Inteligentni roboti se mešaju u predsedničke izbore, algoritmi upoznaju ljude i sreću ih na društvenim mrežama, a sve veći broj autonomnih vozila i bespilotnih letelica prete da otmu posao stotinama hiljada ljudi. Iako su mnogi predvideli da će razvoj veštačke inteligencije izazvati „robotičku apokalipsu“, ona se nije dogodila. Međutim, za stanovnike Kalifornije sistemi mašinskog učenja postaju deo njihovog svakodnevnog života. Stručnjaci savremenih tehnologija obratili su se zakonodavcima u Sakramentu prošle nedelje povodom zaštite ličnih podataka. Naime, korišćenje savremenih tehnologija je rasprostranjenije, zbog čega su i izazovi za zakonodavce veći jer treba da odrede kako će i kada reagovati da bi zaštitili lične podatke ljudi. Sigurno je oduševljenje veštačkom inteligencijom pomalo prenaglašeno, ali svakako je deo našeg života i to će ostati. U ovom trenutku balansiramo između veštačke inteligencije kao novog dostignuća koje obećava značajan razvoj privrede i veštačke inteligencije koja uzrokuje značajne poremećaje u društvu.
Ove godine se već drugo zasedanje Skupštine Kalifornije bavi pitanjima veštačke inteligencije, što i ne čudi, pošto je, prema rečima mnogih članova tog tela, veštačka inteligencija sila koja već oblikuje jedno drugačije društvo. Nezavisna agencija koja nadgleda rad državnih vlasti vodila je debatu koja se bavila istom temom. Veštačka inteligencija je široko definisana kao teorija i razvoj računarskih sistema koji mogu da izvršavaju zadatke koji, uobičajeno, zahtevaju angažovanje ljudske inteligencije. Sudovi koriste veštačku inteligenciju da bi odredili da li optuženog mogu osloboditi uz plaćanje kaucije, naučnici razvijaju njene sisteme da bi pacijentima odredili način lečenja, a bar jedna kompanije je koristi da bi ponovo organizovala isporučivanje namirnica iz lokalnih prodavnica.
Predstavnici kompanija savremenih tehnologija „ Adobe“ i „ Postmejts“ ukazali su zakonodavcima na zasedanju u utorak da bi trebalo brže da reaguju u stvaranju zakona o zaštiti privatnosti. Predstavnici kompanije „ Adobe“ istakli su da bi veštačku inteligenciju trebalo podučavati na najvećem mogućem skupu podataka koji postoji (za šta bi trebalo da se pobrinu zakonodavci) kako bi napravili nepristrasnu i efikasnu veštačku inteligenciju.
Međutim, tome su se usprotivili stručnjaci za zaštitu privatnosti. Istakli su da korisnici žele da dobiju što bolji uvid u postupak deljenja njihovih ličnih podataka. Pacijenti su se, na primer, složili da svoje medicinske podatke podele sa bar jednom kompanijom koja se bavi veštačkom inteligencijom, ali, verovatno, ne žele da ta ista kompanija podatke podeli sa pacijentovim poslodavcem ili kompanijom zdravstvenog osiguranja.
Državni zakonodavci su počeli da se bave nekim od tih problema, tako da će ove godine od društvenih preduzeća zahtevati da naznače postojanje inteligentnih robota na svojim platformama. Ostalim zakonima biće predviđeno finansiranje nezavisnih istraživanja koja će utvrditi karakteristike društvenih mreža koje izazivaju zavisnost; od proizvođača će zahtevati da instaliraju nova bezbednosna svojstva na uređajima koji se povezuju na mrežu, a od policije da otkriju sve delove savremene tehnološke opreme koju poseduju, kao što je softver za prepoznavanje lica.
Mnogi se nadaju da će jednog dana policija koristiti veštačku inteligenciju da bi predvidela nasilno ponašanje i tako pomogla policajcima da bolje obavljaju posao. Međutim, ako nema transparentnijih zakona, javnost će biti tek šturo upoznata o tome šta ti automatizovani sistemi prikupljaju od običnih ljudi i da li su njihove pretpostavke tačne. Svi se slažu da bi država morala da bude mnogo odlučnija u zaštiti podataka od zloupotrebe.
Količina podataka koja se može sakupiti, kao i stepen njihove privatnosti i vrlo ličnih informacija pojedinca, dakle, životnih podataka, potpuno je nezaštićena postojećim zastarelim zakonima o privatnosti i bezbednosti.