Nedavno preminuli profesor Endrju Talon ostavio je izuzetno vredno nasleđe koje je rezultat dugotrajnog i mukotrpnog rada uloženog u lasersko skeniranje pariske katedrale Notr Dam koje potencijalno može pomoći u njenoj rekonstrukciji jer je prikupljeno mnogo sirovih podataka. U ponedeljak je ceo svet tužno i nemoćno posmatrao kako parisku katedralu proždire vatrena stihija. Milioni ljudi širom sveta prisećali su se svoje posete svetskoj znamenitosti. Delili su fotografije katedrale na internetu i nadali se da će tako pomoći u rekonstrukciji građevine. Notr Dam je vekovima inspirisala umetnike, fotografe i sve one koji su želeli da oslikaju ili opišu njene oblike. Među njima je bio i profesor sa Univerziteta Vasar Endrju Talon koji je koristio tehnologiju laserskog skeniranja da bi napravio ogroman broj digitalnih datoteka u kojima se nalaze njene precizne mere kao i detaljni podaci o katedrali.
„Da li nam to može pomoći da je rekonstruišemo? Može, naravno“, rekao je profesor istorije Stiven Marej sa Univerziteta Kolumbija koji izuzetno ceni Talonov rad. „Mislim da su podaci koje je profesor sakupio izuzetno važni.“ Digitalno konzerviranje je oblast koja se naglo razvija, a Marej i Talon su bili pioniri u toj oblasti. Prvi su obavili lasersko skeniranje Gotske katedrale 2000. godine. Zajedno su, 2011. godine, osnovali „Mapiranje gotske Francuske“ (engl. Mapping Gothic France), projekat otvorenog koda koji je trebalo da istraži vezu između arhitektonskog prostora pojedinačnih građevina , geopolitičkog prostora i društvenog prostora između graditelja i korisnika.
Talon je razvijao oblast kombinujući slike laserskog skeniranja sa sferičnim panoramskim fotografijama, objašnjava njegova koleginica Lindzi Kuk sa Vasara. „U toj kombinaciji stvarale su se slike na kojima su fasade građevina bile onakve kakve smo navikli da gledamo“, nastavlja Kukova. Talon je stvarao slike koje su njegovi studenti razumeli i koje su želeli da vide i koje su zaista prijale oku.
Rezultati Talonovog rada ugledali su svetlost dana u njegovoj knjizi „Pariska Notr Dam“ (orig. Notre-dame de Paris) koja je objavljena 2013. godine. „Njegove slike su skoro misteriozne i izgledaju kao da su sa nekog drugog sveta, a sve zbog toga što su rezultat laserskog skeniranja. Ispod celokupne armature nalazi se ogroman broj podataka u vidu oblaka tačaka koje je prikupio tokom procesa laserskog skeniranja“, kaže Kukova. Talon je koristio laserski skener Leica Geosystem, koji, kako objašnjava Marej, odašilje strobove da bi izmerio rastojanje između skenera i bilo čega što laser dodirne. Kad ga postavite na stalak, možete proći celu građevinu i tako napraviti milijarde svetlosnih tačaka preko cele strukture. „Te svetlosne tačke ožive na monitoru računara i daju trodimenzionalnu sliku“, objašnjava Marej.
Marej takođe ističe da je lasersko skeniranje „iznenađujuće težak fizički posao“ jer morate da nosite skener do delova zgrade koji su teško dostupni. „Taj posao mogu da obave samo snažni i uporni jer zahteva izuzetno razvijenu veštinu i strpljenje.“ Nažalost, Talon je preminuo u novembru prošle godine dok je radio na projektu koji se bavio gotskim građevinama. Njegove kolege, uz pomoć njegove supruge, temeljno pregledaju njegov istraživački rad da bi videli šta se može uraditi sa sirovim podacima koje je prikupio. „Kao što možete i da pretpostavite, podataka ima neverovatno mnogo“, rekla je Kukova. „Postoje određene slike koje su već kompletirane, ali postoje i razni načini na koje ih možete složiti i kreirati nova tumačenja. Sirovi materijal pruža mogućnost različitih tumačenja u budućnosti.“
Pre pojave laserskog skeniranja, fotogrametrija je bila najrazvijeniji metod stvaranja replika građevina. „Možete vrlo precizno da merite uz pomoć dobrog starog metra samo ako znate kako da ga koristite“, kaže Kukova. Ipak, lasersko skeniranje je izuzetno moćno sredstvo jer prikuplja ogroman broj podataka i istovremeno omogućava pristup gornjim delovima građevine.
Međutim, procedura je i dalje izuzetno skupa i zbog toga se ne primenjuje svuda. Kukova se nada da će u budućnosti, pošto tehnologija postane jeftinija, takav proces biti primenjen u većem broju građevina, ali samo kao mera predostrožnosti. Tehnika laserskog skeniranja mogla bi da bude posebno korisna za replikaciju znamenitosti koje nisu dostupne posetiocima. Egipat bi bio najbolji primer. Zamislite grobnicu koja je uglavnom zatvorena, a pored nje digitalnu kopiju koju bi posetioci mogli da obiđu. U tom slučaju, stajali biste unutra, uvodeći digitalni svet u fizički.
Pošto je bio među prvima koji su prihvatili lasersko skeniranje i najveći pobornik korišćenja tog procesa, talon je bio manje zainteresovan za korišćenje tehnologije za konzervaciju, ali mnogo više za shvatanje istorije gotskih građevina.
Ipak, Talon se posebno bavio konzervacijom katedrale Notr Dam u Parizu. Bio je i jedan od osnivača i direktor dobrotvorne organizacije „Prijatelji katedrale Notr Dam“ (engl. Friends of Notre-Dame) sa sedištem u Njujorku. Kukova je rekla da još nije sigurno da li će zaduženi za rekonstrukciju katedrale želeti da iskoriste Talonove podatke. „Naravno, Talonovi podaci će im biti dostupni ako odluče da su im potrebni“, rekla je. „Zaista je divno što materijal postoji, jer nam je dostupna bar rezervna kopija svih tih podataka.“