno ukinuta u januaru 2020. godine, trebalo je da preuzmete Windows 10, ako je to bilo moguće. Ostaje da se vidi da li će kompanija uspeti da dostigne nenametljivu i laku funkcionalnost koju je imao Windows 7. Za sada je to još uvek najbolja verzija Windows -a za stone računare.