Društvena mreža Gugl+ je konačno ugašena u utorak ujutru. Tehnološki gigant je pokušao da konkuriše Fejsbuku i Tviteru 2011. godine, ali ni četvrti put nije uspeo da se održi na polju društvenih mreža. Platforma nije uspela da pridobije dovoljan broj korisnika čak ni kad je pokušala da je nametne Jutjub zajednici. Do kraja 2011. godine, analitičari su već počeli da joj predviđaju krah. Međutim, kompanija „Gugl“ je odlučila da ukine platformu tek pošto je otkrila ozbiljno narušavanje privatnosti podataka u 2018. godini.
Kako je izgledala društvena mreža Gugl+?
Pojavila se u junu 2011. godine kao platforma kojoj se moglo pristupiti samo po pozivu da bi se kasnije iste godine otvorila za širu javnost. Imala je mnoga svojstva karakteristična za društvenu mrežu, dakle, mogli ste da postavljate fotografije i objavljujete ažuriranja statusa na individualnim objavama. Ipak, kompanija je opisala platformu kao „društveni nivo“ kreiranu tako da radi kroz sve servise. Najvažnije svojstvo društvene mreže bila je njena sposobnost da okupi prijatelje u „Krugove“ ( Circles) i obavlja grupne video pozive preko servisa Hangouts. Kompanija se hvalila kako su milioni ljudi otvorili naloge na društvenoj mreži već posle nekoliko nedelja. Međutim, problem je bio u tome što je tek mali broj ljudi koristio platformu.
Šta je pošlo po zlu?
Gugl+ je bila osuđena na propast od samog početka, mišljenje je stručnjaka za društvene mreže. Prvi problem je bio glomazan i promenljiv korisnički interfejs, koji je došao posle giganta kakav je Fejsbuk, zatim, vrlo neredovno korišćenje platforme i konačno, unutrašnje nesuglasice u vezi funkcionisanjem društvene mreže. Korisnici Gugl+ platforme morali su da se prijavljuju svojim pravim imenom i prezimenom, a oni koji su koristili lažna imena ili nadimke nisu mogli da naprave nalog. Štaviše, bili bi isključeni sa ostalih servisa kompanije kao što je Gmail. Začudo, brisali su stranice kompanija i preduzeća koji su se prijavljivali pod svojim nazivom. Kasnije, kompanija je priznala da je tu napravila grešku i odlučila da omogući i firmama da otvore naloge.
I konačno, kad bi se korisnici prijavili na svoj nalog, obično bi bili potpuno zbunjeni onim što bi ugledali. Tamo gde je mreža Fejsbuk imala „sviđa mi se“ (like), a Tviter „omiljene“ ( Favourites) Gugl + je imala dugme koje je nezgrapno nazvano „plus jedan“ ( Plus One), što je bilo prilično teško prilagoditi različitim vrstama reči u engleskom.
Šta je kompanija preduzela?
Da bi nekako proširila svoju društvenu mrežu, kompanija „Gugl“ je pokušala da je integriše sa ostalim servisima kao što je Gmail, da bi se 2013. godine čvrsto uhvatila za Jutjub. Naime, svako je ko je hteo da ostavi komentar na Jutjubu, morao je da ima nalog na Gugl+ platformi. Takav potez izazvao je ogorčenje poznatih kreatora video sadržaja koji su smatrali da se njihov uspeh koristi da bi se pridigla društvena mreža koja neumitno propada. Istovremeno, svako ko je hteo da ostavi komentar na Gugl prodavnici, morao je da ima nalog na društvenoj mreži.
Iznenada, činilo se da Gugl+ vrvi od aktivnosti jer su komentari sa Jutjuba, „sviđanja“ video sadržaja i pregledi sa Gugl prodavnice bili automatski objavljivani na platformi. Kompanija se hvalila da platforma ima 500 miliona korisnika, ali nikad nije rekla koliko ih je zaista koristi. Mnogi su 2011. godine, kad bi pogledali profile svojih prijatelja i članova porodice koje su pozvali da se pridruže mreži, videli da su retko kad ili nikad prisutni u bleštavom novom svetu Gugl+. Veliko je pitanje da li je 750 miliona ljudi koji su tada koristili Fejsbuk ili 100 miliona koji su bili prijavljeni na Tviteru uopšte razmišljalo o preseljenju na drugu društvenu mrežu, odnosno, da li im je uopšte bila potrebna još jedna slična platforma.
Šta je ubilo Gugl+?
Kad je u aprilu 2014. godine osnivač društvene mreže Gugl+ napustio kompaniju, promene su se brzo uvodile. Uspešna svojstva kao što su Hangouts i Photos odmah su se odvojila od Gugl+ platforme i postala nezavisni servisi. Kompanija je počela da odvaja društvenu mrežu od Jutjuba i prodavnice, što je nesumnjivo oduševilo kreatore video sadržaja i aplikacija. Iako je kompanija 2015. godine pokušala da unese novine stvarajući „zajednice“ (communities) , nije uspela da zainteresuje širu publiku. Na kraju, gigant je, posle dva upada u podatke korisnika mreže, konačno odlučio da ukine platformu. Naime 2018. godine, kompanija je priznala da su zbog greške u softveru podaci 52 miliona korisnika bili dostupni programerima treće strane. Iznenada, gigant je mogao da prizna da društvenu mrežu koristi tek nekolicina ljudi, odnosno, da se 90% korisnika u proseku zadržava manje od pet sekundi.
Naim Nur je napravio internet stranice Gugl grejvjard ( Google Graveyard) i Gugl semeteri ( Google Cemetery) na kojima se nalaze podaci o svim kompanijinim propalim projektima da bi, kako kaže Nur, „moji prijatelji nastavili da rade na ostvarivanju novih zamisli čak i kad se suoče sa neuspehom“.